• Pregleda: 4590

Vremeplov: Oslobođenje i ujedinjenje u Subotici 100 godina kasnije - Epizoda I - Tajni sastanci

Ovog novembra Subotica i Vojvodina proslavljaju jedan vek u sastavu Srbije. Iako se mnogo toga menjalo tokom proteklih stotinu godina - imena države, ideologije, organizacione forme... protok vremena nije umanjio velika dela tadašnjih uglednih Subotičana, koji nisu pasivno pratili istorijske događaje, već su veoma značajno i aktivno u njima učestvovali. Niti su danas manje značajne vrednosti slobode, dostojanstva, ljudskih prava, sloge i hrabrosti, koje su njih motivisale da donose odluke koje su obeležile živote budućih generacija.
Foto: Solunski front / Juriš srpske vojske
Vremeplov: Oslobođenje i ujedinjenje u Subotici 100 godina kasnije - Epizoda I - Tajni sastanci

Tačno stotinu godina nakon sudbonosnih datuma, pokušaćemo da ih obeležimo i od zaborava otrgnemo imena učesnika tih uzbudljivih istorijskih događaja, koji su se odvijali na subotičkim ulicama, u zgradama pored kojih svaki dan prolazimo i uz podršku apsolutne većine tadašnjih Subotičana, među kojima će mnogi danas prepoznati i imena svojih predaka.

O Subotici onog vremena treba znati da je bila grad koji je ekonomski jačao decenijama, počevši od 70-ih godina 19. veka. Kao važno saobraćajno čvorište, u njemu je cvetala trgovina, razvijala se industrija, a sve su to pratile kultura i umetnost. Ali agresivna ekspanzionistička politika Austro-Ugarske Monarhije, kriza u Bosni i Hercegovini, Carinski rat sa Srbijom, sve su to faktori koji su, pred Prvi svetski rat, napredak smenili krizom i stagnacijom. Završetak velelepne Gradske kuće 1910. godine bio je labudova pesma Austro-Ugarske u Subotici.

Gradom koji je, prema popisu  iz 1920. godine, imao 101.709 stanovnika, demografski su dominirali Bunjevci, sa 63.884 žitelja (oko 63%), Mađara je bilo 24.678 (oko 25%), Srba 6.835 (oko 7%), Jevreja 3.033 (oko 3%) i Nemaca 2.349 (oko 2%). Najbrojniji narod bio je i najviše diskriminisan i u najvećoj opasnosti od asimilacije. Decenijama su se ugledni bunjevački intelektualci, poput biskupa kaločkog Ivana Antunovića, književnika Boze Šarčevića i učitelja Mije Mandića, borili za minimalna prava vezana za jezik i obrazovanje, ali je situacija uvek ostajala ista ili se pogoršavala. Svu upravu i institucije vodila je mađarska elita, bunjevačko plemstvo je uglavnom bilo odrođeno od naroda, koji je živeo, u najvećem broju, na salašima.

Tako je borba za prava Slovena u Subotici bila svedena na nekolicinu uglednih srpskih i bunjevačkih sveštenika, advokata, trgovaca, bankara i imućnih domaćina koji su imali sredstva, obrazovanje i snažan osećaj svesti i dužnosti da ne dozvole potpunu asimilaciju i obespravljenost svojih naroda. Srpske i bunjevačke elite su u to vreme na svoje narode gledali kao na jedan isti. Takav stav su imali zbog zajedničkog jezika i mnogih podudarnih običaja. Izuzetak je bila vera, koju su priznavali kao jedinu značajniju razliku, ali je nisu smatrali preprekom za saradnju i zbližavanje.

Izbijanje rata samo je pogoršalo loš položaj Slovena u gradu, a pomenute elite bile su sputane na svaki način od nadležnih vlasti. Međutim, proboj Solunskog fronta sredinom septembra 1918. godine i nezadrživo napredovanje Srpske vojske prema Dunavu i Savi prekinulo je loše raspoloženje uglednih subotičkih Srba i Bunjevaca i ohrabrilo ih da krenu u konkretnu akciju. Tako dolazimo do kraja oktobra 1918. godine, kada naše podsećanje na slavne dane počinje.

TAJNI SASTANCI (kraj oktobra 1918. godine)

20. oktobra 1918. godine održan je prvi ozbiljniji sastanak slovenske elite u Subotici, da se razmotri otcepljenje grada od Austro-Ugarske. Iako je situacije u Austro-Ugarskoj Monarhiji bila haotična, a Srpska vojska je nezadrživo napredovala i već oslobodila Niš, nije bilo lako doći do informacija i biti potpuno siguran kako će se sve završiti. Vlast u gradu je još bila čvrsto u rukama Budimpešte i svi koji su hteli da promene takvo stanje znali su da rizikuju svoje živote.

Zato su se, uz veliku opreznost, neformalno sastali u Etveš ulici broj 5 (danas Štrosmajerova 5). Kuću u stilu eklektike, koja je danas poznata po prodavnici bele tehnike,  podigla je 1898. godine porodica Zarić. Nju je 1908. godine otkupio ugledni Bunjevac Albe Malagurski, koji je u to vreme bio blagajnik "Zemljodilske štedionice d.d." i izdavač čuvenog bunjevačkog mesečnika "Neven". Pored domaćina Malagurskog, sastanku su prisustvovali i advokati dr Stipan Matijević, dr Jovan Petrović Ćata i Josip Vojnić Hajduk, zatim profesor gimnazije Ivan Vojnić Tunić, direktor filijale "Hrvatske zemaljske banke d.d." Vojislav Stanković i drugi, koji su mogli brzo da stignu bez većeg kretanja po gradu. Ulica Albe Malagurskog danas, iz Štrosmajerove, vodi prema Trgu slobode, između Muzičke škole i kuće u kojoj se održao sastanak.

Albe Malagurski / Stipan Matijević

Kuća Albe Malagurskog

Prisutni su zaključili da je sazrelo vreme da grad postane deo slovenske države i da je cilj da se većinsko stanovništvo izjasni po načelima prava na samoopredeljenje koja je proglasio predsednik SAD Vudro Vilson u januaru 1918. godine. Složili su se takođe da treba pozvati Srpsku vojsku da što pre zauzme grad i uvede red i bezbednost. Ključna odluka koju su sabrani prijatelji doneli bila je da zamole rimokatoličkog sveštenika, župnika crkve Svetog Roka i bunjevačkog narodnog tribuna Blaška Rajića, da zastupa ove njihove stavove u Zagrebu. Čuli su priče da se Trojedna Kraljevina Hrvatska, Slavonija i Dalmacija, sastavni deo Austro-Ugarske krune, priprema na velike korake ka otcepljenju.

Najvažniji razlog odlaska u Zagreb bio je uspostavljanje veza sa "Narodnim vijećem" - političkim telom osnovanim tamo 5. oktobra 1918. godine, sa pretenzijom da bude predstavnik svih Srba, Hrvata i Slovenaca u Austro-Ugarskoj. Imajući u vidu da su železničke veze funkcionisale, a da je Beograd još bio na frontu, da se do Srpske Vlade nije moglo doći i da nije bilo drugog političkog tela Slovena u Monarhiji, odluka sabranih Subotičana bila je sasvim logična. Nakon sastanka svi učesnici su se razišli kućama pojedinačno i u različito vreme, stalno motreći da ih neko ne uhodi.

jovan Petrović Cata / Vojislav Stanković

Sveštenik Rajić je prihvatio poziv sa ovog sastanka i 26. oktobra otputovao u Zagreb.

Veći deo srpske elite međutim nije bio predstavljen na sastanku od 20. oktobra. Lokalni viđeniji Srbi bili su već godinama pristalice Srpske narodne radikalne stranke, koju je vodio novinar i književnik Jaša Tomić, iz Novog Sada. Najistaknutiji radikali u Subotici bili su braća Manojlović. Obojica doktori prava i advokati, stariji Vladislav je bio i predsednik Srpske pravoslavne crkvene opštine, a mlađi Jovan upravnik "Srpske štedionice d.d.". Decenijama unazad politički su delovali u saglasju sa srpskom elitom Novog Sada, u borbi za prava Srba u Austro-Ugarskoj.

27. oktobra 1918. godine, na inicijativu Tomićevog najbližeg saradnika, učitelja i publiciste Dimitrija Mite Klicina, u Subotici je održan je sastanak viđenijih Srba iz cele Vojvodine. Sabrali su se u ulici Košut Lajoša broj 8 (sadašnji Korzo 8), u velelepnoj neorenesansnoj palati, koju je podigla srpska porodica Manojlović 1881. godine, a koja i danas krasi subotičku glavnu ulicu.

Jovan Manojlović / kuća Manojlovića

Pošto je Vladislav Manojlović još bio na istočnom frontu kao austro-ugarski oficir, domaćin je bio samo dr Jovan Manojlović. Subotica je izabrana za sastanak jer je, kao železničko čvorište, bila idealna da okupi Srbe iz svih krajeva Vojvodine. Ideja da se okupi više predstavnika je, zbog haotičnog stanja, propala. Došli su Jaša Tomić i Mita Klicin iz Novog Sada, zatim predstavnik najuticanijeg somborskog Srbina dr Joce Laloševića - trgovac Stevan Maglić, iz Kikinde profesor Đorđe Grujić i još nekolicina drugih.

Ovaj sastanak je značajan jer na njemu prvi put iznesena ideja i namera da se formiraju Srpski narodni odbori, kao politički organi vojvođanskih Srba. Njihov osnovni zadatak bi bio da dočekaju i pomognu Srpsku vojsku i preuzmu vlast od austro-ugarske administracije. Nisu donete nikakve konkretne odluke ili proglasi ali su se svi učesnici razišli sa jasnim ciljevima koje su vrlo brzo sprovodili u nastupajućim danima. Prvi Srpski narodni odbor osnovan je 31. oktobra u Velikom Bečkereku (kasnije Petrovgradu, danas Zrenjaninu).

Jaša Tomić / Mita Klicin

28. oktobra 1918. godine, neposredno nakon tajnog sastanka viđenijih Srba, sveštenik Blaško Rajić se našao u Zagrebu, u predvečerje velikih događaja. Već 29. oktobra Hrvatski sabor donosi odluku o raskidu državnopravnih odnosa i veza Trojedne kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije i Austro-Ugarske Monarhije. Istovremeno se konstituiše "Država Slovenaca, Hrvata i Srba". Sa Rajićem su, u ovim istorijskim događajima učestvovali i subotički Bunjevci dr Mirko Ivković-Ivandekić i dr Stipan Vojnić-Tunić, koji su tih dana bili u Zagrebu kao austro-ugarski oficiri. Oni su upoznali mnoge značajne ličnosti, sveštenik Rajić je sasluživao nadbiskupu Antunu Baueru u misi zahvalnici i posvedočio veselju na ulicama. Međutim kada je upitao ljude iz uprave Narodnog vijeća šta da se radi u Subotici, dobio je odgovor "Idite i činite šta znate". Ova poruka je bila realan odraz mogućnosti koje je imala novonastala "država". Ona je u stvari predstavljala skup jugoslovenskih teritorija Austro-Ugarske, bez suštinskih odlika suvereniteta, poput ozbiljne vojske, međunarodnog priznanja, jedinstvene uprave itd. Nadahnut slavljem i nadom naroda ali i sa realnim uvidom u domete zagrebačkih događaja Blaško Rajić se uputio nazad u Suboticu.

Mirko Ivković Ivandekić / Blaško Rajić

Zagreb

Ljubljana

Gde je Mađarska u ovim dramatičnim događajima? Kakvo je stanje u Subotici? Da li će Srbi i Bunjevci usaglastiti svoj rad? Kako napreduje Srpska vojska? Na ta i druga pitanja istorija nam daje odgovore već 5. novembra u novom tekstu.

AUTOR I LITERATURA

Serijal "Oslobođenje i ujedinjenje u Subotici – 100 godina kasnije" za portal Subotica.com piše naš sugrađanin Sava Stambolić. Literatura koja je korišćena u prikupljanju istorijskih činjenica navedena je u nastavku:

  • Pop Marko Protić, "Zlatni dani Subotice - Od oslobođenja 13. novembra 1918. do potpisa mira 4. juna 1920.", Subotica, 1930. godina;
  • Josip Šokčić, "Subotica pre i posle oslobođenja - građa za istoriju Subotice", Subotica, 1934. godina;
  • dr Stipan Matijević, "Događaji koji su se odigrali u Subotici za vreme mojeg javnog delovanja od 10. nov. 1918. do 20. maja 1920. god.", Subotica, 1928. godina;
  • Petar Pekić, "Povijest oslobođenja Vojvodine", Subotica, 1939. godina;
  • Gordana Prčić Vujnović, Viktorija Aladžić, Mirko Grlica, "Gradotvorci I. Subotički stambeni objekti od baroka do moderne", Subotica, 2004. godine;
  • Gordana Prčić Vujnović, Viktorija Aladžić, Mirko Grlica, "Gradotvorci II. Subotički stambeni objekti od baroka do moderne", Subotica, 2006. godine;

U nastavku serijala „Oslobođenje i ujedinjenje u Subotici – 100 godina kasnije“ čitajte o uzbudljivom subotičkom novembru 1918. godine. Saznajte više o prvom zajedničkom sastanku Srba i Bunjevaca 5. novembra i osnivanju Narodne garde. Prepoznajte svoje pretke u članstvu Bunjevačko-srpskog narodnog odbora, formiranog 10. novembra. Osetite radost Subotičana pri dolasku Srpske vojske 13. novembra. Zavitite u detalje konačne odluke o prisajedinjenju Srbiji, 25. novembra u Novom Sadu, gde su Subotičani igrali ključne uloge.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

30
u inat svima Odgovori
Bez obzira na sve dobre namere i zelje Srpskog naroda ( pobednika u prvom velikom ratu)ispali smo .....BUDALE ...na CUB!! .Samo zato sto smo mislili da je moguc iskren zivot i suzivot sa Hrvatima .. !!Zabili su nam noz u ledja po svom starom obicaju!!Posle su im se pridruzila i ostala sitno/novokonponovana '' nacionalna'' boranija!! I tu smo sad.... gde smoooooooooooooooooo!!Posle J....a nema kajanja!!MADJARI DA IZVINU .. na njih ovaj put nisam mislio!!
Radomir
@ U INAT SVIMA . Pisana dokumenta nam dosta 'govore' o temi koju ste pokrenuli .
Verovatno Vi , ( nekim čitaocima ) delujete hirovito i grubo dok iznosite stav o ujedinjenju , možda čak i arogantno ! Međutim , kad se pročitaju kazivanja istaknutih političara velikih sila ( tog vremena ) Vi biste zvučali vrlo pitomo . Ono što je sasuo u brk Srbiji ( Pašiću ) jedan Klemenso , Sazanov , Grej ili Sonino , imajući u vidu njihove funkcije zvuči znatno grublje ! Dakle predstavnici iz FRANCUSKE , RUSIJE , VELIKE BRITANIJE , pa i poražene Italije nisu bili baš diplomatski . A sve to u periodu od 1915 do 1919 godine , znači na vreme , ali nisu imali kome !
panonski čamac
Jutros mi ispala četkica za zube u lavabo, i odmah sam proklinjao Hrvate. Oni su uglavnom krivi za sve. Zato tri decenije crkavamo u sopstvenim splačinama, iako nema Hrvata na vidiku. Smešno je što i u Hrvatskoj za svaki đavo krive Srbe, najlakše je ipak kriviti nekog drugoga.
micko
Svi smo mi kao jedan! Samo se trebamo otarasiti budala, koje rade razdor medju ljudima.
dobar domaćin Odgovori
Lepa moja Subotica, Vojvodina i Srbija. Nigde toliko prirodnih lepota,pametnih i vrednih ljudi kao kod nas. Multikulturalnost kakve nema u svetu.
saša Odgovori
Bravo za članak jedva čekam nastavak.
saša
Ajte vi što lupate minuse napišite nešto pametno. A ne nećete vi to jer bi ste time otklonili svaku sumnju u vaše poznavanje istorije, u vaše priče o suživot, multikulturalnosti i sve ono čime se neopravdano ponosite jer sve te vaše priče važe za sve druge sem kada su Srbi u pitanju.
FFILOZOFF Odgovori
Pop Blasko Rajic je kao Hrvat usao u kraljevinu SHS,i to mu Bunjevci zameraju ....A za vreme 2.SV rata podigo ustanak u SU,bio partizanski popa,pa sa TITOM dogovorio da su Bunjevci HRVATI...Ovo je istorijska cinjenica,tj. ARGUMENT!!! Ustvari videcemo komentare o popi,najvecem SUBOTICANINU posle Marije Terezije,hehe,he...
Do Odgovori
sto godina taman dosta, ajde da se ponovo otcepimo i postanemo novi San Marino :)
Sasa
bravo za komentar...ali vidi ti ovu zemlju, ove radne ljude.. kao i u proslosti i u buducnosti tu lezi prosperitet, nece nam dati ..svi bi ovo parce zemlje
X Odgovori
A posle monarhije med i mleko. Od ujedinjenje zivimo u nebeskoj drzavi. Joj, bunjevci bili ste glupi. Hteli ste da budete znacajni u Vojvodini, a posle madjara ste dobili srbe. Sad u SU sve znacajne funkcije drze srbi ( i kvinsling madjari). Gde ste sada bunjevci? Isli ste da ratujete za srbe u HR, BiH, Kosovo i plus ste dobili i jednan rat sa NATOm ( o II svetskom ratu da ne pricam).
pereee
Ovako si otkonio svaku dilemu o gluposti ovim pisanjem, bolje da si cutao.
Sacuvaj nas boze kuge, gladi i hrvata!
Odrastao sam sa bunjevcima i to je narod 5x bolji od vas hrvatskih [*...*] kojima je u nasledju ndh kao nesto najgore sto se na ovom svetu pojavilo.
saša
Nisu Bunjevci ratovali za Srbe već za Jugoslaviju koju su i stvarali.
X
Nisam hrvat ni bunjevac. Madjar sam. A ti si najobicnija sovinista.
Pipi Odgovori
DO" Koji to mi da se otcepimo? Na koga si to konkretno mislio? Kad je Srbija,Vojvodina,Subotica ikada u svojoj istoriji i priblizno bila kao San Marino? Izadji malo na sunce iz te tvoje budjave blatnjare....vidis da utice na tebe.... lep pozdrav....
DO
mi Suboticani, eto ko! Upravo da bismo pobegli od osoba koje imaju nivo nekulture, agresije i vulgarnosti koji ste vi svojim komentarom upravo pokazali.
Sarmijada rakijada Odgovori
Odlican tekst. Bas mi je interesantno da citam o okolnostima koje su dovele do pripajanja Vojvodine Srbiji. Ovako ce za 100 godina da se prica o odvajanju Kosova od Srbije i kacice se fotografije politicara.
Драгољуб Odgovori
Можемо само да се захвалимо храбрим и неустрашивим Српским јунацима , вечна им слава и велико хвала !!!
in vox veritas Odgovori
Nadam se da ce autor ovog feljtonu imati hrabrosti da prikaze kako je glasila naredba srpske vrhovne komande za prelazak Srpske vojske u Vojvodinu.
Radomir
@ IN VOX VERITAS . Naravno uvaženi , pa istorija je nauka zasnovana na dokazima . Francuz Žorž Klemenso ( neki autori daju akcent na glasu A ( KlemAnso ) je ozbiljno prigovorio Srbiji . Rekao je da Srbi nikad neće biti sposobni za predvidnike ( u smislu ujedinjenja ) , jer poseduju osobinu da prigrle poraženog . Tu osobinu nije posedovao Ž. Mišić . On je bio vojnički polarisan i komandovao da treba nastaviti sa drskim prodiranjem u neprijateljsku teritoriju . Dokle ? Pa dok neprijatelj ne potpiše bezuslovnu kapitulaciju . Onda se potpisuju dokumenti , a oni su posledica završenog rata i samo u tom smislu i postoje . Na neki način su nastavak rata , bez topova . Glas istine , dok ne nadvlada porive , uvek će tinjati .
Mozakss Odgovori
Neovisno od toga dali su trebali ili nisu,sta su ,kako su,gde su,zasto su,dali su,zbog cega su..clanak o istorijskim.desavanjima u ondasnje vreme veoma.poucan,dobro iznesen,kao istorijski clanak o nekom davno proslom.vremenu,i veoma.poucan.bez obzira svidelo se to nama danas ili ne.
Zahvaljujem ovim.putem.osobi.koja.je ovaj clanak.naisala kao.detalj.istorijskih desavanja i sto sam/mo u mogucnosti da ga procitam/o i saznamo o delu istorije..subotice,vojvodine..
Phillipos Odgovori
Svi Vi Znate kako kažu: "Oteto-prokleto."
SrbIN
Ne oteto, nego OSVOJENO. :)
Philippos
@Srbin Oteto :) Jel' mirise na slobodu? :)
Sasa Odgovori
Odlican tekst i osvrt na istoriju- da se uvide greske.
Malo veca objektivnost je pozeljna (veoma je jasno iz kog ugla je pisan ovaj tekst- ne znam da li je to bio cilj ili ne, ako jeste onda nista)
Bunjevac Odgovori
Da li ste vi novokomponovani Rvati vidili broj Bunjevaca po popisu???Verovatno niste,Hrvata i nema.To je istina o odnosu u Subotici, Bunjevci i Hrvati.Braca uvek i uvik zajedno.
Pipi Odgovori
Do" Ma kako da ne....Bitno da si ti i takvi slicni tebi kulturni,vaspitani.....Ali Hrvatu bolje nista i nepristaje nego da mrzi sve Srpsko i da se otcepljuje....opet lep pozzzz
gradjanin Odgovori
Nazovimo stvari imenom. Navedeni su bili vrsni separatisti.
Nije Subotica pripajana Srbiji, vec Jugoslaviji a pre drugog svetskog rata Srbija kao teritorijalna jedinica Jugoslavije nije ni postojala. Znaci vec je prva recenica clanka netacna.
SRBIJA 1918
Nije ništa pogrešno, nego niste pazili na času istorije.

Teritorije Bačke, Baranje, Banata, Srema i Crne Gore DIREKTNO SU SE PRISAJEDINILI Kraljevini Srbiji odlukama Narodnih skupština u Rumi, Novom Sad i Podgorici.

To se sve desilo do kraja novembra 1918. godine, a Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca nastalo je 1. decembra 1918. godine ujedinjenjem ovakve Kraljevine Srbije sa tzv. Državom Slovenaca Hrvata i Srba, koja je uključivala Sloveniju, Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju.

Jugoslavije je nastala 1929. godine preimenovanjem Kraljevine SHS (koja je prošla pre toga još jedno preimenovanje iz Kraljevstva u Kraljevinu).
pravda
Srbija 1918 hvala za poduku nepismenima i neobrazovanima koji samo znaju da pišu da bi bili primećeni ili da bi negde došli do izražaja jer očigledno zbog svog znanja neće biti nigde uvaženi. Istorija se i u ovom slučaju pokušava pisati od strane poraženih, mada su me uvek učili da istoriju piše pobednik. Od kada je pobednik onaj koji se branio, poraženi nastoji, pa i dan danas, da preokrene istoriju i da zabije nož u leđa onome ko ga je bratski prihvatio i kome se poltronski našlepao "dok se malo ne zaboravi šta je urađeno i na čijoj je strani bio". Vrlo podmuklo i bolesno i to govori o malim narodima koji ne mogu da prihvate odgovornost svojih predaka a da se pomire sa tim da postoje hrabriji, srčaniji, iskreniji, prostodušniji, porodičniji, domoljubiviji, pravičniji, odgovorniji i iskreniji narodi od njihovih. Malo li je? Uvek, u svakom velikom ratu, na strani pobednika od kad je veka.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.