Grad preuzima otplatu problematičnih kredita građana

Pre dva meseca u izjavi za Novinsku agenciju "Tanjug", gradonačelnik Subotice Modest Dulić rekao je da stambeno-kreditni pronatalitetni fond grada Subotica razmatra preuzimanje otplate kredita onih građana koji su ostali bez posla, a sredstva bi bila vraćena u fond nakon što korisnik kredita ponovo pronađe posao.

Predloženim izmenama i dopunama osnivačkog akta Stambeno-kreditnog pronatalitetnog fonda grada Subotice sada se i osniva Stambeno-kreditni fond grada Subotice i, kako se navodi u tekstu odluke, dopunjuju “humanitarni odnosno društveno korisni ciljevi i zadaci Fonda”.

 “U uslovima ekonomske krize, po načelu solidarnosti, uvodi se pomoć licima - korisnicima stambenog kredita koji su usled nastale nezaposlenosti onemogućeni da uredno otplaćuju anuitete stambenih kredita uzetih kod poslovnih banaka.Putem privremenog preuzimanja obaveze otplate anuiteta pomoglo bi im se da prevazidju krizu” - navodi se u tekstu predloga usvojenom na sednici veća u sredu.

Kako je predstavljeno, ukoliko ovaj predlog podrži većina u Skupštini grada, privremeno preuzimanje obaveze otplate odobrilo bi se korisniku stambenog kredita samo pod uslovom da ispunjava propisane uslove, najduže dve godine, uz obavezu vraćanja uplaćenih sredstava Fondu, a nakon isplate celokupnog iznosa stambenog kredita poslovnoj banci.

Kako je krajem oktobra Tanjugu najavio gradonačelnik Subotice Modest Dulić, da bi se pomoglo korisnicima stambenih kredita ovog fonda koji su ostali u medjuvremenu bez posla, primeniće se model iz hrvatskog Zakona o davanju jemstva za stambene kredite.

Dulić je tada izjavio da procenat problematičnih kredita obuhvaćenih ovim fondom, odnosno onih koji kasne u otplati 90 i više dana, iznosi 3,17 odsto, odnosno sa otplatom kasni 92 od ukupno 2.903 korisnika kredita ovog fonda. Inače, prosečna mesečna rata ovog kredita iznosi 208,87 evra. Dulić je ranije precizirao da Fond trenutno raspolaže sa 6-7 miliona dinara, i da se stalno puni vraćanjem rata kredita, a da bi za ovu meru bilo potrebno još 15 do 20 miliona dinara.