Za narkomane - heroin je kupovina „raja”

U sklopu Dana borbe protiv zloupotrebe droga a u organizaciji Kancelarije za mlade Grada, 26. juna je na Otvorenom univerzitetu održana veoma zanimljiva i posećena tribina na kojoj su govorili psihijatri, stručnjaci iz ove oblasti i predstavnici organizatora. Posetioci, među kojima su bili najviše mladi, mogli su se još jednom upoznati sa opasnostima koje donosi narkomanija, ali i čuti veoma stručna mišljenja poznatih subotičkih psihijatara dr Jadrana Tačića i dr Branka Đorđevića.

Najdramatičnija je ipak bila priča Andraša Škofljaneca, voditelja programa Humanitarno- terapijske zajednice za pomoć ovisnicima "Hosana" koji je prisutnima ispričao svoje potresno svedočanstvo.

Škofljanec je svoju priču započeo rečima: "Heroin je kupovina raja", a koliko je ova rečenica bila s početka malo teže razumljiva svima u sali, odgonetnuo je u svojoj priči.

– Bio sam "normalno dete", išao sam u Muzičku školu, bavio se sportom, sve dok nisam počeo doživljavati da me drugovi u školi ne prihvataju, da mi se smeju. Polako ali sigurno, dobijao sam kompleks niže vrednosti, bio sam "dobar sin". Teško mi je bilo to da prihvatim, bio sam odbačen, ismevan. Tako je to bilo u osnovnoj školi koju sam nekako "pregurao" na taj način da budem "dobar". Srednja škola poslužila mi je kao idealna prilika da se dokažem da mogu i ja da budem "loš". Nije teško ući među te "mangupe", treba samo da radiš što ti kažu, da budeš poslušan i prihvaćen si. Kako mi je to prijalo. Bio sam jedan od njih, "loš" momak, prihvaćen. Bežao sam sa časova, ismevao starije, a onda su sledili "ozbiljniji" zadaci. Prvo sam počeo da koristim marihuanu, svaki dan. Ubrzo me nije ispunjavala. Jednom kad uzmete drogu, ona vas uzima svaki put više, trebao mi je jači "utisak", jači "beg od stvarnosti". E on se zvao heroin. To vam je kao kupovina „raja”. Lažno bekstvo od stvarnosti. U tom raju ne osećate bol, nema sivila, to je samo vaš svet, bez emocija, bez bola. Ali, koja je cena tog raja? Posle nekoliko hapšenja od policije, saznanja roditelja sa TV-a da im se sin drogira i hapsi, problema u školi, problema sa narko dilerima koji traže svoj danak, izgubio sam se. Više nisam znao ni kako se zovem, ni šta radim ni koji je to moj raj kojeg sam napravio. Jedino što sam želeo je da budem "živ", da se iščupam. Krize heroina naučile su me da shvatim da je harmonija izazvana njegovim konzumiranjem sa samim sobom samo laž i velika zamka. Moj proces još nije završen, traje, polako ali sigurno. Imam stručnu pomoć u „Hosani”. Shvatio sam da treba da se vratim svojim roditeljima, sebi i sadašnjici kakva god ona bila. I takva je bolja od lažnog paklenog raja zvanog heroin - ispričao je Škofljanec.

Drogiraju se već sa 13 godina!

U Severnobačkom okrugu prema podacima subotičke Bolnice ima zvanično preko 3 i po hiljade narkomana, ali se taj broj popeo nezvanično na 10.000 "heroinomana". Na pojavu da njihov broj i dalje zabrinjavajuće raste, ukazao je na tribini dr Branko Đorđević, psihijatar subotičke Bolnice, koji već 20 godina radi sa narkomanima.

– Zabrinjavajuće je da je populacija sve mlađa i mlađa.U 2001. godini imali smo narkomane od 16, 17 godina, a sada već imamo decu u pubertetu sa 13 godina, koji već prevazilaze marihuanu kao stepenicu zavisnosti opijatima. Alarmantna je i zabluda oko podele na lake i teške droge. Nema je, jer lake droge uslovljavaju teški problem. Heroin je postao stvarnost i onog časa kada u Subotici nema heroina vlada haos. O tome se veoma malo govori u javnosti a znamo da je tako. Hoćemo li konačno otvoriti Metadonski centar u Bolnici još uvek zavisi od mnogih faktora, ali bi on bio itekako koristan. Metadon je supstitucija za heroin i smanjio bi se broj kriminalnih radnji činjenicom da će narkomani doći u Bolnicu, uzeti svojih 50, 70 ili 100 kapi pa neće doći u situaciju da obiju apoteku, naprave krađu, obijaju stanove i slično kako bi došli do novca za drogu - istakao je dr Đorđević.

On je takođe rekao da lokalna samouprava ne pokazuje dovoljnu zainteresovanost za ovaj problem, te da se duže vreme niko od nadležnih nije obratio odeljenju psihijatrije Bolnice da pita šta se tu stvarno događa.

– Mesečno imamo lečenih 20 narkomana koji su već u apstinencijalnoj krizi, a ambulantno ih imamo mnogo više. Dobro je što Komisija na nivou Grada postoji, ali bih ja voleo da vidim još bolje, konkretne rezultate. Znači plod svake ljubavi mora biti u nekoj formi. Ja ne vidim tu mnogo rezultata. Primera radi Komisija mora imati ljude koji će se baviti narkomanima, jer je porodica temelj odakle kreće problem. Predispozicija za uzimanje narkotika i svih psihoaktivnih supstanci je nezadovoljstvo deteta, to mora da se zna i tu Komisija treba da radi mnogo više i bolje. Ne može se dozvoliti da dete traži ljubav i sigurnost na ulici. Mimo porodice je dakle sve što pripada bolesti. Narkomanija je postala socio-ekonomski i društveni problem, to je primar, a zdravstveni problem je onaj koji se razvije tek kasnije i tu je uloga porodice presudna. Dakle mora da postoji kabinet u Komisiji Grada gde se narkomani mogu javiti, jer mi nakon njihovog zbrinjavanja ne možemo da služimo kao ustanova za njihovo stanovanje – kaže dr Đorđević.

Sedirana nacija

Podatke da 22 odsto odraslih u Severnobačkom okrugu koristi sedative, a čak 72 odsto alkohol, pokazuje da smo potpuno sedirana nacija, naglasio je u svom predavanju na tribini poznati subotički psihijatar dr Jadran Tačić.

– Naša iskustva govore da 8 odsto mladih uzrasta do 34 koristi ilegalne droge. Osim klasičnih oblika zavisnosti u "modi" je i novi oblik zavisnosti - "zavisnost od interneta" koji je naprosto eksplodirao u poslednje vreme. Sve više su mladi zavisni od njega već od sedmog, osmog razreda osnovne škole. Najnovije istraživanje nam je pokazalo da je ta zavisnost u našem gradu već na nivou od 30 odsto. Prevencija je potrebna što pre, a to je pre svega zdrav stil života, okretanje mladih realnim životnim događajima i realnom udvaranju a ne imaginaciji koju nam nudi sajber svet - istakao je Tačić.

U Kancelariji za mlade pak kažu da su ovom tribinom hteli napraviti svojevrstan dijalog mladih i lekara koji se bave problematikom droga.

– Kancelarija za mlade krajem prošle godine sprovela je istraživanje koje je upravo i ukazalo na ovaj problem i ono je već inkorporirano u strateški dokument – Lokalni akcioni plan koji je usvojen na Skupštini. On nas obavezuje da se i dalje bavimo ovom problematikom što i činimo sve više i bolje, rekla je Dejana Bibić iz Kancelarije za mlade Grada Subotice.

Ne vezujemo pacijente

Na pitanje kako se postupa sa pacijentima koji se leče na odeljenju psihijatrije u Bolnici koji su agresivni pod uticajem droga ili alkohola te da li se oni uprkos zabrani vezuju, dr Đorđević nam je rekao da to nije praksa. Pojasnio nam je da "sve bolesti zavisnosti pripadaju dobrovoljnoj želji da li će se čovek lečiti, ali da onog časa kada neko nije uračunljiv i ne može da upravlja svojim postupcima, te ima psihotično šizofreno ponašanje, on potpada pod takozvanu "prisilnu hospitalizaciju". Ona ne znači "vezivanje pacijenata" nego psihološko testiranje u roku od 24 časa od tima lekara, nakon čega se donosi „sud” o stvarnom stanju i primenjuje adekvatna terapija anksioliticima, sedativima i drugim. Dakle, priče o vezivanju pacijenata su izmišljotina, istakao je dr Đorđević.