Komentara: 18
Pregleda: 13174
Foto

Danijelin život u mraku nemaštine

17.01.2019. u 00:00h
Izvor: Subotica.com
Život ljudi koji su rođeni ili su tokom života ostali bez vida generalno je težak. Život u siromaštvu je, takođe, pun teskobe i nedaća. Sa samo 24 godine naša sugrađanka Danijela Pejić na svojim plećima nosi oba bremena. Ne dozvoljava im da je saviju i sruše. Iako krhka, odoleva im snagom dvometraša, ali to se ne može reći za njen dom na samom kraju Đurđina, koji svakog dana preti da se uruši.
Danijelin život u mraku nemaštine

Posle operacije ciste na hipofizi, Danijela je u jedanaestoj godini ostala bez vida. Na oba njena plava oka tada je pao mrak, ali vodeći se rečima Egziperijevog „Malog princa“ da se „samo srcem dobro vidi“, Daca je završila OŠ „Vladimir Nazor“, a potom i Gimnaziju „Svetozar Marković“ i to sa odličnim uspehom.

- Najpre mi je mama čitala a ja ponavljala, onda sam naučila „Brajevu azbuku“ i tako završila osnovnu i srednju školu. Puno su mi pomogli profesori i školski drugovi – priča nam Danijela. - Želela sam da studiram, ali za to nismo imali novca.

RAČUN ZA DINARSKE UPLATE - Na molbu brojnih posetilaca saznali smo broj tekućeg računa na koji se može uplatiti dinarska novčana pomoć, a on glasi: 205-9011007610496-25 (Komercijalna banka) na ime Danijela Pejić.

A novca često manjka i za ono najosnovnije. Danijela Pejić sa majkom Katom živi u trošnoj kućići, nekadašnjoj baraci kombinata „Brazda“ iz Đurđina. Otac je umro pre skoro godinu dana, te su ona i majka prinuđene da žive od socijalne pomoći, jer Danijela zbog hendikepa ne radi, a majka, već zagazila u sedmu deceniju, mora svuda da ide sa njom.

- Volontiram u Savezu slepih i slabovidih i tamo se jako lepo i korisno osećam. Pomažem u administraciji i radu sa članovima. Volela bih kada bih dobila mogućnost i da se tu zaposlim, da primim bar neku platu, nama bi to veoma značilo – nastavlja Daca. - Majka svuda mora da ide sa mnom, jer od kuće do prodavnice ima 40 minuta hoda, što je jako puno. I po gradu majka mora da ide sa mnom i čeka autobus u pola 3 da se vratimo kući. Velika pomoć bi nam bila da živimo u gradu, ali za to nemamo novca.

Iako žive u nemaštini majka i ćerka se domaćinski odnose prema onome što imaju.

- Ne dugujemo ništa, koliko imamo mi sa tim raspolažemo. Međutim, kuća je toliko stara i loša da smo regalom podbočili zid u Dacinoj sobi da se ne bi srušio – dodaje majka Kata, pokazujući procepe na zidovima. - Do kada će izdržati ne znamo. Iskreno, bojimo se. Kada bi nam neko dao kuću koja je napuštena ili da su vlasnici otišli u inostranstvo, za nas bi to bio spas.

Izvor: Subotica.com
Pogledaj ostale fotografije
Postavljeno pre 1 godinu i 5 meseci
Komentara: 18
Pregleda: 13174
Povezane vesti
Povezane teme
slepi u subotici slepi udruženje slepih i slabovidih subotica slepi i slabovidi humanitarni apel
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 2 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.