Porodica Sivić živi na rubu egzistencije

U kutku trošne kuće, na obodu grada, bez struje i najosnovnijeg pokućstva Marinko i Dragana Sivić smestili su okićenu jelku, a ispod nje, umesto paketića i poklona, položeni su samo nada i želje da će doći neko bolje vreme i da će njihovo petoro dece jednog dana zaista osetiti čar novogodišnjih i božićnih praznika.

Mario (17), Marija (11), Marin (7), Martina (4) i Marina (3), nažalost, sada znaju samo za oskudicu. Najlepši dani detinjstva, i pored mukotrpne borbe roditelja da im pruže što više mogu, obojeni su sivilom nemaštine. Kompjuter, televizor, igračke, pa čak i sijalica i kupatilo za njih su nedosanjani snovi.

Ono što glava porodice Marinko zaradi u nadnici, radeći za satnicu koja iznosi oko 130 dinara, nekad jedva da pokrije hranu i najosnovniju higijenu.

- Nikada nisam bio zaposlen, radim šta god treba, ne libim se ničega, ali nekad jednostavno nema posla. Ne mogu svaki posao ni dobiti jer na jedno oko ne vidim uopšte, a na drugo samo 15 odsto a to je jako malo - priča Marinko Sivić. - Socijalnu pomoć ne primam jer mi nedostaje dokumentacija da promenim prebivalište na ovoj adresi gde stanujemo. Kuću u kojoj živimo nasledila je moja žena, a od starih cigli i građe koju sam dobijao sam sam dogradio još prostorija pa sad imamo krov nad glavom. Pomoći od ostale porodice nemamo, svi danas teško žive. Za ogrev i obrok za decu, kaže, mora biti, a za njih kako bude.

Porodica Sivić na okupu

- Kad baš zagusti pozajmim tamo gde radim, a posle to odradim - dodaje otac. - Kada ima posla, po ceo dan sam napolju jer moram deci da pružim što više mogu.

Porodici Sivić je potreban ogrev, kreveti, ormari i ostalo pokućstvo, odeća i obuća, hrana... Velika želja im je da jednog dana uvedu struju.

Dve omanje prostorije greju se pomoću dva šporeta na drva, na kojima se kuva, iskuvava veš i greje voda za kupanje. Domaćica odeću pere na ruke, sudove na česmi - napolju, a kupaju se u drvenom koritu. Struje u kući nema pa školarci uče po danu, dok je dnevna svetlost ili uče pod svećom. Ni to ih ne sprečava da budu dobri učenici.

- Ponosna sam na njih zaista su vredni i dobri - dodaje majka Dragana. - Navikli su na skromno, odeću i obuću dobiju, imaju i nekih igračaka pa im nikada nije dosadno.

Zbog nedostatka struje najviše muke ima domaćica, koja se na svaki način trudi da sačuva hranu koju dobiju iz Narodne kuhinje ili je sama pripremi.

- Sada nije problem jer je hladno, ali muka je leti po onim vrućinama – odmahujući glavom kaže Dragana.

Sem ljubavi i radosti u domu porodice Sivić nedostaje bukvalno sve i zato pozivamo ljude dobre volje da im pomognu. Naše malo njima znači zaista mnogo.

Sajt subotica.com je ovu priču objavio iz ljudskih razloga kako bi se ukazalo na jedan od mnogo slučajeva socijalno ugroženih porodica koje žive u našoj neposrednoj blizini. Cilj nam je da animiramo sve ljude dobre volje i one koji su u mogućnosti da na bilo koji način pomognu.

Naša novinarska priča je naš način da skrenemo pažnju, a ukoliko neko želi i može da pomogne može direktno kontaktirati porodicu Sivić preko gospođe Dragane Sivić putem broja telefona 064/41-67-335 ili lično na adresi Pokret nesvrstanih 200, Subotica.

Kliknite na mapu za prikaz lokacije na karti

Od jutros smo primili na destine poziva, mejlova, sms poruka ljudi koji bi na neki način da se uključe i pomognu porodici Sivić. To je odziv na koji smo vrlo ponosni. Mnogi su se već organizovali i u ovom momentima prikupljaju pomoć (odeću, obuću, dugotrajnu konzerviranu hranu i dr.).

Javljali su nam se i pojedinci koji žele da uplate novčana sredstva. S obzirom da porodica Sivić nije u mogućnosti da otvori bankarski račun, redakcija Subotica.com će pokušati od ponedeljka da pomogne oko obezbeđivanja dinarskog i deviznog računa za sve novčane priloge, a sve u skladu sa zakonima Srbije o ovoj vrsti aktivnosti.