Obeležena desetogodišnjica izučavanja bunjevačkog govora u osnovnim školama

Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujundžić Ostojić podsetila je prisutne nastavnike, učitelje i đake  na sam početak uvođenja bunjevačkog govora u škole i brojne probleme koji su pratili ovaj značajan proces za negovanje kulture bunjevačkog naroda.

- Subotička i somborska sredina sa okolnim mestima kao da u tom periodu nisu bile  zrele za povratak bunjevačkog koji je stalno bio tu oko nas, ali svima je bilo čudno otkud to u školi.Danas smo tu barijeru prevazišli, prevazišli smo i to da se stidimo javno govoriti maternji jezik, što je jako važno-kaže Kujunžić Ostojić i dodaje da iz godine u godinu vlada sve veće interesovanje đaka-Pre deset godina, prvi put posle 100 godina prijavilo se tada 70 dece u 8 osnovnih škola, danas imamo 450 dece u 12 osnovnih škola i 15 predavača. Svake godine beležili smo napredak, ali verujem da postoji još prostora za narednih deset godina da to bude još bolje.

Iako je za uvođenje bunjevačkog najvažnije bilo odobrenje Ministarstva prosvete, nedostajao je nastavni materijal.

- Imali smo Pravilnik o nastavnom planu i programu za izučavanje bunjevačkog u školama od 1. do 4. razreda. Na osnovu tog plana, napravili smo zbirku tekstova, što je bio početni materijal koji smo koristili u nastavi. Koristili smo sve čime je tada raspolagala bunjevačka zajednica, svoju učiteljsku profesionalnost i kreativnost i dali maksimalan doprinos u radu, motivisanju učenika i trudili se da presemo što više znanja na učenike. Danas nastavu realizujemo kao što se realizuje nastava i svih drugih izbornih predmeta, savremenim nastavnim sredstvima, edukujemo se i usvršavamo se na stručnim seminarima. Veliku podršku nam pruža Pedagoški fakultet iz Sombora-kaže predsednica Odbora za obrazovanje BNS, Mirjana Savanov.

U  svečanom programu učestvovali su Dečji tamburaški orkestar OŠ „Sečenji Ištvan“, Pevačka grupa KUD „Bunjevka“ i srednjoškolci recitatori.