Šume, parkovi i staze na Paliću svakodnevni prostor za rekreaciju i vežbanje

Stručnjaci ističu da se poslednjih godina posebno budi svest o značaju kretanja na otvorenom, a jedan od ključnih faktora u toj promeni su i trkački događaji i zajednice koje promovišu aktivan život.

Prema rečima Luke Đurovića, master trenera sporta, promena u navikama građana nije došla preko noći, već postepeno, posebno nakon pojave organizovanih trka i aktivnijeg rada trkačkih zajednica u gradu.

— Mislim da je ta neka era izlazaka napolje počela sa ekipom „Spartak Skyrunnersa“ koji su organizovali trke na otvorenom. Oni su na neki način probudili grad i dali ljudima motiv da imaju cilj zbog kog treniraju. Kada imaš takmičenje na vidiku, onda se i trening menja, dobija smisao i postaje ozbiljniji — objašnjava Đurović.

On dodaje da je razlika između trčanja u zatvorenom prostoru i onog u prirodi velika i da su ljudi to počeli da shvataju tek u poslednjih nekoliko godina.

- Trčanje na traci u teretani i trčanje napolju nisu ista stvar. Napolju imaš teren, vremenske uslove, vetar, prirodu, i to je potpuno drugačiji doživljaj. Ljudi su počeli da razumeju da, ako žele da se spreme za neku trku, moraju da izađu napolje i da treniraju u realnim uslovima, a ne samo u zatvorenom prostoru — dodaje on.

Kao najčešće lokacije za rekreaciju u Subotici navode se Dudova šuma, park na Prozivci, ali i šire gradske i prirodne zone koje građani sve češće koriste.

- Dudova šuma je i dalje centralno mesto za rekreaciju, ali se sve više koristi i park na Prozivci, kao i staze oko Palićkog jezera. Tu su i Kelebijska šuma, kao i Majdan i staze na Makovoj sedmici. To su sve lokacije koje nude dobre uslove za trčanje i trening, ali je važno i da se razmišlja o bezbednosti i kvalitetu vazduha, posebno kada se trči pored saobraćajnica — ističe Đurović.

On posebno naglašava da početnici često prave istu grešku – kreću prebrzo i bez adekvatne pripreme.

- Ljudi često misle da će jednostavno izaći napolje i istrčati pet kilometara i da će to odmah doneti rezultate. Međutim, telo mora da se pripremi za takvu vrstu opterećenja. Zato su vežbe sa sopstvenom težinom jako važne – čučnjevi, iskoraci, jačanje trupa i listova. Tek kada se telo stabilizuje i ojača, trčanje može da postane bezbedno i dugoročno održivo.

Govoreći o mentalitetu Subotičana, Đurović ističe da je motivacija ključna i da se upornost najviše vidi kada ljudi imaju konkretan cilj.

- Subotičani su jako uporni kada imaju cilj ispred sebe, poput priprema za polumaraton ili maraton. Kada postoji jasna ideja šta žele da postignu, tada dolazi i disciplina. Ali u suštini, važno je da ljudi razumeju da fizička aktivnost nije samo takmičenje, već ulaganje u zdravlje i kvalitet života - kaže on.

Prema njegovom iskustvu, najaktivnija grupa su ljudi između 35 i 45 godina, koji sve češće ulaze u svet rekreativnog trčanja i treninga na otvorenom, iako se aktivno uključuju i mlađi i stariji građani.

— U poslednje vreme vidim najviše ljudi u tom nekom srednjem životnom dobu, između 35 i 45 godina, koji se ozbiljnije posvećuju trčanju. Naravno, ima i mlađih i starijih, ali ova grupa nekako najviše prepoznaje važnost kontinuiteta i zdravog načina života — navodi on.

Za kraj, Đurović poručuje da je kretanje osnova zdravlja i da efekti fizičke aktivnosti prevazilaze samo fizički izgled.

— Pokret je lek pre svih drugih lekova. Ljudi često ne shvataju da redovna fizička aktivnost ne utiče samo na telo nego i na psihu. Trčanje u prirodi, bez slušalica, kada čuješ okolinu i ostaneš sam sa svojim mislima, može mnogo da pomogne mentalnom zdravlju. Vidim to i kroz rad sa ljudima – često dođu umorni i bez energije, a posle treninga se potpuno promene. To je najbolji dokaz koliko pokret utiče na čoveka — zaključuje Đurović.