Na Rati podignut spomenik ruskom caru Nikolaju Romanovu

Proboj Solunskog fronta, 15. septembar 1918. u na Rati se obeležava već 29 godina.

- Prilikom obeležavanja 75. godišnjice od ovog velikog datuma podigli smo psomen obeležje sa imenima 200 junaka, a onda smo pored njih stavili i njihove starešine koji su ih u najtežim vremenima, kroz vrlo teške i burne događaje tokom Prvog svetskog rata doveli do pobede. To su kralj Aleksandar Karađorđević, vojvoda Živojin Mišić i serdar Janko Vukotić, a želeli smo da pored njih stavimo i nekoga ko je bio naš najveći saveznik – ruskog cara Nikolaja drugog Romanova – objašnjava Dragutin Lukić iz Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca. – Dan pre nego što je počeo rat, poslao je telegram podrške srpskoj Vladi, a kada se naša vojska nekako probila preko Albanije, nije zatekla pomoć saveznika sve dok ruski car nije zapretio da će raskinuti ugovor sa Antantom i potpisati separatni mir sa Nemačkom. Na Istočnom frontu omogućio je formiranje dobrovoljačkih jedinica, što je pomoglo da se 16. aprila 1916. godine formira Prva srpska dobrovoljačka divizija. Zato smo mu podigli bistu i on će ovde na Rati vršiti večnu smotru srpskih dobrovoljaca.

Ideju da ruski car dobije bistu u Bajmoku finansijski je podržao Petar Milošević, unuk solunskog dobrovoljca Boška Miloševića, a ona je delo vajara Franje Mačkovića sa Palića.

- Moj deda je bio Solunac, jedan od onih koji su osnovali Ratu i zato sam izašao u susret ideji Drage Lukića da se podigne spomenik ruskom caru. Tu ideju smatram moralnom, plemenitom, da omladinu usmeravamo da uče našu istoriju, koja je učiteljica života i pokazuje nam ko su nam bili prijatelji. Obrni, okreni, samo su Rusi uvek bili uz nas i sa nama – priča Petar. – Osećaj časti i morala mi je od malena usađen i na jednom visokom nivou. Moj deda je bio u Americi a kada je čuo da je crnogorski kralj Nikola poslao proglas da se pozivaju dobrovoljci on se vratio da  ratuje za kralja, čast i otadžbinu. Vratio se da gine, ali da spase svoju državu. I ja bih uradio isto tako!

Inače, prvi dobrovoljci, 96 porodica iz Crne Gore stigli su u Ratu 1921. godine. Potom su im se pridružile 104 dobrovoljačke porodice iz Bosne, Hercegovine i Like, optantni Bunjevci iz Mađarske njih 30 i 44 porodice Bunjevaca iz Tavankuta.

- Ne možemo da se poredimo sa tim ljudima. Ostavljali su  svoje porodice i poslove da bi branili Srbiju koju nikada nisu videli, ali je vole jer joj  kao ljudi pripadaju. Mi smo želeli da ono što nas nisu učili u školama, što su naše pretke izbacili iz udžbenika, hteli smo da ih vratimo i pokažemo šta su oni sve uradili – ističe Dušan Vulić, predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. „Kralj Petar Prvi“.