Miris zrelog žita i zvuk kose: Tradicionalni ris okupio čuvare bunjevačke baštine

Još u ranim jutarnjim satima risari su izašli na njivu, gde je, po starim pravilima, započeo posao koji je nekada okupljao porodicu, rodbinu i komšije. Prikazan je čitav tok rada – košenje, vezivanje rukoveti, slaganje snopova i tradicionalno posluženje, koje je bilo neizostavan deo ovog napornog, ali svečanog dana.

Za učesnike manifestacije ris nije samo običaj, već uspomena na vreme kada je hleb zavisio od vrednog rada u polju.

– Za mene je ris bio svetinja. Kada pokosite žito i ono se ovrše, to je bio hleb za celu godinu. Ako nisi imao žita, nisi imao ni hleba – rekao je risar Stipan Krčelić za RTV.

Kako je objasnio risar Mirko Kolar, nekada je broj risara zavisio od veličine imanja, pa su na njivama većih domaćina radili brojni parovi kosaca, dok su žene pripremale obroke za sve učesnike žetve.

– Priprema alata jednako je značajna kao i sama žetva. Kosa mora biti dobro otkovana i nameštena, a treba napraviti i uže kojim će se vezivati žito. Kako je kosac pripremio alat, tako će i posao biti urađen – odaje Stipan.

Risaruša Marica Milašin objasnila je da njen posao zahteva pažnju, strpljenje i preciznost, jer upravo od njenog rada zavisi da na njivi ne ostane nijedan klas.

– Risaruša ide iza risara koji kosi. Sakuplja požnjeveno žito, pravi rukoveti i slaže ih u snopove koji se kasnije vezuju užetom. Važno je da ništa ne ostane na njivi – kaže Milašin.

Ovaj posao naučila je još kao devojka, odlazeći sa društvom da pomaže tokom žetve.

– Nije to velika mudrost, ali svaki posao mora da se voli da bi se radio kako treba – ističe ona.

Najviše je, međutim, brine što mladi sve ređe pokazuju interesovanje za ovakve običaje.

– Dođu, pogledaju, saslušaju, ali već posle nekoliko minuta zaborave šta su čuli. Trebalo bi da uče, jer je ovo tradicija koja mora da ostane među ljudima. Važno je da vide koliko je truda potrebno da bi se došlo do parčeta hleba. To je veliki posao – poručuje Marica.

Manifestacija je održana u okviru programa obeležavanja jednog od nacionalnih praznika Bunjevaca – Dana Dužijance 2026. Predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta dr Suzana Kujundžić Ostojić istakla je da je cilj organizatora da se iskustvo starijih prenese na mlade kako bi se ovaj običaj sačuvao od zaborava.

Tradicionalno ručno košenje žita organizovali su Bunjevački nacionalni savet i Centar za kulturu Bunjevaca. Organizatori poručuju da ris nije samo prikaz nekadašnjih poljoprivrednih poslova, već i svedočanstvo o zajedništvu, poštovanju hleba i vrednosti rada koje su vekovima oblikovale život na severu Bačke.