Iako se u javnosti često moglo čuti da će projekat propasti, lokalna samouprava ispunila je sve preduslove propisane sporazumom iz 2015. godine, te je 17. novembra potpisan ugovor o finansiranju između nemačke "Kfv" banke, Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Grada Subotice, JKP "Vodovod i kanalizacija" i "Palić Ludaš".

- Ova tema je u poslednjih nekoliko meseci bila dosta eksploatisana u negativnom kontekstu, naročito od dela opozicije, konkretno Mađarskog pokreta koji su iznosili niz neistina da je projekat bezuspešno završen i da se ništa na njemu ne radi. Po preuzimanju projekta eksproporijacija zemljišta koje čini zaštitni pojas jezera nije bila ni započeta. Posle nešto više od godinu dana ispunili smo sve preuslove za implemetaciju ovog izuzetno značajnog projekta – istakao je gradonačelnik Bogdan Laban. - Sada se čeka izbor stručnog konsultanta, uz čiju kontrolu će biti raspisan tender za izvođenje radova na izgradnji kanalizacione mreže i spoljnog potisnog voda, a počeće se sa pripremnim aktivnostima za izgradnju zaštitnog pojasa. Dinamiku radova kontrolisaće takođe konsultant i verujem da će oni biti energični i da će naredna 2018. biti godina intenzivnih ulaganja u Palićko jezero.

Od dobijene donacije, 67 odsto novca otići će na izgradnju kanalizacione mreže u naselju Palić i spoljnog potisnog voda koji će buduću mrežu povezivati sa prečistačem. Pored toga, 20.3 odsto novca biće namenjeno izgradnji zaštitnog pojasa jezera, 6.2 odsto odlazi na unapređenje prečistača otpadnih voda, a 3 odsto na biomanipulaciju, odnosno izlov ribe.

Ipak, da bi sanacija jezera uopšte počela, bilo je neophodno ispuniti određene uslove.

- Najpre je bilo neophodno da grad pripremi svu projektno-tehničku dokumentaciju za buduću kanalizacionu mrežu, crpnu stanicu i spoljni potisni vod. Prikupljeno je oko 750 izjava građana o namerama za priključenje za buduću kanalizacionu mrežu, što je bilo potrebno da bi njena izgradnja bila opravdana – podsetio je projekt menadžer Ervin Molnar.

Izgradnja zaštitnog pojasa moguća je samo ukoliko je zemljište u vlasništvu grada, te je eksproporijacija zemljišta za istočnu obalu završena i može da se počne sa radovima, a u proceduri su i zapadna i južna obala četvrtog sektora, kao i kompletna obala trećeg sektora. Zaštitni pojas Ludoškog jezera definisan je usvajanjem Plana detaljne regulacije i tu je rešenje Vlade Srbije kojim se utvrđuje javni interes, gde se posle završetka geodetskih radova, u prvom kvartalu iduće godine može očekivati početak eksproporijacije.

- Pre godinu dana, kada smo preuzeli projekat, nijedan predmet eksproporijacije zemljišta za zaštitni pojas nije bio urađen, a sada imamo 124 rešena predmeta za celu istočnu obalu – podsetio je gradonačelnik Laban. - Ostali delovi su u radu i biće završeni do polovine 2018. godine. Sve prepreke smo preskočili pa čak i pokušaje pojedinaca da nagovaraju građane da ne idu ovim putem, da ne dozvole da svi zajedno uradimo posao koji je u interesu svih nas. Čak je i jedna advokatska kuća zastupala takve građane.

Čestitajući gradu na velikom koraku koji je učinjen, Mišel Roman, predstavnik GIZ-a (Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju), najavio je početak konkretnih aktivnosti već sredinom februara naredne godine.

- Novembra 2015. godine potpisan je sporazum o finansiranju mera za sanaciju, koji je definisao određene preduslove za realiazaciju projekta. Sada možemo da kažemo da su oni ispunjeni i da ništa više ne može zaustaviti realizaciju projekta – naglasio je Roman. - Očekujemo da već početkom februara bude izabran konsultant i da krenemo u posao.

JKP "Vodovod i kanalizacija" uradilo je svoj deo posla, urađena je kompletna dokumentacija i čeka se takođe konsultant da bi se raspisala javna nabavka za izgradnju kanalizacione mreže. Preduzeće "Palić Ludaš" pratiće dinamiku eksproporijacije zemljišta, jer izradu zaštitnog pojasa mogu samo na zemljištu koje je u vlasništvu grada.