Komentara: 22
Pregleda: 10730

Zelena fontana - od sjaja do očaja

08.05.2014. u 00:00h
Izvor: Subotičke novine
Da li treba žaliti za Zelenom fontanom pitanje je isto kao i da li treba žaliti za sopstvenom mladošću! U oba slučaja, kada dođe kraj, nema načina da se stvari dovedu u prvobitno stanje i mora se prihvatiti onakvo kakvo jeste. Nažalost, fontana je „ostarila“ pre vremena i jedino možemo da je zadržimo u sećanju.
Zelena fontana - od sjaja do očaja

Umesto da naredne, 2015. godine, obeležimo tri decenije od kada je Zelena fontana ukrasila Trg slobode i Suboticu, sasvim je moguće, kako najavljuju u lokalnoj samoupravi, da će nekadašnja zelenkasto-šarena lepotica biti razmontirana i uklonjena!  Ili neke od narednih godina, zavisno od toga da li će biti novca za rušenje stare i pravljenje nove.

„Presudu“ fontani dočekali su uglavnom komentari tipa „sada će da dokrajče još jedan od simbola Subotice“, „rekonstrukcija je uvek moguća“, „kako je u Segedinu i Pečuju dobra Žolnai keramika“, „odakle im pravo da nam naturaju fontanu drugačijeg dizajna“ i „postavite novu, ali neka bude u starom maniru“ i slični.

Jednostavno je objasniti zašto Subotičani žale za Zelenom fontanom – oni koji su bili deca kada je puštena u rad, sada su u zrelim godinama ili sredovečni, pa su im mnoge lepe uspomene i sećanja vezani za nju. Nije lako prihvatiti da je ono što je propalo i napuklo nemoguće obnoviti, a da je rušenje i pravljenje ponovo iste s jedne strane isuviše skupo a s druge ne garantuje da se kroz deceniju ili dve priča o propadanju Žolnai keramike neće ponoviti!

Umesto da se liju suze za fontanom koja je već treću ili četvrtu godinu „presušila“, treba se suočiti sa nekim nepobitnim činjenicama koje predstavljaju realnost i ne mogu se prevideti i previđati samo zato što se neko kao maturant kupao u njoj, slikao se dolazeći sa venčanja ili decu kao malu odvodio na fontanu.

Jedna od njih je da za ovako veliku fontanu od Žolnai keramike ne postoji odgovarajuća zimska zaštita i da slama i daske nisu način da se spreči da vlaga u keramici, makar i u mikročesticama, vremenom ne prouzrokuje pucanja i oštećenja. Ovo, inače, nisu zaključili Subotičani, nego je mišljenje stručnjaka iz fabrike „Žolnai“ u Pečuju!

I drugo, da je Zelena fontana, osim gabaritom, od početka bila promašaj jer zatvara pešački prelaz preko Trga, dok su oni koji su u vrelim letnjim danima hteli da se pored nje rashlade bili izloženi prženju na suncu, a ako su želeli da sede pored vodoskoka mogli su to da učine samo tako što će im okrenuti leđa! Zato i nije čudo što su je brzo preuzeli „roleraši“ i „skejteri“ i dali svoj doprinos oštećenjima.

Zašto je nemoguća popravka?

Na ovo pitanje odgovorio je „Prikaz stanja Zelene fontane“ koji je u oktobru 2010. godine sačinio dipl. mašinski inženjer Vojislav Bujak za potrebe Direkcije za izgradnju grada, a koji prenosimo u celosti:

„U poslednja dva meseca su se drastično povećali gubici vode kojom se natapa i ugrožava podzemlje okolnih objekata. Osmatranjem i očitavanjem potrošnje na vodomeru uočeno je sledeće: U toku 80 sati (tri dana rada i četiri noći kad fonata ne radi) izmeren je gubitak vode od 85 m kubnih.  Kad fonatana ne radi i zatvoreni su zasuni na cevovodu za pražnjenje, gubitaka vode iz donjeg bazena nema. Kad fontana ne radi i zatvoreni su zasuni na cevovodima za pražnjenje sa plitkog dela fontane površina cca 450 m kvadratnih i sa 24 odlivnih mesta odlije se sva voda (sa ovog plitkog dela cca 50 m kubnih). Kad se na plitkom delu fontane nepropusno zatvore otvori na 24 odlivna mesta (čepovima i silikonom) odliv vode je sporiji i prestaje cca 3 cm ispod nivoa preliva

ZAKLJUČAK:

Voda se odliva delom kroz cevovod za pražnjenje plitkog dela fontane (24 odlivna mesta, liveni, čelični i azbest cementni cevovodi do zasuna u šahtama), kao i delom kroz betonski obodni zid fontane kroz šupljine koje su cca 3 cm ispod nivoa preliva, s tim da voda do njih dospeva kroz degradiranu površinu kompletnog plitkog dela fontane: fuge, podna i obodna keramika, cca 500 m2

Opšte stanje:

  1. Pumpe - Za sveukupnu cirkulaciju vode (izlivi po obodu fontane ispod sedišta i mlaznice), ugrađene su u šahtu tri potopljene pumpe (VCG 2510 Elektrokovina). Pumpe su iz 1981. (u pogonu od 1985.) godine, ishabane, korodiranog siluminskog kućišta, više puta remontovane.  Zadnjih godina se obično radilo sa jednom ili dve pumpe u šahtu.
  2. Potisni cevovod fontane- Oko fontane je ispod platoa položen prsten od azbest cementne cevi fi 200 za podjednako snabdevanje vodom svih čeličnih priključaka fi 100 i 2“ sa armaturom za dovod vode do izlivnih mesta i mlaznica a koji su položeni kroz beton ispod keramike
    • Deo za dovod vode do izlivnih cevi po obodu fontane koji čine cevovodi manjeg prečnika (2“ do 5/4“), je isključen iz funkcije već dugo vremena (delom je istruo)
    • Deo cevovoda za dovod vode do mlaznica, vertikalni izvodi za mlaznice su delom istruli (njihova spojna mesta ispod keramike, odnosno unutar keramičkih kubusa). Mlaznice su korodirale, u više navrata popravljane ili menjane naknadno izrađenim.
  3. Cevovodi za recirkulaciju i odvod vode (i šahtovi) iz fontane - Čine ga livene i čelične cevi ugrađene u i ispod betonskog tela fontane a ispod platoa su ugrađene azbest cementne cevi i šahtovi sa armaturom. Prilikom pražnjenja fontane (i pranja), ranije je uočeno da je ponekad dolazilo do prodora vode u okolno tlo, verovatno iz najsevernije šahte.
  4. Električna instalacija fontane – Deo koji je služio podvodnoj rasveti fontane već godinama nije u funkciji (podvodni reflektori, razvodne kutije i krajevi kablova, sve je to korodiralo i propalo). Deo za pogon pumpi je u funkciji s tim da je komandni orman u dosta lošem stanju (star cca 30 godina)

Napomene: U ovom prikazu nije razmatrano evidentno opšte loše stanje keramike. Posebna je tema funkcionalnost trga i sudbina ove ili nekakve drugačije fontane ubuduće.

Šta posle fontane?

Još pre nekoliko godina, kada je zbog konstantnog gubitka vode Zelena fontana morala da bude isključena, projektantski biro „Support“, na inicijativu Direkcije za izgradnju grada, načinio je nekoliko varijanti, na nivou idejnih rešenja, kako da se reši pitanje fontane i Trga slobode. Jedno od njih je i da se ponovo izgradi ista ovakva fontana od Žolnai keramike, a kako se vidi iz „Prikaza stanja“, postojeću je nemoguće renovirati jer se bukvalno mora razbiti da bi se došlo do popucalih cevi koje su ugrađene u telo fontane! Dakle, čitav posao iz početka, što nije nemoguće ako se ima dovoljno novca i posao izvede kvalitetnije i uz bolja i savremenija tehnička rešenja i materijale (cevi, mlaznice, pumpe i slično) nego 1985. godine. Uz pomenuti rizik da je mraz kroz izvestan broj godina ponovo „načne“.

Druga varijanta je fontana od zelenog granita, koju gradonačelnik Jene Maglai spominje kao najverovatniju, sličnog gabarita, u idejnom projektu sa aplikacijama elemenata Žolnai keramike, i kao granit mnogo otpornija na zimske uslove i manje zahtevna za održavanje.

Treća je kružna, parterna fontana, ona koja bi otvorila prolaznost Trga, omogućila ozelenjavanje i stvaranje hlada u kojem bi se moglo sedeti, isključivala bi se po potrebi i za to vreme mesto služilo za razne manifestacije ili predstave, a zimi ne bi zahtevala nikakve troškove održavanja!

Zeleni granit - „U rešenju da se zadrži postojeći oblik i veličina fontane, postoje dve varijante: da se u potpunosti vrati ovakva fontana sa Žolnai keramikom kao oblogom, pri čemu građani praktično ne bi videli nikakvu razliku, ili da se umesto Žolnai keramike uradi obloga od zelenog granita. U svakom slučaju, došlo bi do modernizacije opreme, jer je ona sasvim drugačija nego pre 30 godina, tako da bi problemi koji su se javljali zbog tvrde vode i kamenca bili prevaziđeni. Ne bi bilo potrebe za tako intenzivnim čišćenjem, koje je inače i oštetilo fontanu“, kaže Branislav Ćopić, direktor „Support“-a.

Ima i mišljenja da nam dve velike fontane na razdaljini od nekoliko koraka nisu potrebne, i da bi umesto Zelene fontane na trgu najbolje bilo urediti park (što ne bi isključilo manje vodene površine, česme sa kojih bi žuborila voda i slično), a ovaj prostor nekada je, sve do posle Drugog svetskog rata, zapravo i bio park, dok nije bio pretvoren u – parking!

Tvrdnja da je Zelena fontana „deo tradicije Subotice“, predstavlja mit i preterivanje, jer Subotica je prvu fontanu (mnogo manju) dobila ‘60-ih godina prošlog veka kod Bioskopa „Jadran“, ali ni sa njom nije imala sreće pošto je radila vrlo kratko vreme, brzo propala i onda tiho uklonjena. „Treća sreća“, koja se naziva Plavom fontanom, takođe od Žolnai keramike, već iziskuje izvesne popravke ove godine, ali o tome nekom drugom prilikom.

Bilo i groblje! - Mnogi Subotičani danas ni ne pretpostavljaju šta se jedno vreme nalazilo na mestu Zelene fontane u prošlosti, i to istorijski ne tako davnoj! Kada je Subotica oslobođena 10. oktobra 1944. godine, na Trgu slobode (koji je za vreme rata nosio naziv Trg Adolfa Hitlera), u parku iz kojeg su Hortijevi okupatori 1941. godine uklonili spomenik Jovanu Nenadu Crnom, sahranjeni su poginuli Crvenoarmejci, a sahranjen je i legendarni Jovan Mikić Spartak, koji je izgubio život na Železničkoj stanici. Groblje je u kasnijim godinama ipak izmešteno iz centra grada.

Ako se ove godine sa Zelenom fontanom neće ništa raditi, to nije razlog da se ne organizuju javne tribine i rasprave o njenoj sudbini, prikupe mišljenja građana i stručnjaka, pa onda sve to artikuliše u rešenje koje će biti najbolje za grad.

Izvor: Subotičke novine
Postavljeno pre 6 godina i 1 mesec
Komentara: 22
Pregleda: 10730
Povezane vesti
Povezane teme
zelena fontana subotica gradski trg trg slobode
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 2 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.