Sećanje na prazne domove i ugašene živote: Obeležena godišnjica deportacije subotičkih Jevreja

Na današnji dan pre 82 godine počela je deportacija ljudi koji su do tada bili deo svakodnevnog života ovog grada – komšije, prijatelji i sugrađani. U Aušvic i druge logore širom Evrope odvedeno je oko četiri hiljade muškaraca, žena i dece, a tek hiljadu njih se vratilo u Suboticu.

– Te 1944. godine imala sam samo šest godina. Bili smo u getu, kao i svi subotički Jevreji, i toga dana su nas vodili u vagone – priseća se Klara Jurić, rođena Klauber. – Moj otac je imao dogovor sa jednim svojim prijateljem da, kada krenu da nas vode u vagone, on mene uzme i povede kod sebe. Zaista se pojavio, poveo me, ali se desilo nešto nepredviđeno i vratili smo se. Kada je prošao napad, trebalo je ponovo da krenemo put njegove kuće, ali me majka nije dala. I tako smo porodično, zajedno sa našim rođacima, otišli u nepoznato. Prvo smo bili u Austriji, a potom u jednom logoru na severu Nemačke. Tamo sam dočekala 7. rođendan. To je bio neki pokazni logor, zato sam i preživela; inače se retko koje dete vratilo iz nekog logora. Kako se približavala sloboda, tako su nas Nemci sa severa vukli ka jugu zemlje i oslobođeni smo 9. maja u Slovačkoj.

Svedočenja preživelih danas imaju posebnu vrednost, a generacije koje dolaze imaju obavezu da čuvaju sećanje na one koji nisu preživeli.

– Kako vreme prolazi, sve je više rupa u sećanju. Tako da je potrebno obeležavati ove tužne događaje kako bismo znali šta se desilo, ko su bile žrtve i da bismo u budućnosti mogli da zaobiđemo takve situacije, da se ne ponove – poručio je vrhovni rabin Srbije Isak Asijel.

Holokaust, koji se završio logorima, mučenjima i masovnim ubijanjima, počeo je diskriminacijom, oduzimanjem prava i širenjem mržnje prema ljudima koji su proglašeni drugačijima.

– U ova današnja turbulentna i vrlo složena vremena mislim da su događaji poput današnje komemoracije izuzetno značajni. Zbog toga što ne smemo više nikada dozvoliti da se holokaust ponovi — jasan je predsednik Saveza jevrejskih opština Robert Sabadoš.

Subotička jevrejska zajednica nikada se nije oporavila od ogromnih gubitaka. Od gotovo četiri hiljade deportovanih, vratilo se svega hiljadu ljudi. Danas ih je znatno manje, ali uspomena na one koji su nestali ostaje deo istorije Subotice.

– Sećamo se muškaraca, žena i dece kojima je oduzeto pravo na život samo zato što su bili Jevreji, ali i svih drugih koji su postali žrtve nacističke ideologije mržnje. Stojeći pred uspomenom na njihovo stradanje, ne govorimo samo o prošlosti, već govorimo o čoveku, o dobru i zlu, o granicama ljudske surovosti, pokušaju da se čitav jedan narod izbriše sa lica zemlje, ali i o snazi sećanja koje nas obavezuje da ostanemo dostojni onih koji više nisu među nama. Na ovim prostorima teške progone i stradanja, pored Jevreja, pretrpeli su i Srbi i Romi. I za srpski narod sećanje na holokaust nosi posebnu težinu – kazao je pomoćnik gradonačelnika Srđan Samardžić. – Naše današnje okupljanje nije samo prilika da odamo poštu žrtvama holokausta, već da nas ujedno podseti da, ako dopustimo da mržnja, netrpeljivost i predrasude puste koren među ljudima, to može imati nesagledive posledice. Zato je naša zajednička odgovornost da se suprotstavimo i odbacimo svaki oblik mržnje i diskriminacije – dodao je predsednik Skupštine grada Daniel Đivanović.