Pomozimo da Andrea ponovo hoda

Kobnog 22. jula 2015. godine, Andrein život se promenio iz korena. Bila je suvozač na motoru koji se kretao Alejom Maršala Tita na Radijalcu, kada je iz ulice Petra Lekovića naleteo taksista. Od siline udarca Andrea je pala i ostala nepomična. Zbog slomljenog rebra koje je probilo plućnu maramicu, lekari su se pet sati borili da ponovo počne da diše, a onda je hitno prebačena na VMA, gde su joj u kičmu ugradili stabilizator na šesti i sedmi pršljen.

- Od tada od torokalnog dela, odnosno od grudi na dole, ne osećam ništa. Lekari su rekli da je to, to. Poslali su me u banju u Melence, ali terapije nisu dale rezultate – priča Andrea. - Nisam želela da se pomirim sa sudbinom da sam nepokretna. Na internetu sam našla terapiju matičnim ćelijama u „NeuroVita“ klinici u Moski. Poslala sam im svu svoju dokumentaciju i od njih dobila pozitivan odgovor da ima nade za poboljšanje i oporavak. Prvi rezultati treba da budu vidljivi za šest do osam meseci, a posle je obavezna rehabilitacija u nekoj banji.

POMOĆ ZA ANDREU - Našoj sugrađanki možete pomoći slanjem SMS-a sa tekstom 226 na broj 3030 (cena poruke je 100 din) ili direktno na dinarski račun Fondacije 160-458748-68, odnosno devizni za donacije iz inostranstva, koji glasi 00-540-0001804.2 (IBAN: RS35160005400001804297)

Međutim, da bi ponovo zakoračila potrebno je 44 hiljade evra. Za Andreu koja živi sa majkom Evom od 13.000 dinara invalidske penzije i 16.000 dinara koje prima za tuđu negu, taj iznos je ogroman i nedostižan.

- Putem fondacije „Budi human“, dobili smo humanitarni broj putem kojeg se prikuplja pomoć za moje lečenje. Dovoljno je upisati 226 i poslati SMS na 3030. Nedavno je bila humanitarna žurka u „Džentlmens pabu", na kojoj je prikupljeno 134.000 dinara i zahvaljujem se svima koji su došli da pomognu – dodaje Andrea. - Zahvaljujem i Evi Kelč, koja je napravila „Slikarsko srce za Andreu“, kao i svim mojim prijateljima koji su uz mene. Od grada smo tražili providne kutije za pomoć, kao i pomoć za dubak za stajanje, koji mi je neophodan da bih se vertikalizovala.

Hladne zimske dane Andrea provodi prikovana za krevet, a o njoj danonoćno brine majka Eva. Ćerkice Nikolina (8) i Elena (6) borave kod tate, a mamu dolaze stalno da obilaze.

- Za sada je to najbolje za njih. Devojčice dolaze kada god požele, jake su, kao da ne žele da ja vidim da im je teško. One su mi najveći motiv i zbog toga ne mogu i neću da prihvatim da ostanem u kolicima – odlučna je hrabra mlada majka. - Verujem da će sve biti dobro, da će uspeti i nadam se da ću uz pomoć dobrih ljudi ponovo stati na svoje noge.