Radio Subotica: Pozivamo Udruženja novinara da provere da li u kolektivu postoje pritisci

U pisanim i elektronskim medijima danima kruži vest da direktor Radio Subotice vrši pritisak i mobing nad sedam članova Redakcije programa na srpskom jeziku Radio Subotice. Vest su preneli Nezavisno Udruženje Novinara Srbije (NUNS), Nezavisno Društvo Novinara Vojvodine (NDNV), Udruženje novinara Srbije (UNS) kao i drugi mediji. Informacija je objavljena na osnovu pisma koju su pomenute kolege poslale, ali bez provere i bez mišljenja ostalog dela kolektiva.

Redakcija programa na mađarskom jeziku Radio Subotice se prva ogradila od sramnog pisma poslatog medijima, a to su učinile i kolege iz tehničkog, opšteg i marketing odeljenja kao i ostalih pet članova Redakcije programa na srpskom jeziku. Smatramo da su kolege, sedam potpisnika, na neetički način doveli do zablude novinarske organizacije, javnost i medije.

Urušavanje naše medijske kuće traje već nekoliko godina. Nije se investiralo u razvoj ili modernizaciju opreme. Radilo se čak i na urušavanju programa, što se vidi i na primeru programa Redakcije na srpskom jeziku. Sad se radi na moralnom diskreditovanju Radio Subotice.

U Radio Subotici u poslednje četiri godine je bilo reči o racionalizaci i smanjenju troškova. Rečeno nam je da treba štedeti zbog krize. Spoljni saradnici Redakcije programa na madjarskom jeziku godinama nisu dobijali ni dinara. Kolektiv je bez reči trpeo i štedeo, jer je imao isti cilj: zadržati Radio Suboticu. Nismo imali pojma šta se zapravo u pozadini dešava: da su pojedini članovi kolektiva bili ekstra nagradjeni. To su uglavnom kolege koje su bile bliske sa prethodnim direktorom, odnosno ljudi koji su potpisali sramno pismo poslato medijima.

Od 20. februara je došlo do promena. Tog dana je smenjen tadašnji direktor Toni Bedalov i na njegovo mesto postavljen sadašnji direktor Ljubiša Stepanović. Novi direktor se suočio sa nastalom situacijom u Radio Subotici i preduzeo korake. Sačinio je izveštaj iz kojeg se jasno videlo da se stimulacija nije delila po učinku, nego po simpatijama bivšeg direktora. Ljubiša Stepanović u prvi mah ovu informaciju nije hteo da objavi, želeći da sačuva mir u kolektivu.

Novom direktoru nije bilo jasno zbog čega se dele ekstra primanja kad je kvalitet programa na sprskom jeziku veoma loš: sem informativnog dela jedva da ima nekih sadržaja. Nove emisije se ne proizvode, a često su reprizirane emisije stare nekoliko godina. Od subote popodne do ponedeljka tj. do početka jutarnjeg programa nema žive emisije. Sadašnji direktor je pokušao da sugeriše da se popravi kvalitet programa, ali je naišao na otpor. Prva pobuna se desila kad su pomenutim osobama smanjene stimulacije. Ostali deo kolektiva je zapravo onda saznao po kom principu su bile deljene plate i stimulacije.

Smatramo da smo prevareni i finansijski oštećeni. Sedmoro potpisnika se bunilo i zbog dobijanja novih zadataka od strane direktora, a na površinu je isplivao njihov nerad i nemoralnost. Neki su, kako saznajemo, provodili dnevno svega 2-3 sata na radnom mestu.

Ne podržavamo kolege koji su potpisali pismo poslato medijima o mobingu i pritisku na radnike sa strane direktora Ljubiše Stepanovića, jer smatramo da toga nije bilo. Kolege su jednostavno zloupotrebile novinarsku profesiju. Posle izgubljenih privilegija koje su stekli kod prethodnog direktora pokrenuli su prljavu kampanju, narušavaljući tako ugled Radio Subotice, medijske kuće u kojoj je i njihovo radno mesto. Mi ne želimo da budemo partneri u laži i da branimo neistinu.

Sa poštovanjem veći deo kolektiva Radio Subotice.

// kraj saopštenja

Još jedno viđenje dešavanja u Radio Subotici pismeno je izložila Slavica Daković, novinarka Redakcije programa na srpskom jeziku Radio Subotice, koje prenosimo u celosti:

"Sloboda medija je ovih dana tema dana. I da se ne zavaravamo: bez javne reči nema Srbiji napretka. I Radio Subotica je tema ovih dana. Medij koji se tolike godine dičio svojom demokratičnošću i multikulturalnošću (programi na srpskom, mađarskom, hrvatskom, bunjevačkom , nemačkom) sada je na naslovnim stranama po lošim vestima.

Sedmoro novinara programa na srpskom jeziku Radio Subotice, uključujući urednicu, kažu da dirketor ove kuće vrši mobing nad njima. Sedmoro, od 12-toro članova redakacije, od kojih su desetoro novinari. Za pomoć su se obratili osnivaču, Nadzornom odboru, esnafskim udruženjima, sindikatu. U pismu su napisali da ih direktor neprestano preslišava šta su i kako objavili, koliko su radili, a na koncu lupa ih po džepu, smanjujući im stimulaciju. Sve u svemu, svojim dolaskom, pokvario je dobre međuljudske odnose, a ima i ozbiljnu nameru da u ovoj redakciju pokvari dobru praksu da radi ko šta hoće. Vest dana je dakle: u Radio Subotici je neviđeni teror nad novinarima od strane direktora, čitaj politike. Eto još jednog primera i dobrog argumenta da novinari od pritiska političara ne mogu da žive i da im je jedini spas u privatizaciji. To će biti ozbiljan argument i za većinu novinarskih udruženja, pa i međunarodne organizacije da je to jedini način da se obezbedi sloboda medija. Jedino što niko od novinarskih udruženja nije čuo i drugu stranu, a to je sveto novinarsko pravilo. Ostali deo kolektiva, a njih je oko 40, se istog dana sastao i ogradio od ovih navoda. Redakcija programa na Mađarskom jeziku je odmah napisala saopštenje u kojem tvrdi da na njih niko ne vrši pritisak. Kako je nastao problem i gde je tu politika? Istina je da u programu Radio Subotice, koji je svojevremeno bio budno oko nad svim političkim dešavanjima u našem gradu, politike jedva da i ima, pa stoga teško da može biti političkog pritiska. Ali, na žalost, u programu često nema ni života oko nas, pa to smeta direktoru. Tačno je da na te propuste direktor često ukazuje i time izaziva revolt novinara, što im se meša u uređivačku politiku, jer po njima nije bitno što tog dana nema vesti da je pola grad ostalo bez stuje zbog olujnog nevremena, da je provala oblaka zatvorila saobraćaj i da je jednu kuću spalio grom. Sve to po proceni urednika i resornog novinara ne zaslužuje ni jednu vest, a kamoli izveštaj sa terena.

Sedam godina sam bila glavni i odgovorni urednik Redakcije programa na srpskom jeziku Radio Subotice i svakodnevno sam se susretala sa ovakvim problemima, jer sam, eto, ponekad htela da se mešam u uređivačku politiku. Svoje kolege novinare sam podsticala, a ne cenzurisala, da postavljaju pitanja, pa i neprijatna pitanja svojim sagovornicima, jer smo ta vidljiva kontrola, jer je to naš posao. Oni su to doživljavali kao muku i najveći teret. Nije im smetalo što je bivši direktor delio stimulacije bez konsultacija sa urednicima i rukovodiocima odeljenja, jer su bili dobro, a neosnovano nagrađeni. Sve je kulminiralo prošle godine, kada je sličnu peticiju, ista grupa novinara (sa jednim izuzetkom) potpisala i protiv mene, sa obrazloženjem da remetim međuljudske odnose i da vršim mobing nad njima, jer sam se usudila da tražim da postavljaju pitanja, da naprave nešto više od trominutnog izveštaja, da bude malo manje vesti sa interneta, a više iz života grada. Naposletku, srećna sam što više nisam na čelu redakcije, mada sigurno nosim deo odgovornosti što nisam uspela da se izborim za profesionalniji odnos prema poslu. Ili da se povučem.

Zato pozivam predstavnike NUNS-a, UNS-a, NDNV-a i sve dobronamerne da dođu u Radio Suboticu i prijateljski i kolegijalno malo prelistaju naše vesti i da vide ima li političkog pritiska, ili samo nastojanja da savesno radimo svoj posao. To nam je zadatak, jer smo tolike godine bili uvažavan javni servis svih gradjana Subotice, što želimo i dalje da ostanemo.

Subotica, 04.06.2014."

// kraj