Stantić: "Svima - po žuti karton!"

Akcija „Sportista godine Subotice“ u okviru koje se biraju najbolji u kategorijama seniora, juniora, pionira i sportskih klubova rodila se u redakciji „Subotičkih novina“ još 1961. godine, a sada su, uz našu kuću, u njoj ravnopravno uključeni predstavnici Grada Subotice i Sportskog saveza Subotice. Tokom godina akcija se menjala, počela je kao proglašenje najboljih seniora, potom je 1969. godine u nju uvršten izbor najboljih klubova, od 1970. godine biraju se i najbolji juniori, dok se najbolji pioniri proglašavaju od 1976. godine. Da li je došlo vreme da akcija ponovo pretrpi promenu – odgovor potpisnika ovih redova je DA!

Svaki izbor, pa i ovaj, podložan je komentarima javnosti, pogotovo ako se zna da je potekao iz medijske kuće kojoj je posao upravo to, da obaveštava javnost. Ipak, kao retko koje godine ranije, ovogodišnji izbor je naišao na žestoke polemike koje se tiču odluke žirija vezane za izbor najboljeg sportskog kolektiva.

Na sastanku žirija, sačinjenog od po tri delegirana predstavnika sve tri strane u izboru, u četvrtak, 10. decembra, odlučeno je da prvo mesto podele Rukometni klub Spartak Vojput i Ženski odbojkaški klub Spartak, da drugo mesto pripadne Ženskom fudbalskom klubu Spartak, a treće Klubu dizača tegova Spartak.

Najoštrije osude ovakvog izbora stigle su sa adrese Ženskog fudbalskog kluba Spartak, a u saopštenju iza, kako stoji u potpisu, stoji Uprava ŽFK Spartak, ima elemenata koji „piju vodu“. Pozivaju se u ŽFK Spartak na temu kriterijuma na osnovu kojih se vrši izbor, da su omalovaženi uspesi ŽFK Spartak u 2015. godini, u korist drugih klubova, tačnije Ženskog odbojkaškog kluba Spartak i Rukometnog kluba Spartak Vojput.

Da li je na sastanku žirija bilo rasprave? Bilo je. Jednostavno, iz rasprave, iznošenja argumenata i kontra-argumenata smo dolazili do najboljih mogućih rešenja, nekada i najmanje loših. Da li je bilo momenata u kojima se pojedini članovi žirija želeli da napuste zasedanje? Iskreno, bilo ih je. No, nekada se čini da je teži put, a to je ovoga puta značilo ostati i završiti posao do kraja, ispravniji.

I kao što je „jutro pametnije od večeri“, kada se sagledaju svi argumenti i kada se postavi pitanje „Da li smo pogrešili?“, odgovor je „Jesmo!“. Kako god nekada bilo teško priznati, ovoga puta je tako.

Međutim, kada već govorimo o iskrenosti, onda valja ovu priču i nastaviti.

Da li je Ženski odbojkaški klub Spartak zaslužio da ponese epitet „najbolji sportski kolektiv Subotice“ u 2015. godini? Nije! Da li je zaslužio Ženski fudbalski klub Spartak da ponese epitet „najbolji sportski kolektiv Subotice“ u 2015. godini? Odgovor je isti – nije!

Nagrada za najbolji sportski kolektiv ima svoje kriterijume, iako možda ne postoji zaveden pisani trag o njima, kao što postoji bodovna lista za najbolje pojedince, što je, takođe, greška organizatora, pa i nas u „Subotičkim novinama“. Verovatno se još, iako je to nekima teško zamislivo, držimo nekih principa koji su, u današnjem društvu izgleda zaboravljeni. Kod nas ne važi „ja reko, ja poreko“, ali neka. Ozbiljna reorganizacija akcije je potrebna, pa će se i o tome povesti računa.

U izboru za najbolji sportski kolektiv se, naravno, računaju rezultati seniorskog tima, računaju se i tradicija sporta u Subotici i Srbiji, konkurencija u domaćem takmičenju, konkurencija u međunarodnim takmičenjima, rad sa mlađim kategorijama, takmičenja mlađih kategorija, istaknuti pojedinci u reprezentacijama, poštovanje fer-pleja i sportskog duha.

Na žalost, dva pomenuta kluba ne ispunjavaju ove kriterijume!

Ženski odbojkaški klub Spartak je u protekloj sezoni bio nadomak titule. Nikad bliže, reći će svi, falila su dva poena, možda i jedan. Ipak, trofej je otišao Vizuri. U Kupu Srbije nije bilo sjajno, Spartak je stigao do finalnog turnira, a u polufinalu je pretrpeo poraz. Obezbedio je Spartak mesto u Kupu CEV. Igrale su Golubice u šesnaestini finala, a plasirale su se u osminu finala, u kojoj su sinoć odigrale revanš duel protiv ekipe Stiinta Bakau iz Rumunije.

Ženski fudbalski klub Spartak se može podičiti još boljim rezultatima. Fudbalerke su osvojile šampionsku titulu, i to duplu. Bile su prvakinje Srbije i pobednice Kupa Srbije. Obezbedile su mesto na kvalifikacionom turniru za Ligu šampiona, odakle su, kao prvoplasirane stigle do mesta u šesnaestini finala. Zaustavljene su od moćnog Volfsburga.

Rezultati seniorskih ekipa, dakle, idu na stranu ŽFK Spartak. Šta je ono što je prednost ŽOK Spartak? Realno, konkurencija u ženskoj odbojci u Srbiji je daleko jača. Ženski odbojkaški klub Spartak se može, godinama unazad, pohvaliti sa masovnim odzivom devojčica u školama odbojke, ali i podacima o takmičenjima mlađih kategorija, kroz drugi i treći tim, iako je, mora se priznati, priliv subotičke dece u prvi tim manji nego što smo navikli. Mogu se pohvaliti odbojkašice i značajno većim odzivom publike...

Naravno, popularnost nije merilo, nije kriterijum po kojem se dodeljuju nagrade, niti sme biti.

Ako pogledamo malo i na drugu stranu, kakva je to liga u kojoj ŽFK Spartak godinama nema ozbiljnog takmaca. Sam sistem takmičenja je, u odnosu na odbojku, slabije organizovan. U Super ligi se nalazi 8 klubova, još osam u Prvoj ligi, te ukupno 20 u tri grupe Druge lige, upitnog kvaliteta. Reč je, dakle, o sportu koji je u Srbiji još uvek u razvoju.

Kakvu poruku Ženski fudbalski klub Spartak šalje po pitanju fer-pleja, viteštva i poštovanja protivnika, čemu uči svoju decu i ljubitelje ženskog fudbala kada ponizi rivala? Koja je svrha toga? Da li najbolji i najprimerniji sportski kolektiv jednog grada može biti onaj koji je ponizio rivala?

Za one koji ne znaju, ili imaju običaj da vesti samo pročitaju, bez da promisle o njima, radi se o ponovljenom meču osmog kola Super lige Srbije. Spartak je, u sastavu gotovo identičnom u kojem je igrao meč Lige šampiona protiv moćnog Volfsburga, dočekao ekipu Mačve. Zapisnik sa meča otkriva da je rival došao sa osam igračica, a moćni Spartak je, nejakog rivala, ponizio i savladao ga rezultatom 25:0 (i slovima, dvadeset i pet naprema nula). Zašto? Da bi mogli da se hvale da semafor na Gradskom stadionu broji samo do 19? Da su postigli novi rekord Srbije? Da je njihova igračica postigla rekord po broju postignutih golova u jednom meču? Ta osobina, bar prema potpisniku ovih redova, ne dozvoljava da takav kolektiv bude proglašen kao najprimerniji u jednog gradu, bez obzira na cenjene rezultate prvog tima. Ajde, još, da se radi o strogo profesionalnom sportu u kojem se, možda, novčano nagrađuju golovi, visoke pobede, ili da je, možda Mačva prošle sezone pobedila Spartak sa 24:0. Ovako, smisao ne postoji...

Iza svega ovoga, naravno, postoji mnogo dublja priča. Iako to možda ne želimo da priznamo, subotički sport je u krizi! Sredstva koja se daju iz gradskog budžeta su nedovoljna, znaju to i oni koji ih daju i oni koji ih primaju. To što se i danas hvalimo uspesima na sportskim borilištima, to što smo domaćini Lige šampiona za fudbalerke, mečeva Kupa CEV za odbojkašice, Kupa EHF i SEHA liga za rukometaše, što imamo osvajače medalja na najvećim domaćim i međunarodnim takmičenjima, posledica je rada upornih ljudi u klubovima koji, sami znaju kako, pronalaze i minimalna sredstva i motiv za rad. Ovakvi rezultati, ako se ne pronađe jedno sistemsko rešenje u kojem će svoj udeo dati jednako i predstavnici Lokalne samouprave, Sportskog saveza, klubova, pa i medija, uskoro će otići u sferu naučne fantastike.

U polemici je manje pažnje posvećeno komentarima o preostala dva kluba na rang-listi najboljih, ali komentar u novinama zaslužuju i oni. Uz dužno poštovanje rukometašima i kompaniji Vojput koja ulaže u rukomet i u subotički sport, ma koliko bili poneseni punom halom, utakmicama protiv sjajnih ekipa, pa i odličnim rezultatima, rukometaši, bar još ove godine, nisu kolektiv za prvo mesto.

Pravi šampioni „stanuju“ u podrumu zgrade „Jadrana“, gde je, pod budnim okom legendarnog trenera stasala jedna sjajna generacija. Dizači tegova Spartaka jesu pretplaćeni na domaće titule u takmičenjima u kojima nemaju konkurenciju, ali su i ove godine iskočili po sjajnim rezultatima i evropskim i svetskim medaljama. Uz to, krasi ih i sportski fer-plej, ponašanje usmereno ka radu i rezultatima, koji ostaju jedino merilo uspeha.

Akcija Sportista godine definitivno mora da doživi promene, mora biti osavremenjena. „Subotičke novine“ će nastojati da predstojećem periodu urade što više na temu otklanjanja uočenih nepravilnosti, ali i definisanju jasnijih kriterijuma oko izbora žirija, kategorija i samog izbora najboljih. Naravno, sve u cilju da se ne bira „najmanje loša opcija“, da kriterijumi ne ustupaju mesto kompromisima, da „jednooki ne budu kraljevi u zemlji slepih“.

A današnji izbor će proći, na čast nama koji smo bili u žiriju, jer smo, po okončanju zasedanja svi postali „isti među jednakima“, ali i onima koji su žarko želeli da se nađu na mestu najboljih, koje im, možda i ne pripada. Žuti karton smo dobili svi! Na nama je da ne stigne i crveni!