Predavanja na temu PTSP

Prvi put se jedno udruženje individualno i grupno bavi potrebama svojih članova, a tema ovih predavanja bila je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), svakako jedan od najvećih problema sa kojima se suočava veteranska populacija nakon ratova koje je donela poslednja decenija dvadesetog veka.

Dr Đorđević je izneo da teško oboleli ratni veterani od PTSP-a nailaze na velike teškoće od strane šire javnosti pa čak i zdravstvenih komisija, s obzirom da PTSP nije do današnjeg dana prihvaćen i uvršćen kao značajno obolenje koje dovodi do visokog stepena invalidnosti veterana rata. 

Predsednik udruženja "UOSYU", Aleksandar Panić, izneo je stav da bi u narednom preriodu trebalo da se formira posebna grupa koja bi obišla sve veterane za koje se zna i koji se jave da imaju i osećaju simptome posttraumatskog stesa izazvanog dejtvom ratnih operacija i više se posveti njima. Jedan od problema je što se nekim učesnicima rata tek sada javlja PTSP i da se mora velika pažnja posvetiti tim ljudima. Naravno sve bi ovo lakše bilo da postoji pravi “ZAKON“ za Ratne veterane koji bi ovu materiju pratio i tim ljudima pomagao u ostvarivanju svojih prava.

Dr Đorđević je naglasio, iako je prošlo više od dvadeset godina ratne stihije i pogroma koje su ljudi preživeli  tokom građanskoh rata, je da je to ipak bio građanski rat iako je Srbija jasno iznela stav da nije učestvovala u ratu. A to su ljudi koji su proživeli kao i njihova porodica, najveće traume sa kojima se suočava čovečanstvo dvadesetog veka.

Prisutni ratni veterani su u svakom slučaju aktivno uzeli učešće u ovom predavanju, u kojem je bilo i govora o istim situacijama u bivšim republikama, a puštani su i delovi dokumentarnih filmova rađenih na tu temu.

Konstatovano je da se većina ratnih veterana, učesnika ratova 1990-1999. godine, nalaze u vrlo lošem i teškom položaju te da je  učešće u ratu ostavilo snažan trag u njihovom sagledavanju vlastite  ličnosti. Drušvo, iako i te kako  svesno njihovog postojanja, nezainteresovano je za njihovu sudbinu i probleme koje ih tište. Potisnuti su na marginu društva, a država ih ne priznaje kao građane koji su se borili za nju i dali svoje živote.

Kao zaključak Dr Đorđević je naglasio, da imamo vrlo ozbiljne životne probleme u čijoj celini se nalaze četiri osnovna faktora. Da bi čovek rešio svoj osnovni životni problem nakon traume rata on mora imati:

1. Osnovni egzistencionalni minimum.
2. Moralno prihvatanje i poštovanje od samog društvenog sistema u kojem živi.
3. Stabilnost bez straha za svoju porodicu i svoje bližnje.
4. Osnovna prava kao i svi građani koji žive u ovoj državi.

Čim su narušeni osnovni faktori, takvi ljudi gube svoju celinu, porodica ima niz žarišnih problema, što čini okusnicu i ranjivost čitavog društvenog sistema jer na našem području Subotice ima između pet i sedam hiljada veterana rata, i još najmanje puta dva člana porodice, samo zamislite kako te porodice žive i na koji način da rešavaju bitno pitanje, pitanje OPSTANKA.

Dr Đorđević je još naglasio da društvena zajednica mora naći minimum vremena, poštovanja i pružiti ljubavi ovoj populaciji jer ovi ljudi su stradalnici samo zato što pripadaju svom srpskom korpusu.

Udruženje “UOSYU“ će i nadalje nastaviti sa ovim projektom koji bi trebao da donese efikasne rezultate i da poboljša status svakog ratnog veterana koji učestvuje u njemu.