• Pregleda: 4140

Vremeplov: Oslobođenje i ujedinjenje u Subotici 100 godina kasnije - Epizoda VI - Velika narodna skupština u Novom Sadu

Vremeplov: Oslobođenje i ujedinjenje u Subotici 100 godina kasnije - Epizoda VI - Velika narodna skupština u Novom Sadu

U prošloj epizodi ovog serijala, koju možete pročitati ovde, prikazali smo slavlje Subotičana nakon ulaska Srpske vojske u Suboticu, smenu mađarske gradske uprave i konačno konstituisanje slovenske lokalne administracije.

PRIPREME ZA VELIKU NARODNU SKUPŠTINU U NOVOM SADU

Dok su u Subotici slavili Srpsku vojsku u crkvama i na ulicama, u nedelju 17. novembra 1918. godine, mala subotička delegacija, koju su činili dr Stipan Matijević i Dušan Manojlović, uputila se na važnu pretkonferenciju u zgradi Matice Srpske u Novom Sadu. Jedva pribavivši lokomotivu sa jednim vagonom, u kojem nije bilo ni prozora ni stolica, Subotičani su krenuli na put u ranu zoru. Nisu imali uglja, već samo drva za gorivo, pa su u Vrbasu stali dok nisu uspeli da nađu pomoć da dopreme cepanice iz stražnjeg dela u lokomotivu. Uspeli su da stignu do 8:00 časova u Novi Sad, pošteno promrzli od ledene promaje.

Tajni skup je sazvao Srpski narodni odbor u Novom Sadu. Prisustvovalo je elitno društvo narodnih predstavnika iz Banata, Bačke i Baranje, koji su razmatrali detalje buduće Velike skupštine - kada će se sazvati, o čemu odlučivati, u kom sastavu itd.

Osim predstavnika iz svih značajnijih vojvođanskih mesta, bili su prisutni i predstavnici beogradske elite, poreklom iz severnih krajeva - bivši rektor Univerziteta u Beogradu, kasnije predsednik Srpske kraljevske akademije, matematičar dr Bogdan Gavrilović; pedadog pisac i prevodilac Milan Šević, čuveni inženjer Jovan Smederevac, kao i dr Mita Lukić i Mihailo Ilić.

Centralna tema i dilema konferencije bila je koncepcija ujedinjenja Banata, Bačke i Baranje sa ostatkom jugoslovenskih zemalja. Čuveni kompozitor Petar Konjović, koji je od 1916. godine boravio u Zagrebu, tamo je i biran u Narodno vijeće. Kao izaslanik ovog tela, dobio je u Beogradu instrukcije da prenese na sever da novosadska skupština treba da izrekne spajanje sa "Državom SHS" u Zagrebu (koju je priznavala samo Kraljevina Srbija). Ovo su u Ministarstvu inostranih poslova čuli i prota Boža Popović iz Vršca, Pera Miloradović iz Pančeva i još neki od prisutnih. Međutim, Jaša Tomić je nakon svih njih boravio u Beogradu i dobio savet da se ide odmah na prisajedinjenje sa Kraljevinom Srbijom, što mu je potpisom na zabelešku u notesu potvrdio ministar inostranih poslova dr Momčilo Ninčić.

Usledila je velika, tipično slovenska, uzavrela rasprava. Posredi je bilo jedno ideološko, političko razmimoilaženje. Neki od uglednih vojvođanskih Srba, poput Konjovića ali i Vase Stajića i Ignjata Pavlasa, zastupali su u svom delovanju liberalno-demokratske ideje. Za njih su ljudska prava, socijalna pravda, sloboda i jednakost građana i slični pojmovi bili najvažnija pitanja. Mnogi od njih su imali i republikanska stremljenja. Takvi stavovi nisu se dopadali predstavnicima Srpske narodne radikalne stranke, čiji je vođa bio Jaša Tomić. Ona je crpela svoju ideologiju iz lika i dela Svetozara Miletića i tradicionalnih ideja narodnih (kolektivnih) prava, domaćinske etike, nacionalnih interesa, tradicionalne kulture, monarhizma i religioznosti. Radikalima nije bilo jasno kakva se to država uobličava u Zagrebu i na kakvoj će ideologiji ona počivati. Bilo im je neshvatljivo da Srbi sa severa ne uđu u punu i neraskidivu zajednicu sa svojom braćom sa juga, od kojih ih je delila samo reka. Da ne postanu podanici srpskog kralja i uzmu udela u obnovljenoj celovitoj srpskoj državi, o kojoj su sanjale generacije njihovih predaka. Dakle, to je bilo gorivo te užarene rasprave.

Pretio je i razlaz delegata sa različitim mišljenjima, ali je mudri dr Gavrilović, svojim autoritetom sprečio bilo čiji odlazak dok se ne dođe do kompromisnog rešenja. On je to rešenje i formulisao i ono je glasilo da će Skupština da glasa o ujedinjenu prvo sa Državom SHS, pa ako ova ne ostvari puno jedinstvo sa Srbijom, onda će Banat, Bačka i Baranja to učiniti samostalno. Velika većina delegata prihvatila je ovakvo rešenje, pa tako i delegat subotičkih Bunjevaca dr Stipan Matijević. Međutim, Jaša Tomić, Mita Klicin i još neki najviđeniji radikali nisu hteli da potpišu. Njima se pridružio i delegat subotičkih Srba, Dušan Manojlović, ostajući dosledan svojim radikalskim ubeđenjima, koje su delili i svi viđeniji Srbi u Subotici.

IZBOR SUBOTIČKIH PREDSTAVNIKA ZA VELIKU NARODNU SKUPŠTINU

Nakon što su u Subotici prošli dani javnih svečanosti u čast Srpske vojske i nakon što je zvanično ustrojena Narodna garda i postavljena prva slovenska gradska uprava, pristupilo se najvažnijem pitanju - izboru delegacije za Veliku narodnu skupštinu.

Bunjevačko-srpski narodni odbor je, na svojoj četvrtoj sednici, 23. novembra 1918. godine, prema uputstvima Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu, odredio pravila za izbor skupštinskih delegata. Subotica je imala pravo na 75 predstavnika, jer je uspostavljeno pravilo da se na 1.000 Slovena u jednoj opštini bira po jedan poslanik. U Subotici je po tadašnoj evidenciji (uglavnom crkvene knjige) živelo 70.000 Bunjevaca i 5.000 Srba. Proglašeno je opšte pravo glasa svih Slovena u jednoj opštini, sa jedinim ograničenjem da moraju biti stariji od dvadeset godina života. Dakle za Skupštinu su delegate birale i žene, a mogle su biti i kandidati, što je bilo nešto zaista revolucionarno u dotadašnjoj političkoj praksi. Mogao je biti biran bilo koji Sloven u opštini, ali su odbori usmereni da predlažu ipak one najuglednije i najšire poštovane građane. Kada je sve to izdefinisano, odbor je doneo odluku i objavio je svom narodu u "Nevenu".

Veliki narodni skup održan je u nedelju, 24. novembra 1918. godine, ponovo u hotelu "Hungarija", sa početkom u 10:00 časova. Ponovo je odziv naroda bio velik i nekoliko hiljada ljudi izabralo je sledeće predstavnike:

Šimun Budimčević, Veco Buljovčić, Tome Čović, Mate Dulić, Koloman Ivanković, Gavro Đelmiš, Petar Gencel, dr Mirko Ivković Ivandekić, Matija Išpanović, Bela Jurić, Marko Jurić, Ljudevit Kopunović, Albe Malagurski, dr Babijan Malagurski, Ivan Malagurski, Josip Malagurski, dr Stipan Matijević, Šimun Milodanović, Josip Mukić, Bela Orčić, dr Bela Ostrogonac, Mijo Prćić, Ive Prćić, dr Joso Prćić, Aleksandar Rajčić, Blaško Rajić, Vojislav Stanković, Bela Stantić, dr Vranje Sudarević, Lajčo Tumbas, Stipan Tumbas, Veco Vidaković, profesor Ivan Vojnić Tunić, dr Stipan Vojnić Tunić, Grgo Vuković, Matija Malagurski, Lazar Orčić, Andrija Ćakić, Gavro Čović, Kalor Olka, Ivan Pešut, Petar Bajić, dr Vladislav Manojlović, dr Jovan Manojlović, Bogdan Svirčević, Ignjat Aradski, Mita Aradski, Milivoj Bešlin, Blagoje Bojić, Vojin Isakov, Obrad Krljakov, Stevan J. Krnajski, Mata G. Krnajski, Vlada P. Krnajski, Milan Marodić, dr Radivoj Miladinović, Petar Ognjanov, Đorđe Pendžić, Đura Popović, Bogoljub Prešić, Marko Protić, Toša Segedinčev, Dušan Terzin, dr Jovan Latinčić, dr Vitomir Ludajić, Petar Marković, Toma Miljački. Od dama su birane: Mara Malagurski, Manda Sudarević, Katica Rajčić, Olga Stanković i Anastasija Manojlović, sve osim Mare Malagurski bile su supruge uglednih Subotičana, takođe biranih u Skupštinu.

U gradu je istaknut proglas novosadskog odbora: "Narode! Stara država je uništena. Pobedila je pravda! Do sada su nama vladali nemački i mađarski grofovi, a sada je došlo vreme da sam narod upravlja svojom sudbinom. Svi narodi koji žive u Banatu, Bačkoj i Baranji najbolje će osigurati svoju budućnost, ako se priključe velikoj, slobodnoj i pravednoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca. U toj će državi i svaki drugi narod osim slovenskog naći uslove za velik razvitak i napredak. Svako će imati svoje škole, nikome se neće dirati ni njegov jezik, ni vera - svi će biti punopravni."

VELIKA NARODNA SKUPŠTINA SRBA BUNJEVACA I OSTALIH SLOVENA

Subotička delegacija krenula je u rano jutro, u ponedeljak 25. novembar 1918. godine vozom ka Novom Sadu. Ponovo u vagonima bez stakla u prozorima, ali obodreni konstantnom pesmom, koju je vodila i podsticala Anastasija Manojlović i zagrejani kelebijskim vinom Albe Malagurskog. U vagonima je bilo i Banaćana koji su preko Subotice takođe išli na Skupštinu. Upadljive su bile njihove srpske trobojke sa natpisima "Živela Velika Srbija!". U Novi Sad su stigli rano, zajedno sa krupnim, vlažnim novembarskim snegom, koji je vejao.

Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena Banta, Bačke i Baranje, zakazana je za 12. novembar po julijanskom, odnosno 25. novembar po novom kalendaru, u Novom Sadu, u Velikoj dvorani hotela "Grand Majer".

Dok su se u hotelu ogrejala većina članova subotičke delegacije, dr Babijan Malagurski, dr Mirko Ivković Ivandekić i velečasni Blaško Rajić prisustvovali su završnoj pretkonferenciji u Matici Srpskoj. Tu je postalo jasno da je Jaša Tomić uspeo da ubedi većinu drugih delegata da se izglasa direktno pripajanje Srbiji. Pošto je ovo bilo u suprotnosti sa mandatom koji je subotička delegacija dobila od svog lokalnog odbora, dr Babijan Malagurski je jasno izjavio da ona takvu promenu stava ne može podržati u tako kratkom roku. Do početka zasedanja, nije uspostavljeno puno jedinstvo po ovom pitanju.

Skupštinu je, u 11:00 časova, otvorio najstariji poslanik, ugledni novosadski grkokatolički sveštenik i pesnik Jovan Hranilović. Potvrđeno je prisustvo 757 delegata (578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 6 Nemaca, 3 Šokca, 2 Hrvata i 1 Mađar) i izabrano je kolektivno Predsedništvo od osam članova, među kojima je bio i dr Babijan Malagurski. Ono je za predsedavajuće skupštine izabralo uglednog novosadskog advokata, doktora prava češkog porekla Ignjata Pavlasa, od ranije vrlo aktivnog i zaslužnog u srpskom pokretu.

 

dr Ignjat Pavlas / dr Babijan Malagurski / Jaša Tomić

Prvi je reč dobio Jaša Tomić, ispred Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu i novosadske delegacije. On je u nadahnutom govoru, između ostalog rekao:

"Kosovski mučenici! Srećno vam oslobođenje! Mi nismo sami. Zar može biti, a da vi to ne vidite, kako se u ovoj dvorani nalazi i srpska petstogodišnja istorija, do sada tužna, a sada ozarena i nasmejana?! Može li biti, a da vi ne vidite, u zraku ove dvorane, naše velike mrtve, duh njihov? Da ne vidite kako na prozorima ove dvorane udaraju pahuljice belog snega, a u njima je duh onih koji se nisu još ni rodili i koji će tek doći, duh budućnosti naše? Mi nismo ovde sami...Priključujemo se Kraljevini Srbiji! Ona svojim dosadašnjim radom i razvitkom ujemčava slobodu, ravnopravnost i napredak u svakom pravcu. Ne samo nama, nego i svim slovenskim i neslovenskim narodima koji sa nama zajedno žive. Ovaj naš zahtev hoće da pomogne ujedno i težnju svih Jugoslovena, jer je i naša iskrena želja da Srpska vlada, udružena sa Narodnim vijećem u Zagrebu, učini sve da dođe do ostvarenja jedinstvene države Srba, Hrvata i Slovenaca, pod vođstvom kralja Petra i njegove dinastije."

Kada je, u ostatku svog govora, predložio da sa njim u Beograd ode kao predstavnik Skupštine velečasni Blaško Rajić, prisutni su podigli graju da se i on obrati skupu. Rajić je uzeo reć i, između ostalog, rekao:

"Izjavljujem da ja, ovaj način rešavanja našeg pitanja, kako je maločas izvršen, sa svim srcem pozdravljam i uz njega pristajem!...Jugoslovenstvo samo za sebe ne vredi ništa. Ono bi bilo samo belance u jajetu, a sadržaj je jajeta ovoga srpski narod u Srbiji! Neću ovde razlagati šta je Srbija uradila. Ta o tom govori danas sav veliki svet. Nego ću, u ime mojega, do sada potlačenoga, pritisnutog, do sada na smrt osuđenog naroda, javno pred Skupštinom da zahvalim Srbiji! Što nas je svojom neprispodobivom vojskom oslobodila jarma i smrti!"

U ostatku govora Rajić se prihvatio časti da sa Tomićem predstavlja Skupštinu pred Srpskom vladom. Tokom i nakon njegovog izlaganja prolamalo se dvoranom "Živela Srbija!" "Živeo Blaško Rajić" "Živela naša braća Bunjevci!". Mnogi autori zaključuju da je ovo njegovo izjašnjenje za Tomićev predlog bilo ključno za jedinstven stav Skupštine. Njegov autoritet među Bunjevcima je bio toliki da su bilo kakve primedbe dr Malagurskog bile bespredmetne. A kada Bunjevci odobravaju, tek među Srbima nije moglo biti nekog ozbiljnijeg dugoročnog osporavanja odluke o direktnom prisajedinjenju. Mora se reći da Skupština nije glasala o bilo čemu, već je odluke donela aklamacijom (jednoglasnim masovnim odobravanjem). Ako je bilo nekog među delegatima koji bi uporno glasali protiv, to bi bilo nekoliko pojedinaca, što bi samo kvarilo utisak jedinstva, a ne bi uticalo na odluku. Istorijski događaji poput Velike skupštine više su svečano, formalno potvrđivanje kolektivnih vekovnih težnji većih grupa, pa i celih naroda. Težnji i želja koje su vekovima definisane i ostvaruju se obično ratovima i velikim geopolitičkim promenama, van bilo kakvih glasanja. Nije dakle ni bilo realne mogućnosti da Skupština bude protiv predloga koji su formulisali predstavnici ogromne većine naroda u Banatu, Bačkoj i Baranji.

Kada je rešeno ovo najvažnije pitanje, Skupština je i formalno potvrdila otcepljenje ovih teritorija od Mađarske ali i donela važne odluke za svakodnevni život građana. Osnovan je Veliki narodni savet od 50 članova. Od Subotičana u njegov sastav su ušli: Blaško Rajić, dr Stipan Vojnić Tunić, dr Mirko Ivković Ivandekić, dr Babijan Malagurski, Aleksandar Rajčić, Vojislav Stanković, Ivan Vojnić Tunić, dr Jovan Petrović Ćata i dr Vladislav Manojlović.

Veliki narodni savet je bio svojevrsna pokrajinska skupština ovih krajeva, koja je imala zadatak da što skorije izabere Narodnu upravu, kao svojevrsnu privremenu pokrajinsku vladu, do pune realizacije prisajedinjenja.

Za kraj, određeni su Petar Konjović i Subotičanin dr Jovan Manojlović da budu predstavnici Skupštine pred Narodnim vijećem u Zagrebu.

OVEKOVEČEN ISTORIJSKI TRENUTAK - ČUVENA SLIKA ANASTASA BOCARIĆA (prva slika u tekstu)

Gradski muzej u Subotici, od 1954. godine ima u svom fondu jednu izuzetnu sliku. Najvernijeg svedoka ključnog istorijskog događaja za Vojvodinu u 20. veku. Tada je naime otkupljeno ulje na platnu srpskog slikara Anastasa Bocarića, koje prikazuje Veliku narodnu skupštinu u Novom Sadu.

Poreklom iz stare srpske porodice, koja vuče korene iz Tesalije, Anastas Bocarić je rođen u Budvi 1864. godine. Imao je buran umetnički život i bio istinski mistična figura u srpskoj umetnosti. U godinama Prvog svetskog rata, jedna od prvih žrtava bila je njegova slika "Guslar na zboru" koja je izgorela u zgradi srpske Narodne skupštine pri bombardovanju Beograda. On je tada živeo u Sarajevu gde mu je predstavnik bečke vlade ponudio 1.000 forinti da uništi i skicu tog izgorelog dela, nakon čega je izbegao u Srbiju.

Sliku Velike narodne skupštine, prema svedočenju njegove ćerke Marije, počeo je da izrađuje po narudžbini subotičke opštine 1922/23 godine. O porudžbini nema pisanih tragova. Slika zaista prikazuje veliki broj Subotičana i to najistaknutije članove bunjevačko-srpske delegacije. Iz toga se može zaključiti da je destinacija platna zaista bila Subotica, verovatno za neku od proslava prisajedinjenja. Ćerka Marija je takođe predočila u pismu Gradskom muzeju da je ključna osoba za verno prikazivanje učesnika bio član delegacije, direktor banke Vojislav Stanković, koji je slao fotografije i organizovao poziranje učesnika Skupštine.

Slika nažalost, zbog lošeg zdravlja umetnika nikada zapravo nije potpuno završena, što je laičkom oku teško da uoči. Ona je u depou Gradskog muzeja provela decenije, zaboravljena kao i istorijski događaj koji je prikazivala. Međutim, 1993. godine, povodom 75. godišnjice Prisajedinjenja, država je konačno prepoznala ponovo značaj ovog događaja i skupljena su potrebna sredstva da sliku restauriraju i konzerviraju stručnjaci Goran Bolić i Rade Milović.

Nakon obnove slika je za potrebe svečanosti i tematske izložbe pozajmljena Muzeju Vojvodine, gde je ostala do danas, a od 2018. godine dobiće centralno mesto u Muzeju Prisajedinjenja, koji će posebno čuvati uspomenu na slavne novembarske dane 1918. godine, kada su Banat, Bačka i Baranja postali deo Kraljevine Srbije.

EPILOG

26. novembra, organ Bunjevačko-srpskog narodnog odbora, dnevni subotički list "Neven" pisao je:

"Posle jučerašnjeg istoriskog događaja slobodno možemo kazati da smo dušom i srcem se sjedinili sa svom našom braćom i da smo se priključili Kraljevini Srbiji, koja se herojski borila za našu budućnost, za nas sve Slavene koji smo na jugu. Svi mi i sva naša braća će im vično biti zahvalni za ovo, jer priznajemo da bez njih ne bi to postigli što imamo. Uvireni smo i znamo da će oni i u budućnosti nam pomoći, ako u nuždi budemo i ako u opasnost dođemo, jer je Srbija, srpski narod je, svojom dosadašnjom borbom i svojim silama već osvedočio to, da je kadar krv prolivati za braću svoju."

Istog dana predstavnici Velike narodne skupštine velečasni Blaško Rajić i Jaša Tomić uputili su se brodom ka Beogradu, da izveste Vladu Kraljevine Srbije o odlukama naroda Banata, Bačke i Baranje. Sa njima su bili i mnogi Banaćani koji su se vraćali u Pančevo i druga mesta. Dočekali su ih i mnogi Beograđani i povorka se prostirala od pristaništa do Kalemegdana. Pevalo se "Zovi samo zovi" sve do privremene rezidencije Regenta Aleksandra Karađorđevića, u kući koju je srpskom narodu zaveštao trgovac Aleksa Krsmanović, na adresi Terazija 34.

Kada su primljeni u privremeni kraljev dvor, u ime delegacije Regenta je pozdravio član predsedništva Skupštine, pravoslavni prota iz Baranje, Stevan Mihaldžić. Nakon pozdravne reči Regenta Aleksandra Karađorđevića, nekolicina uglednih predstavnika je primljeno na poseban sastanak. Blaško Rajić svedoči da je vladar Srbije ljubazno razgovarao sa delegacijom. Na rastanku Rajić ga je upitao šta da poruči na sever Subotičanima, na šta mu je Regent odgovorio: "Kažite da ću, čim mogao budem, doći k vama." Što se i zbilo 1919. godine.

Nakon sastanka sa šefom države, Tomić i Rajić su otišli do Vlade kod Nikole Pašića, kome su preneli odluke Skupštine i zajedno sa njim zaključili da "ćemo biti jedni, svoji, narazdvojeni!" kako je pisao Rajić.

Dan pre Velike narodne skupštine u Novom Sadu, 24. novembra 1918. godine, Veliki narodni zbog u Rumi je izglasao direktno pripajanje srpskog dela Srema Kraljevini Srbiji.

Dan nakon novosadske skupštine, 26. novembra 1918. godine, Velika narodna skupština u Podgorici je odlučila o ujedinjenju sa Kraljevinom Srbijom.

Nakon ovih istorijskih novembarskih dana, u privremenoj rezidenciji Regenta Aleksandara Karađorđevića, Krsmanovića kući, dana 1. decembra 1918. godine, u ime svog oca, kralja Petra Prvog Karađorđevića, regent Aleksandar je primio izjavu izaslanika Države Slovenaca, Hrvata i Srba o ujedinjenju sa Kraljevinom Srbijom, čime je stvoreno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.

AUTOR I LITERATURA

Serijal "Oslobođenje i ujedinjenje u Subotici – 100 godina kasnije" za portal Subotica.com piše naš sugrađanin Sava Stambolić. Literatura koja je korišćena u prikupljanju istorijskih činjenica navedena je u nastavku:

  • Mirko Grlica, Geza Vaš, "Subotica u Jugoslaviji", časopis "Pro memoria", Subotica, maj 1989. godine;
  • Dr Vuk Vinaver, "Jugoslavija i Mađarska 1918 - 1933", Beograd, 1971. godina;
  • Pop Marko Protić, "Zlatni dani Subotice - Od oslobođenja 13 nov. 1918 do potpisa mira 4 juna 1920", Subotica, 1930. godina;
  • Josip Šokčić, "Subotica pre i posle oslobođenja - građa za istoriju Subotice", Subotica, 1934. godina;
  • dr Stipan Matijević, "Događaji koji su se odigrali u Subotici za vreme mojeg javnog delovanja od 10. nov. 1918. do 20. maja 1920. god.", Subotica, 1928. godina;
  • Petar Pekić, "Povijest oslobođenja Vojvodine", Subotica, 1939. godina;
  • Gradski muzej Subotica, katalog "Događaj i slika" povodom istorijske izložbe Mirka Grlice, Subotica, 1993. godine
Izvor: Subotica.com

povezane teme

38
avet Odgovori
Ovu vest sam otvorio, pročitao desetak rečenica, udario jedan minus i odmah sam je zatvorio...
Toliko je dugačak tekst da mi se momentalno zavrtilo u glavi.
Da sam stvarno hteo čitati nešto ovoliko obimno i detaljno, potražio bih neku novokomponovanu knjigu istorije u nekoj knjižari novokomponovanih izdanja.
Ali dobro, znam, nije to za mene, za koga je, neka čita.
Opalac
Pre svega oovo nije vest, vec osvrt na istorijske doadjaje od pre 100 godina, kjim povodom su i pisani. Nadalje, istoriju je neophodno znati kako se ne bi ponavljala. I za kraj, polupismenost naroda vise nije ni zacudjujuca, ako se uzme u obzir da je problem procitati sve sto je duze od deset posto prosirenih recenica. Dragi suradjani, ni niste za bolje nego da budete jeftina radna snaga "stranim investitorima".
Jozef Odgovori
Trebao bi narod posle 100 godina da se izjasni za sta je!
Daddy
A zasto bi trebo?
Vesko Odgovori
Nista vecno nije. Vojvodina i Subotica su nazadovali, kao danas iako "slavimo", a mnogi vojvođani slave u inostranstvu, sto su uspeli pobeci i nace sebe u evropskim zemljama. Vojvodina je imala neki procvat od 1974. godine pa do Jogurt revolucije, a sve ovo dalje je mucenje i nazadovanje vec odavno izmuzene Vojvodine.
saša
Ja bih voleo znati zašto si kao reper uzeo baš 1974. godinu.
Zhile Odgovori
Isto ovako ce neki albanci za 100 godina pisati o Kosovu, a neki srbi kukati kao sto sada madjari kukaju. Istorijski momenat pre 100 god je bio takav da se ovo desilo i to je u redu. Na zalost i sa Kosovom je tako.
Attila Hun Odgovori
"Oslobođenje"? Od koga? U 1918 godinu Vojvodina niti je bila okupirana i nije ni postojala kao "Vojvodina". To je bio juzni deo Madjarske od 9. - og veka. Samo istinu!
Шнајцо
Јужни део мађарске није био ниједан комад и никада. 1000 Гог. Је територија данашње Војводине припадала Хабсбуршкој монархији, а од 1867. Аустро-Угарској, до Н.Сада,тј. до Дунава(то је она река у коју су Срби,Роми и Јевреји 42' од стране фашиста бацани под лед).Бачка и Банат су били под управом Угарске,где је било забрањено диванити буњевачки и причати српски. За тако нешто су деца у школи шибана. Знамо како је данас, о томе не вреди причати. Једино се у Србији неко може родити,живети и умрети а да никада не научи и проговори српски.
Smoki
Vojvodina nije bila nikad Mađarska, Sloveni su na ove prostore došli pre Mađara, a Mađarska je nastala tek 1918. raspadom Austrougarske. 2 puta ste ratova u 2 Svetska rata i oba puta ste izgubili.
Sasa
@ smoki
ovo sto si napisao je totalna glupost. Ne znas nista o komsijama, a samim tim ni o Kosovskom boju. Oni veoma dobro znaju svoju istoriju na koju su ponosni (bar da mi imamo toliko podataka ili bar da smo prihvatili neku od verzija). Procitaj slobodno na wiki (iako nije najbolji izvor) : https://en.wikipedia.org/wiki/Hungary
xx Odgovori
Svako pise svoju istoriju.
pajo Odgovori
Nagodinu je 20 godina od odcepljenja<oslobodjivanja> i svecan ceremonija prisajedinjivanja! Taj je glavni ko je u vecini! Ili ko je jaci! Ili neko jaci ima neki drugi cilj u svoju korist!A mi smo nebitni!
Luka m Odgovori
Vesko" tako i moj komsija kaze Vojvodina je nazadovala,propala....pa kad isprica kako se zivelo do 90 tih...čovek bi pomislio da je to Austrija bila....Ali gde je to bogatstvo? Licno kad sam dosao ovim zadnjim nesrecnim ratom pomislio sam i ja da tu vlada blagostanje..... ako je to sve tako bilo kako to da tu od takvog bogatstva nije ostalo nista? Ako su odneli žito sto rece ovaj moj komsija......ali nisu mogli odneli kuce,imanja? I dan danas u selu gde zivim 90 % kuca jad i cemer....imanja kao iz 50 tih god....To mi nije jasno? Kako u ta srecna vremena niste sagradili kuce,imanja .... nego samo klupice ispred kuca.... nemam nameru da ikog uvredim ali to mi je nejasno.....U zadnjih 20 god sam stvorio ne lopovlukom nego radom sa svojom familijom vise nego ovaj moj komsija i sva njegova familija za 100 god..... ali taj se samo zali da nista nevalja ali nista i neradi.....zivot je borba ma gde god bio....lako nema nigde....ali malo manje kukanja a vise uhvatiti se posla nebi skodilo svim
avet
@ LUKA M
Nema bogatstva u Vojvodini, ono bogatstvo što je bilo i što ga ima, do poslednjeg zrna i kapi uvek odnose za razvoj "nerazvijenijih" krajeva.
Kada se kaže za ove krajeve da su bogati, ne misli se na to da su infrastrukturno ili bilo kako razvijeni, izgrađeni, već da su bogati u smislu da ima puno toga da se odnese za sitne pare ili besplatno iz ovih krajeva, da se muze kao krava muzara.
U tom smislu smo bogati, pogodni za iskorišćavanje.
Narod ovde naivan i solidaran, uvek su ubacili nekoga u vrh, ko će da organizuje iskorištavanje ovdašnje vredne radne snage i razvlačenje prirodnih resursa.
Kuće i imanja su jad i čemer jer sav višak ode u druge krajeve koji se izgrađuju od ovdašnjih para, a ono što je ovde, jadno i bedno, to je zato što ne ostane viška da se to sve sredi kako treba.
Samo mi reci molim te čime se baviš, šta i gde radiš, pa ću ti dati i objašnjenje na to kako si ti za 20 godina uspeo više stvoriti nego tvoj komšija starosedelac za 100 godina.
saša
Luka ti pogodi ranu koja najviše boli. Bravo za komentar. Nema više šta da se nasledi i rasproda.
neko Odgovori
Ovako je i Kosovo otislo, kad je pocela ovakva spika dole od strane tadasnje vlasti, desnicara i nacionalista... Ovakvi tekstovi i sadrzaji su naizgled bezazleni, ali ih je sve vise ovakvih sitnica u poslednje vreme i ne bi me zacudilo da i Vojvodina ode... Ja nisam jedan od onih koji bi to voleli da se desi, ali samo primecujem da je dole pocelo veoma slicno...
panonski čamac
Ovo i ja kažem svakome. Tek kada se počnu javljati nacionalisti da zapišavaju teren, tu se dižu i oni koji su protiv potlačivanja i tako opet dolazi do konflikta. Svaki put isti oprobani recept. OPET živimo 100 godina unazad, umesto u sadašnjosti. Dižemo spomenike kraljevima koji Vojvodinu nisu ni primirisali, dotle je došlo. A zašto? Pa zato što je Kosovo izgubljeno, pa je red da se negde drugde čizma zagazi.
saša
O čemu ti to? Ajde objasni nam kako je to počelo na Kosovu.
neko
Evo da ti cika pojasni: koliko se ja secam, bili su neki albanski separatisti dole ali nisu bas bili brojni i imali mnogo uticaja, i sa nekom pametnom politikom bi verovatno mogli biti "reseni"... ali onda su polako krenuli ovakvi tekstovi i sadrzaji da se objavljuju sa druge strane... pa su onda i oni albanci koji nisu bili separatisticki nastrojeni, poceli da se preispituju o tome... I onda kako je "pranje" ovog tipa raslo sa srpske strane, i polako prelazilo u akcije, sve vise albanaca je prelazilo na tu separatisticku stranu... I na kraju je 99% albanaca preslo na tu separatiscku stranu i postali su kriticna masa. A sve je pocelo od ovakvog "pranja". I secam se i da su bili isto tako nezadovoljni kao i madjari ovde u komentarima. Jednom sam pobegao od tog sranja, ne zelim opet. Ako zelimo da sacuvamo Vojvodinu, treba da gradimo gradjansko drustvo, u kojem ce svakome biti udobno, i madjaru, i srbinu, i bunjevcu, hrvatu, kome god, ali izgleda da nista ne ucimo na gresakama.
simica '74 Odgovori
@DADDY-m.b./ da se sa distance ocene sve bivse i sadasnje gluposti koje su cinjene a u kojima ste i vi po direktivama ucestvovali!!

ne plasite se ,vi vise niste interesantni ni u dnevno politickim zbivanjima a kamoli u daljoj povjesti,bicete brzo zaboravljeni i demantovani........
simica '74 Odgovori
@LUKA M,
ne LUPETAJ ono sto ne znas,Subotica je imala 50000 zaposlenih cim si dosao ti i tebi slicni sve je unsteno,pokradeno ''privatizacijama''u kojima si i ti ucestvovao ako si tako uspesno zaradio !!
NE BRIGAJ Odgovori
Ne brinite se vi za Srpsku Vojvodinu, gde Srbi čine preko 80% stanovništva. Neće ona nigde, njoj baš lepo u Srbiji!

Kosovo je "otišlo" posredstvom oružane pobune i terorističke akcije albanske većine, koja opet većinski nije bila ekstremna i živeli bi i dalje u Srbiji da nije bilo NATO sponzorstva za zločinačku OVK koja i običan narod dole drži danas kao taoce krimi "države".

Tako da samo opušteno vi iz 64 Županije, Mozgaloma, Jobika i slična gospoda lupajte organizovano minisu na ISTORIJSKE ČINJENICE koje vam se ne sviđaju (da Slovena u gradu ima više od vas i da oni nisu nikad hteli Mađarsku) ali pošto NISTE SPREMNI i nikada nećete biti spremni da budete kao ovi kojima se divite sa Kosova, nećete ostvariti NIŠTA sem internet kukanja i u sledećih 100 godina.
Opalac
Dobio si minus zbog tona tvog obracanja. Zasto se uzbudjujes ako si toiko siguran u vecinu koja nece Vojvodini dozvoliti sudbinu Kosova? Da, postoji mnogo njih kojima se ne svidjaju istorijske cinjenice, ali kako si ti bolji od njih kada se ovako ponasas zbog minusa na komentare?
Hunor
A Vi ste verovatno mnogo toga ostvarili.
Dobili zemlju za DZ, izmuzli je, rasprodali celu Srbiju (ne samo Vojvodinu).
Beda, patnja, depresija vlada celom zemljom.
Sto se tice istorije malo vise citajte iproucavajte (samo ne ova narucena pisma, RTS i Pink) ;)
Шнајцо
Не бригај
СВАКА ТИ ЈЕ КА' У ЊЕГОША!
Буњеваца је у Суботици(самим тим и Словена),по Аустро-Угарском попису 1892 било око 56.000,а забрањено је било диванити на буњевачки,српском или било ком словенском језику. У Чантавиру је било 60% Буњеваца. Треба ли даље? Мислим да је и ово довољно да они који сањаре нову "јужне Мађарску" пукну од муке.
pista Odgovori
dosta korektna serija,bez preteranog ulepsavanja,ono sto bi bilo ruzno za pobednike izostavljeno,jedina greska. ali zna se ko pise istoriju
cc Odgovori
Koliko ljudi ne poznaju svoju istoriju i nemaju želju da je nauče. Otkuda onda tolika želja za ostavljanjem glupih komentara?!
Mirko Odgovori
Au, veselje do veselja, ala nam dobro ide sad u Vojvodini, od uvek je bila krava muzara.
Rasprodali zemlje arapima, itd...
Inace kako neko rece pre mene, oslobodjen od koga?
1000 godina je pripadao madjarskoj - austrougarskoj.
Sve se ovo polako pali vatra, a AV samo gradi svoju narko mafiju.
Војвођанин Odgovori
Драги суграђани,
На делу можете видети чувену толеранцију, која се нама толико намеће. У Мишићеву је оскрнављена биста војводе Мишића (екстремно храбар потез), а да је оскрнављен Александар Петровић (ако знате ко је то) већ би починиоци служили казну. Такође, наши драги суграђани износе неистине, увреде и исказују сепаратистичке тежње, ових дана више него иначе. Њихови прадедови су једва дочекали да пуцају на нас 1914/5. а дедови 1941/2. а изгледа да ми живимо са људима који су исфрустрирани јер то не могу да чине. Отворено исказивање мржње, поготово у ове празничне дане се толерише, ето како се нама подмеће "толеранција".
Sasa
Pa sto odma` djonom ? osecas se ugrozenim? i odmah pozivas na mrznju ? i to sve zato sto je neki cigo pokusao ukrasti bistu? pa ukrali su i one komunjare ispred vojvodjanske banke ...bakar je bakar, bronza je bronza ona nema nacionalnost ima tezinu merenu u kg. Da si malo bolje citao ove dragocene informacije video bi kako je je bilo i da li je pucano 1914/15. Niko te bre ne mrzi, nemoj ni ti
saša
@sasa
Pošto znaš da je "cigo" idi i prijavi ga. Da je oskrnavljena bista Matije Korvina, Boze Šarčevića ili Petrović Aleksandra odmah bi kao počinioci bili obeleženi velikosrbi i niko rome ne bi ni spomenuo
Hrvat Bujevac Odgovori
Dan kada je Blasko Rajic zelio da Vojvodina pripadne Kraljevini Hrvata Srba i slovenaca a kasnije se potajno nadao da Vojvodina pripadne Hrvatskoj jer je uvik tvrdio da su Bunjevci cestica Hrvatskog naroda...a i nije imao puno izbora na sednici bilo2trecine Srba a tada u Vojvodini samo30%Srba...
Cudna neka DEMOKRATSKA SEDNICA??
Bunjevac iz Sombora Odgovori
Mi Bunjevci smo oduvek bili i ostacemo uz Srpski narod....i pre i danas i u dobru i u zlu. Ma koliko god nas vi takozvani "veliki" Hrvati svojatali....sputavali...huskali protiv nasih sugradjana Srba.....mi cemo uvik biti lojalni gradjani.....Uvik Bunjevac....uvik uz Srbiju....Lip pozdrav....
симо
Лијепо је знати и осјећати се наклоњен Србима као Буњевац.Остати Буњевац и тако продужити .Имао сам у Гимназији у Суботици) другова и другарица Буњеваца,остали су ми и јесу дивна сјећања на њих.
Luka m Odgovori
@Simice.... Znaci za sve smo krivi mi sto smo dosli ovim zadnjim nesrecnim ratom?
simica '74 Odgovori
@LUKA M(;
ne za sve !!!
Sasa Odgovori
Tada su svi hteli s nama, na zalost vise niko nece
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.