Toni Bedalov: Stimulacije su bile za 80% kolektiva Radio Subotice

Čestitam “većem delu kolektiva“ Radio Subotice koji je ušao u istoriju bezčašća organizujući napad na kolege koji se bore za dostojanstvo profesije i lični integritet.

Nisam želeo da se uključujem u raspravu oko dešavanja u Radio Subotici, jer je to za mene završena priča (voljom političara), a sa druge strane svako ima legitimno pravo na svoj stav i mišljenje, osim ako ga ne iskazuje u histeriji, da bi se proizvela atmosfera linča.

„Veći deo kolektiva“ Radio Subotice nema pravo da zamagljuje istinu i obmanjuje javnost, tako što će reći da su neki u vreme mog direktorovanja primali „ekstra“ stimulacije, a da su oni drugi bili finansijski uskraćeni.

Istina je sasvim drugačija. Svaki mesec je minimum 80% kolektiva primalo stimulacije. Direktor i po Zakonu o radu i Pravilniku o radu Radio Subotice ima pravo da daje stimulaciju do 30% zarade, prema učinku i kvalitetu rada, što sam i činio i za to preuzimam potpunu odgovornost.

Zbog istine, evo kako su, na primer, izgledale stimulacije za januar 2014. godine:

Dakle, od 41 sa platnog spiska, 35 je dobilo stimulaciju u januaru 2014.

Da uzmemo još jedan primer: decembar  2013. da bi se poredilo:

Dakle od 43 na platnom spisku za decembar 2013, stimulacije je dobilo 35 zaposlenih.

Ovo su činjenice o stimulacijama. Ali svi znamo da se ovde ne radi o stimulacijama, već se zamenom teza pokušava izbeći suočavanje sa istinom, a ulizati se novom direktoru.

Baš moralno od „većine kolektiva“. Ali dobro organizovano. Žalim samo one koji su pamflet nove samozvane samoupravne sindikalne liderke morali potpisati.

Sramno je i lagati da „godinama“ spoljni saradnici Redakcije na mađarskom jeziku nisu primali „ni dinara“. Pa to je lako proverljivo u dokumentaciji Radija i demantovaće tekstopisce.

Draga „većino kolektiva“ Radio Subotice, naročito je bedno (i opasno) insinuirati da će se zbog ove „pobune“ brže privatizovati Radio Subotica. Pa, premijer Vučić je pre svih ovih dešavanja u Radiju odlučno najavio povlačenje države iz medija i skoro usvajanje medijskih zakona koji predviđaju obaveznu privatizaciju svih medija u Srbiji.

Hoćete li smeti isto tako da se ljutite na republičku vlast (Skupština Srbije) kad usvoji nove medijske zakone?

O licemernim vapajima o „urušavanju ugleda kuće“ zaista ne bih trošio reči.

Pronađite bar malo ljudskosti u sebi.

Ostajem u nadi,

Toni Bedalov

P.S. Ništa se ne bojte, ne vraćam se!

// kraj saopštenja