Napuštene fabrike u Subotici - bazni kamp za azilante

Subotička stara ciglana orijentir je svim izbeglicama koje, uglavnom bez važećih dokumenata, nameravaju da se domognu boljeg života u nekoj od zemalja evropske unije. To im je i poslednje mesto za odmor pre prelaska granice, gde se u manjim ili većim grupama organizuju ne bi li pronašli način da uđu u susednu Mađarsku.

"Više od sto sati sam pešačio uz prugu, ponekad bih išao autobusom, vozom. Prelazili smo planine i različite granice, iz Grčke u Makedoniju, pa iz Makedonije u Srbiju, da bi naposletku došli na ovde", kaže jedan od azilanata koji se nada da će se domoći Zapadne Evrope.

U nedostatku važećih dokumenata, ovi ljudi umesto u azilantskim centrima, borave na otvorenim poljanama, pod strehom napuštene ciglane, ili na obližnjoj deponiji na kojoj ponekad pronalaze dugo priželjkivanu hranu ili komade stare odeće koji bi ih sačuvali od hladnoće. Kako u državi ne borave legalno i nisu vidljivi u sistemu primarne socijalne i zdravstvene zaštite, o njima brinu jedino humani pojedinci ili volonterska udruženja i organizacije.

"Tu ima raznih majstora, a ima i običnih ljudi, također, ljudi koji su bolesni... Dosta njih se žalilo na šugu, međutim, čovek treba da pomaže odmah, jer možda već sutradan nisu tamo", Tibor Varga, humanitarna organizacija Istočno-evropska misija.

Putevi koji vode do ove fabrike uglavnom su povezani sa krijumčarskim rutama, ali i prevoznicima koji na tuđoj muci pokušavaju da zarade. Nezvanični podaci su da ovde nekada istovremeno boravi i više od stotinu izbeglica, ali ih je dnevno u proseku tridesetak. Sistem za njih za sada nema rešenje, te umesto previjanja rana od višednevnog pešačenja i bar privremenog pružanja utočišta, prećutno dobijaju poruku u kojoj im Srbija želi srećan put.