Tamaš Kajdoči se nada medalji na Olimpijskim igrama u Brazilu
Tamašov trener Stipan Vert, veliki stručnjak za ovaj sport, smatra da je njegov učenik veliki potencijal i da će biti veoma važno da u narednim godinama ne posustane u napornom radu i treniranju.
- Imam mnogo vrednih takmičara, ali kod Tamaša su se poklopile mnoge kockice. Sad je sve na njemu, ne sme nakon ovakvih uspeha da posustane. To je veoma opasno u njegovim tinejdžerskim godinama - rekao je Vert.
Tamaš i Stipan vert na Olimpijskim igrama mladih u Kini (avgust 2014)
Tamaš Kajdoči je rođen 1997. godine, trenutno je učenik Srednje tehničke škole "Ivan Sarić" u Subotici. Najveći do sada ostvareni rezultati su mu, u biatlonu 347 kg, izbačaj 191 kg i trzaj 156 kg. Što se tiče učešća na velikim evropskim i svetskim šampionatima Tamaš ima dve bronzane medalje na Evropskom prvenstvu U17, srebro na EP U17, srebro na Olimpijskim igrama za mlade, bronza na Evropskom prvenstvu U20 i državni je rekorder za juniore i mlađe seniore.
Pre nekoliko dana Tamaš je proglašen za najboljeg juniora Subotice u 2014. godini, u okviru sportske manifestacije "Sportista godine" koju organizuju Subotičke novine.
RAZGOVOR SA TAMAŠOM:
Kako si odlučio da se baviš ovim sportom?
- To je došlo prirodno, s obzirom na to da mi se otac bavio dizanjem tegova, kao i stariji brat. Treniram već skoro osam godina i dajem svoj maksimum da budem što bolji.
Da li si očekivao ovakav uspeh u poslednjih nekoliko meseci?
- Zaista nisam, konkurencija je velika. Iznenadio sam se nakon merenja kad sam shvatio da sam među prvima.
Koliko je teško uskladiti treninge sa školom?
- Bilo je veoma naporno u početku, ali se vremenom usklade obaveze. Idem u Srednju tehničku školu u Subotici i profesori imaju razumevanja, a i cene moje uspehe. Treniram svakog dana, osim nedelje, po sat i po, dva. Kad su pripreme za takmičenje, treninzi su i do devet puta nedeljno.
Da li izazivaš strah kod drugova u školi?
- Ne. Nisam konfliktna ličnost i ne posmatraju me tako. Barem momci, dok me se neke devojke malo i plaše. Super su mi školski drugovi, uvek mi čestitaju i podržavaju me.
Da li se i u budućnosti vidiš u ovom sportu?
- Nadam se da ću svojim uspesima moći da obezbedim sebi da živim od ovog sporta. Ali ne želim sve da prepustim sudbini, zato ću završiti i školu, to mi je vrlo bitno. Uvek može da se dogodi neka povreda i neuspeh, obrazovanje je zato bitno.
Kakvi su ti ciljevi za dalja takmičenja?
- Sledeće godine se nadam što boljem plasmanu na Evropskom prvenstvu u Cirihu, a za dalje se nadam vajld kardu za Olimpijske igre, kao i olimpijskoj medalji. Nažalost, u mom sportu je teško izboriti normu za Igre jer nije dovoljan samo jedan takmičar iz Srbije koji prikuplja bodove.
Da li imaš podršku države?
- Da, zaista su prepoznali moj potencijal, i Ministarstvo za omladinu i sport, Olimpijski komitet, Grad Subotica. Njihova pomoć mi mnogo znači.
