Zašto građani negoduju zbog decembarskih računa Toplane i Suboticagasa?

Počelo je, doduše ne u Subotici nego u Beogradu, sa protestima zbog decembarskih računa za struju, ali ima i Subotičana koji, uprkos praznicima u tom mesecu kada se kilovati već po tradiciji više troše, smatraju da su dobili nerealno visoke obračune.

I dok se čeka da EPS i Ministarstvo energetike raspetljaju taj strujni „Gordijev čvor“, (poslednja vest: „Zbog skandala sa računima, smenjen direktor „EPS Snabdevanje“ Dejan Vasić!), proteklih nedelju dana nastala je, blago rečeno, povika na „Toplanu“ i „Suboticagas“ – takođe zbog računa koji su, po mišljenju mnogih, iznenađujuće visoki. Jer, tvrde građani, novembar i decembar nisu se bitno razlikovali što se tiče spoljašnjih temperatura, a iznosi za decembar veći su za 70, 80 a neki čak kažu i čitavih sto odsto!

„Od Hidrometerološkog zavoda Srbije svakodnevno dobijamo kolike su temperature kao i njihov mesečni prosek. Tako da imamo podatak da je u novembru prosečna temperatura u Subotici iznosila osam stepeni, a da je decembar bio znatno hladniji sa prosekom od 1,6 stepeni Celzijusovih“, demantuje ovakve tvrdnje inženjer Pero Rikić, direktor Javnog komunalnog preduzeća „Subotička toplana“. Po njegovom mišljenju, otuda i procentualno proporcionalna razlika u računima za ta dva meseca.

Ako laže koza ne laže rog, ne kažu ali misle u „Toplani“ kada pokazuju evidenciju utrošenog gasa za novembar i za decembar:

„U novembru smo za grejanje potrošili 1,4 miliona kubnih metara gasa i proizveli 12,4 miliona kilovat-časova toplotne energije. U decembru je potrošnja gasa skočila na 2,4 miliona kubnih metara, a potrošačima smo poslali 21,7 miliona kilovata. Ne treba zaboraviti, kada se upoređuju računi, da je decembar 2012. godine bio znatno hladniji sa prosekom od 0,3 stepena Celzijusa, a da je u međuvremenu došlo i do poskupljenja grejanja“, objašnjava Pero Rikić.

Ipak, da li zbog subjektivnog doživljaja spoljnih temperatura ili očekivanja da blaga zima shodno tome „zamrzne“ račune, bilo je revolta i objašnjavanja na šalterima „Toplane“, a zvaničnu reklamaciju na iznos koji su dobili da plate uložilo je, do utorka, 95 korisnika daljinskog grejanja.

Čega to ima u gasu?

Ništa manje kritike zbog poslatih računa, doduše, sa zakašnjenjem od oko nedelju dana nego što je do sada bilo uobičajeno da stignu, doživeli su i u „Suboticagasu“. Građani često nisu birali reči i nisu krili nezadovoljstvo i sumnju da su prevareni jer, kao i u slučaju „Toplane“, žive u ubeđenju da je ovaj decembar bio jedan od toplijih u poslednjih nekoliko godina, što znači da nisu ni imali potrebu da više troše gas.

„U decembru 2012. godine isporučili smo domaćinstvima nešto više od 1,8 miliona kubnih metara gasa, kada je njegova cena bila 41,17 dinara po kubiku, a u istom mesecu prošle godine potrošeno je oko 1,6 miliona kubnih metara, sada sa cenom od 45,49 dinara za kubni metar. Potrošnja nam je smanjena za tačno 12,26 odsto a razlika u ceni na godišnjem nivou je 9,5 odsto. Subotičani su, dakle, kada se sve uzme u obzir, u decembru 2013. godine, u odnosu na taj mesec prethodne godine, platili 2,5 odsto manje račune “, objašnjava inženjer Grgo Horvacki, direktor „Suboticagasa“.

Mnogi koji su nezadovoljni računima za gas razlog traže u njegovom kvalitetu i tvrde da je „javna tajna“ da je kvalitet gasa u Srbiji daleko ispod standarda, pa čak postoje i pretpostavke da neko „upumpava“ vazduh u sistem kako bi on imao lošiji kvalitet. Na taj način se, navodno, postiže njegova duža upotreba (kafa nikako da se skuva!), a samim tim i veća potrošnja.

„Ugovoreni kvalitet gasa koji dobijamo iz Rusije je 33.338 kilo-džila po standardnom kubnom metru, a mi smo imali u decembru mesecu 34.618 kilo-džula, znači dobili smo za skoro 4 odsto kvalitetniji gas. Njegovu kontrolu obavlja „Srbijagas“ svakodnevno na ulazu iz Mađarske u Srbiju, i o tome nas izveštava. Njegovo mešanje sa gasom lošijeg kvaliteta u Subotici nije moguće, jer nemamo izvorišta gasa na ovom području. U Banatu ima domaćeg gasa koji nije toliko kvalitetan, dolazi do mešanja i oni imaju lošiji kvalitet gasa. Što se tiče „upumpavanja“ vazduha, to je apsolutno nemoguće, jer bi za tako nešto bili potrebni zaista ogromni kompresori, pa je tako nešto naprosto neizvodljivo“, tvrdi Grgo Horvacki.

Ponovo po kvadratu? - Da li su potrebne promene u tarifnom sistemu daljinskog grejanja? U mnogim gradovima u Srbiji, pored ostalih i u Beogradu i Novom Sadu, i dalje toplane naplaćuju po kvadraturi, i u Novom Sadu je to 100 dinara po kvadratu tokom čitave godine (5000 dinara mesečno za stan od 50 kvadratnih metara). Možda je takav način primereniji ekonomskom i socijalnom trenutku u kojem živimo nego plaćanje fiksnog, odnosno paušalnog dela plus obračun potrošnje u zimskim mesecima? Da li baš 100 dinara po kvadratu, drugo je pitanje? Inače, u Rumi i Čačku, gde su po ugledu na Suboticu uveli plaćanje po kalorimetru, ovih dana pojavili su se isti problemi sa računima.

Da li vredi da se štedi?

„Ne razumem kako je račun skoro dvostruko veći nego prethodni, kada nam radijatori celo jutro stoje na nuli, dok smo na poslu, uključujemo ih tek oko četiri popodne a gasimo oko deset uveče“, kaže Subotičanin Čaba Vaš, koji je za stan od 45 kvadrata dobio račun od skoro 9000 dinara.

Kada se uzme u obzir da su svi podaci koje su izneli čelni ljudi „Toplane“ i „Suboticagasa“ nesporno tačni, pa čak i da nas je prevario subjektivni osećaj o dva jednako topla meseca (mada je prosečna temperatura za prve dve nedelje decembra bila -0,3 stepena!), opet ostaje ono što ne vara – a to su poprilično veliki iznosi na računima za daljinsko grejanje i gas. Može se prihvatiti i tvrdnja rukovodilaca oba javna komunalna preduzeća da je grejanje putem toplane i na gas jeftino (ili bar ima prihvatljivu cenu), ali uzalud – ako većina nas nema dovoljno novca da ga plati!

Jer, istini za volju, ne znamo, ili bar autoru ovog teksta nije poznato, da se od uvođenja alokatora, koji treba da omoguće štednju toplotne energije, a samim tim i smanje račune, uopšte javio neko da je uspeo da postigne ovo poslednje – da mu račun bude manji iako je čitavu zimu zavrtao ventil i sedeo u stanu umotan u ćebad kao Eskim! Doduše, kažu u „Toplani“, ima i onih koji se žale da je pretoplo – u decembru su imali 14 takvih poziva – ali to je onda kada napolju živa u termometru naglo skoči a radijatori se „usijaju“. Pitanje može da se postavi i u obrnutom smeru – a koliko bi tek platili da ne štede, kada za 45 kvadrata uz odvrtanje ventila od 16-22 sata dnevno za ipak natprosečno topli decembar treba izdvojiti „tričavih“ 9000 dinara!?

Za gas važi isto pitanje – uz uvažavanje da je izuzetno kvalitetan, da je ekološki energent i da korisnicima pruža komfor da se greju bez unošenja uglja, loženja i prljanja – da li je cena njegovog korišćenja primerena platežnoj sposobnosti prosečnog korisnika? Nije slučajno da „Suboticagas“ želi besplatnim priključcima da privuče nove potrošače, ali je pitanje i koliko onih starih umesto gasa uključuje kvarcne peći ili se vraća čvrstom gorivu, jer ne mogu da izađu na kraj sa računima?

Obračunato više dana - „Decembarski račun kod jednog dela potrošača uvećan je i zbog toga što je očitavanje potrošnje obavljeno tek posle praznika, tako da su neki dobili da plate možda i za 40 dana umesto mesec dana. Ta razlika će im se vratiti u januaru, kada bude obračunato manje dana“, kaže direktor „Subotičke toplane“ Pero Rikić.