• Pregleda: 10482

Povelja Marije Terezije – zašto slavimo 1. septembar

Subotica danas proslavlja Dan grada, u spomen na 1779. godinu kada je doneta Povelja Marije Terezije, kojom je Subotica od varoši postala „slobodan kraljevski grad“.
Povelja Marije Terezije – zašto slavimo 1. septembar

Privilegija je doneta u Beču 22. januara 1779. godine i njome je dotadašnja privilegovana komorska varoš Sent Marija dobila ime Marija Tereziopolis i postala slobodan, kraljevski, privilegovani grad. Povelja je prvi put objavljena javnim čitanjem pred Gradskim većem, Izabranom opštinom i narodom okupljenim u velikom broju 22. maja, zatim i na svečanosti elibertacije 1. septembra 1779.

Posle intitulacije (imenovanja izdavača), u samom uvodu sledi izlaganje opšte moralne misli o vladarima i podanicima, potom taksativno i hronološko nabrajanje onih zasluga Subotičana koje su neposrednije uticale na izdavanje privilegije (učešće u ratovima protiv Turaka), zatim osvrt na očekivane koristi za zemlju, vladara i narod koji će proisteći iz ovog pravnog čina.

- “Mi Marija Terezija po milosti božjoj carica - udova Rimljana, kraljica Mađarske, Češke, Dalmacije, Hrvatske itd., itd., ovim obaveštavamo i objavljujemo svakome koga se tiče... pošto su nas naši verni građani i stanovnici privilegovanog komorskog grada Sent Marija, smeštenog u Bačkoj županiji, ranije zvanog Szabatka, godine 1743. oslobođenog vojne uprave, te u smislu otadžbinskih zakona stvarno, efektivno i u celini uključenog u nadležnost Kraljevstva i napred pomenute Bačke županije, a do sada posedovanog od strane naše državne blagajne, u njihovo zajedničko ime najponiznije molili da naš napred pomenuti privilegovani grad uzdignemo na stepen Slobodnog kraljevskog grada i da ga primimo i ubrojimo među ostale gradove našeg kraljevstva Ugarske...“

Potom sledi 20. tačaka Povelje, među kojima izdvajamo:

  • slobodnom kraljevskom gradu dozvoljeno je da koristi i uživa u privilegijama koje imaju drugi slobodni kraljevski gradovi i kao takav ulazi u četvrti stalež kraljevstva sa pravom zasedanja i glasa, te se uključuje u sledeća zasedanja Sabora na kojima se donose zakoni kraljevstva;

  • Magistrat i građani ovoga grada smatraju se pravim i nesumnjivim plemićem Kraljevstva; sami građani po obrascu drugih slobodnih kraljevskih gradova, snabdeveni potrebnom gradskom ispravom, biće slobodni i izuzeti od plaćanja carine i poreza, ali ne i tridesetine;

  • javne dažbine dužni su da predaju i podnose, svi pojedinci, bilo kog staleža i imovnog stanja, koji poseduju gradsko zemljište i koriste građanske povlastice, bez obzira na njihove plemićke, vojne ili komorske titule, treba da plaćaju odgovarajuće poreze prema njihovom zemljištu;

  • pored zemljišta koje je do tada posedovao, gradu je povereno na stalno posedovanje i korišćenje i 12 pustara – Čantavir, Verušić, Tompa, Ludoš, Zobnatic, Nagyfeny (Žednik), Vantelek (Pavlovac), Đurđin, Bajmok, Tavankut, Šebešić i Kelebija, kao i potoci Jesenovac i Kireš i jezero Palić;

  • povereni su mu i svi prihodi, posebno od krčme i klanice, kuvanja piva, pečenja rakije i cigala, kao i korist od pijaca i vašara, takse Jevreja i drugih negrađana koji žive u gradu ili na njegovoj teritoriji (Jevreji nisu bili priznati kao građani, a oni koji su  živeli u gradu morali su da plate posebnu taksu tolerancije-trpeljivosti);

  • za sve povlastice grad je u državnu blagajnu morao da položi 266.666 forinti i 40 krajcara u roku od šest godina u odgovarajućim ratama, dok  pomenuta suma ne bude položena, potrebno je plaćanje godišnjeg poreza od hiljadu forinti (otkupnina od 266.666 forinti predstavljala je zapravo vrednost Subotice, koja je do tada imala obavezu plaćanja desetine i ostalih kmetskih davanja, da bi novim statusom imala pravo ubiranja raznih dažbina od svojih kmetovskih sela, odnosno novac za otkup ubirao se od građana. Slobodu su Subotičani platili više nego ostali, a primera radi Novi Sad za istu namenu uplatio 80.000 forinti, a Sombor 150.000 forinti);

  • grad mora, dužan je i obavezan ne samo da poveća broj svojih građana i stanovnika izrađivačima različitih rukotvorina i majstorima opšte korisnih zanata čisto katoličke vere, i da im besplatno dodeli i izdvoji zemljište izvan grada, nego i da dve pustare, Čantavir i Bajmok, o svom sopstvenom trošku što pre naseli, odnosno pretvori u sela, podeli ih na geometrijski izmerene kolonističke sesije

  • grad može slobodno da izabere gradskog sudiju i 12 senatora za svoj Magistrat1, kao i druge za to sposobne činovnike i službenike grada, čisto između rimokatolika (prvi sudija bio je Luka Vojnić i biran je na dve godine, dok su senatori tu funkciju obavljali doživotno);

  • ima slobodu i nadležnost prema svim prestupnicima uhvaćenim na njegovoj teritoriji, sa mogućnošću da radom zidara podigne stub srama i vešala;

  • ima mogućnost postavljanja župnika kod rimokatoličkih građana i stanovnika, a nasuprot tome, grčko-nesjedinjeni građani će se sami po svojim običajima postarati za svoje parohe, i snabdeti ih neophodnim sredstvima za život;

  • radi bezbednosti preporučuje se da grad bude okružen šancem i zidovima po uzoru na druge gradove, kao i da se izgrade kapije i snabdeju stražom;

  • u slučajevima da građanu umru bez potomstva gradska blagajna nasleđuje njihove zemljišne posede i druga dobra i imovinu može da upotrebi na opštu korist;

  • grčko-nesjedinjeni stanovnici srpske narodnosti koji se nalaze u Kraljevstvu i njemu pripojenim zemljama i uživaju stare carsko-kraljevske privilegije. Odsada pak samo rimokatolici mogu dobiti pravo građanstva. (Još 1690. Srbi u Hazburškoj monarhiji dobili su pravo slobode ispovedanja pravoslavne vere, vršenja bogosluženja i izbora crkvenog poglavara, a pet godina kasnije, car ih je oslobodio plaćanje desetka. Ono što su dobili nije im ukinuto, ali status građana Srbi nisu imali);

  • dozvoljava se održavanje pijaca i vašara, i to pijace svakog ponedeljka i tri vašara godišnje, ali nikad u nedelju ili na praznik;

  • za slučaj kršenja obaveza ili neverstva predviđa se sankcija i preti se gubljenjem svih poveljom stečenih prava i privilegija
Izvor: Subotica.com

povezane teme

20
Ivana Odgovori
Slavite dan grada u kome su i tada i danas stanovnici izmedju ostalih i Srbi i Jevreji .
A prema gore navedenom Srbi i Jevreji su u vreme dobijanja statusa slobodnog kraljevskog grada bili sve samo ne gradjani i jednaki. Bukvalno su tolerisani, ali je očigledno segregacije bilo.
Na mnogo tema u kometarima pripadnici drugih naroda se žale na neravnopravnost. Na konstantno opadanje kvaliteta života u Subotici od kako je grad u sastavu država u kojima su većina Srbi.
A da vas pitam nešto, da li je ikada u istoriji ovoga grada, neka srpska vlast donela ovako rasistički i pocenjivački dokument za bilo koju drugu naciju ili veroispovest osim svoje.
Pi Odgovori
Status gradjana Srbi nisu imali!!!!!! Takodje postoje i neke table koje su bile okacene po gradu na dan grada Subotice u tom vremenu!!!
The Odgovori
Na kraju naslova vam treba upitnik. Zasto slavimo dan grada 1. septembra? Tog datuma su prava dobili samo "gradjani" oni koji nisu bili rimokatolicke vere nisu mogli imati status gradjana vec su bili drugog reda tzv. negradjani. Dakle,imamo dokument kojim se otvoreno proklamuju razlike i nejednakost a 2016. u Subotici u Srbiji pokusavamo i dosta nam dobro ide da gradjani budu jednaki sa istim pravima i obavezama,da se ne delimo po veri i rasi. Doduse,na nekim vestima ovde nazalost vidimo komentare gradjana koji bi da se vrate u 18.vek,mrze Srbe i Jevreje i ozivljavaju fasizam.
gimiatsubotica@gmail.com Odgovori
Jako dobar članak.
borko Odgovori
Hvala vam mnogo za ovaj tekst.
u 21. veku slavi se dan dobijanja povelje koja ima rasistički, versko isključiv i šovinistički karakter.
A eto mi smo divljaci, došli vozom 1918. i 1946. sve upropastili, proganjali domaće...
Šta ste vi kulturni, civilizovani radili u 18 i 19 veku svojim sustanovnicima koji su tu u tom trenutku već živeli duže od veka (ne mogu da kažem građanima, jer nam očigledno niste dali da to budemo) vrlo je evidentno...
Verujem da je Subotica izuzetno procvetala na rasizmu koji ova povelja podstiče.

Treba naći dan grada koji neće buditi negativna sećanja ni jednom narodu koji ovde živi.
Ni ovaj datum, ni datum kada su ga jedni od drugih oslobađali Mađari, Nemci, Srbi, Jugosloveni.
Ni jedan koji je vezam za neku makar i najsitniju nepravdu prema bilo kome.
Ima li iko toliko pameti da takav datum nađe ?
ffilozoff Odgovori
Malo je cudno,ali istinito da su SUBOTICANI najbolje ziveli za vreme carice Marije i marsala Tita,dva totalno razlicita vladara....ali se zivelo lepo,bogato,cisto,mirno,pravo SUBOTICKI!!!!!
punisher Odgovori
vec se vidi, da novi pridosli bi da menjaju istoriju i sve sto nije njihovo da uklone da bi napravili mesto za svoje. Subotica je pala i nece nikad biti lep gradic sto je nekada bilo, postace mesto za kiceraj i vasar.
A ne znam sta se bunite vi ostali, sada smo svi gradjani treceg razreda, bez obzira na veru i nacionalnost, osim policije, politicara i migranata. Oni su vrh piramide u Srbiji, njima se moze sve bez posledice.
Laku noc i dovidjenja Subotico
REALISTA Odgovori
@punisher, u pravu si Subotica je, sa njenim građanima, svoje zvezdane trenutke započela sa Marijom Terezijom i nastavila tokom čitavog 19. veka! Dvadeseti vek je dočekala kao razvijen, lep, moderan, bogat evropski grad. Kada je počelo njeno propadanje i osiromašenje, vidi ko hoće.
U svakom slučaju imamo veliki razlog da slavimo dan kada je Subotica bila u svom usponu, a ne kada je počela sunovrat.
божимил Odgovori
Треба напоменути да је Марија Терезија депортовала 26000 Срба у Украјину. Срби су били претежно из градова Суботице и Сомбора са околином, мањим делом из Баната. Цела Српска насеља су депортована, на пример Мартонош, Хоргош, Кањижа, Мол, Ада и др. Ово су историјске чињенице и све се може проверити. Нема смисла да се слави што год је од ове владарке.
panonski čamac Odgovori
@божимил
Hajde ti lepo napiši odakle ti ta informacija, a da nije iz neke knjige "domaćih autora".

A dan grada treba da se slavi 1. septembra. U to vreme je bilo drugačije shvatanje vere i nacionalnosti, i naravno da je bilo uskraćeno pravo mnogim građanima, ali govorimo o 1779. godini! Bilo je u to vreme zabranjeno biti homoseksualac, pa šta ćemo sad? Taj datum obeležava početak samostalnosti Subotice kao grada, i izgradnju novih horizonta.

A šta smo danas? Zaboravljena prćija.
Bex Odgovori
O DIPLOMI IZ 1779. GODINE. U ČAST PROSLAVE DANA GRADA: László Magyar, O popisu domaćinstava privilegovanog komorskog grada Sent Marija 1765. godine, Svedoèenje vekova, Évszázadok vallomása, 227-228. Slično je bilo i s građanstvom i gradskim činovnicima upravo 1779. kod eliberacije: iako je gradska diploma predviđala da to mogu biti jedino rimokatolici, u praksi je već u prvi popis građana uvršteno i 38 Srba (I. Iványi., Szabadka, I, 292; Isti, Szabadka, II, Okmánytár, 55-61), a među gradskim činovnicima bilo je također pravoslavnih koji su izabrani već prlikom instalacijskoga povjerenstva: Arsenije Dimitrijević bio je pijačni nadglednik (fori iudex, vašarbirov) a Zaharije Zvekić bio je nadglednik gradske straže (vigiliarum magiser, stražmešter). Historijski arhiv Subotica, F: 272 pol. 15-A-18/1779.
rt Odgovori
@ Ivana . Pa ovaj dan su Kasini momci i progurali zbog Srba i Jevreja . To naravno treba ponistiti !!! Kupo-prodajni ugovor ne moze biti Dan varosi . U krajnjoj liniji , ne ide da se u Srbiji slavi organizovan progon Srba od strane Ma. Ter . Zna se ko je kod ove odluke bio , po imenu i prezimenu , clan Skupstine varosi . Ja sam za ponistenje i javnu raspravu .
rt Odgovori
@ realista ( ???) . Pa imala je varos svoje zezdane trenutke i 1942 , ali ne mislim da ih treba slaviti .
cinik Odgovori
mislim da i gradsku kucu treba srusiti posto su je pravili naslednici marije terezije
Safet Odgovori
Onaj lik zna da se lepo zivelo u doba marije terezihe hahahhahahahahaha.
Koliko smo jadni kao gradjani kad slavimo milostinju okrutne carice... Umesto da sami sebe proglasimo gradom mi smo cekali da nam ustrobugarska carica DOZVOLI da budemo gradjani a ne seljancure kako su nas smatrali u austrobugarskom carstvu...
sever Odgovori
Kao prvo, 80% građana koji su prisustvovali obeležavanju Dana grada nema pojma šta se tu u stvari slavi. To bi možda trebalo da me teši. Ipak, ima onih koji znaju (što je svakako pohvalno) ali apsolutno nemaju problem s tim da je ovom poveljom jedan narod jasno stavljen u inferiorni položaj i na neki način izdvojen i obeležen. Meni je to uvek "žuta traka oko ruke". A ne volim bilo kakav vid "žute trake oko ruke".
Mada, ako pogledamo, ta povelja i njen tekst su se toliko dobro urezali u mozgove pojedinih, da je se i dan danas drže kao pijan plota. To su isti oni kojima je '42. bila trijumfalna i časna, kao i '44. To su isti oni koji podižu nosiće na sam pomen bilo čega što je vezano za nepripadnike rimokatoličke vere u ovom gradu i koji i danas, u 21. veku smatraju da imaju veće pravo na ovaj grad, njegove ulice i trgove, iako su možda u ovaj grad stigli kasnije nego, recimo, moji preci.
Žao mi je što je tako. Smatram da u Subotici ima mesta za sve, da kukolja ima svuda i da imamo dovoljno pameti da se izdignemo iznad svih tih niskih pobuda.
Svima koji smatraju da nismo svi isti želim da čestitam Dan grada, a nama ostalima želim mudrost i pamet da se uzdrže od odgovaranja na provokacije.
Tata Odgovori
Što se tiče 'negrađana' MarijaTerezija je sigurno bila obaveštena o ovom njihovom 'kvalitetu':
"Pored toga, na majčino nagovaranje je onaj, u istoriji mnogo hvaljeni Lazarov sin, Stefan Lazarević, bez realne potrebe prihvatio vazalni odnos prema Turskoj i priključio se Turcima u borbi protiv hrišćanske alijanse koja je nastavila borbu protiv Islama.Takav spin ne bi bio moguć bez izravne podrške pravoslavnog sveštenstva, kojem je bilo bliže srcu da sarađuju sa Muslimanima, nego s Katolicima ! Njegovim priključenjem Turskoj, ravnoteža je bila bitno promenjena u korist Turske što je i omogućilo dalje napredovanje Osmanlija prema centralnoj Evropi.
Politički spin, kojim su patrijarh Danilo III i kneginja Milica prebacili izdajstvo na Vuka Brankovića, kasnije je postao često korišćen šablon u srpskoj politici."
Ljubomir Anđelković alijas Kođo Vangorski " Ostrašćivanje prošlosti" str. 50
ka Odgovori
Dame i gospodo, ako se budemo bavili previše sa prošlošću, teško ćemo stizati u budućnost.
Mićo Odgovori
Srbi su u svim krajevima gde su POBEGLI od Turaka postali omiljeni, jer su pravdoljubivi i pošteni. Sad će početi i "zavičajni dani", pa ćemo imati priliku da čujemo i vidimo kulturni doprinos ovome gradu.
Ivo Odgovori
Na osnovu čega 1.IX kad je "Privilegija je doneta u Beču 22. januara 1779. godine" i "Povelja je prvi put objavljena javnim čitanjem pred Gradskim većem, Izabranom opštinom i narodom okupljenim u velikom broju 22. maja,"???
A ne znam da se odta doba menjao kalendar!
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.