Divovi nežnog karaktera: Kako su emui i nojevi postali deo porodice Evetović

Čim smo kročili na imanje, zatekli smo Norbertovu majku kako hrani emue, doziva ih po imenu, a oni se odazivaju na poziv baš poput kućnih ljubimaca. Uz porciju zelenila, svako je dobio i turu maženja.

- Dok su bili mali, nisu se odvajali od nas. Imamo snimak kako Norbert radi po dvorištu, a pilići trče za njim, prate ga u stopu. Spavali su nam na grudima. Koliko im čovek posveti pažnje, takvi će i oni biti - počinje priču Svetlana Vukov.

Prvi par emua kupili su sasvim slučajno pre četiri godine, nakon što su naišli na oglas. Ljubav prema pernatoj živini brzo ih je navela da nabave još jedan par, a potom i tri noja.

Danas, osim što uživaju u društvu ovih neobičnih ptica, prodaju njihova jaja i piliće. Kupci dolaze iz cele Srbije, ali i iz regiona, najčešće Bosne i Hrvatske. Neki ih kupuju za uzgoj, dok ih drugi žele kao kućne ljubimce.

- Emui su savršeni za to. Iako deluju kao robusne ptice, veoma su nežnog karaktera, vole pažnju i da se maze. Mogu da borave u dvorištu, igraju se sa decom, spavaju sa psima - objašnjava Norbert Evetović.

Nojevi, pak, zahtevaju dodatni oprez. Odrastao mužjak može da dostigne i do 150 kilograma i gotovo tri metra visine.

- Noj neće napasti bez razloga, ali ume da bude zaštitnički nastrojen prema ženki i pilićima. Mora da se poštuje njegova priroda - veli Svetlana. - Izuzetno su brze ptice, emui mogu da trče i do 60 km/h, a nojevi čak do 75 km/h. Međutim, nisu zahtevni za uzgoj. Veliki ograđeni prostor, žitarice i dosta zelenila je sve što im treba. I naravno, mnogo ljubavi i pažnje.

Jaja ovih ptica takođe privlače pažnju. Jaje emua je veličine sedam do devet kokošijih, dok jedno nojevo jaje može da zameni čak od 25 do 35 kokošijih jaja i teško je oko kilogram i po.

- Ukus nije drugačiji od kokošijeg jajeta, ali struktura jeste. Koliko god da kuvate emu jaje, žumance ostaje kremasto - preciziraju sagovornici.

Za emue Emanuela, Mukicu, Mukija i Malu, kao i za nojeve Katu, Zlatu i Tedija, naši sagovornici su se veoma vezali. Na njihovom imanju, okruženom šumom, uz ove egzotične ptice, žive i kokoške, paunovi i psi, a u dvorište često zalutaju srne i fazani.

- Toliko smo zavoleli naše ptice da nikada nismo probali meso od noja. Ne možemo da pojedemo ništa što se izleže kod nas i što odgajimo odmalena, pa čak ni kokoške - završavaju domaćini.

U dvorištu Norberta i Svetlane neobične ptice nisu samo atrakcija, već deo porodice. A upravo ta povezanost ovih robusnih, a nežnih ptica sa ljudima je ono što ovo mesto čini posebnim.