Medoprodukt - firma iz bivših vremena

Pre oko dve godine zaposleni u Medoproduktu u Tavankutu bili su u generalnom štrajku par meseci zbog neisplaćenih zarada za više meseci, kao i zbog blokade računa firme koja je beležila minus od 450 miliona dinara.

Tada su radnici pozivali u pomoć državu, grad, pokrajinu, sindikat, ne bi li se ikako spasilo ovo nekad uspešno preduzeće, izniklo u plodnoj bačkoj ravnici, a koje se na tržištu promovisalo vrlo kvalitetnim prerađevinama od voća i povrća.

Medoprodukt je, međutim, upao u probleme, kako su tada isticali zaposleni, kada ga je 2003. godine kupio Živojin Đorđević, vlasnik više subotičkih firmi, između ostalog i WOW vinarije. Ubrzo nakon toga na ime i na teret Medoprodukta podignuti su krediti, negde oko tri miliona evra, koji su zatim preliveni u „projekat unapređenja“ pomenute vinarije. Projekat je propao, a krediti ostali Medoproduktu. Loše poslovanje, gubljenje tržišta, propadanje imovine je nastavljeno i narednih godina.

Ovih se dana u Apelacionom sudu u Beogradu odlučuje hoće li se u Medoprodukt definitivno uvesti stečaj. Pitanje „da li ikog u ovoj državi interesuje činjenica da naočigled svih propada preduzeće koje je bilo jedno od najuspešnijih u proizvodnji hrane i koje je 90 odsto te proizvodnje izvozilo na strana tržišta“, postavljeno još tokom štrajkova 2009. godine, sada je dobilo svoj očiti odgovor - nikoga u stvari nije (bilo) briga što uspešno preduzeće propada, potencijali ostaju neiskorišćeni, a od vrednih radnika postaju socijalni slučajevi.

Još sredinom januara jedan od poverilaca Medoprodukta, Komercijalna banka, zatražila je uvođenje stečaja, ali je vlasnik Živojin Đorđević tada podneo predlog reorganizacije, što je Trgovinski sud prihvatio kao da je sam vlasnik podneo zahtev za stečaj, uz ponuđeni plan reorganizacije. Tu su se onda isprečili birokratski i proceduralni momenti, koji su u ovoj zemlji uvek važniji od suštine, te je Komercijalna banka uložila žalbu zbog toga što stečaj „nije pokrenut istog dana kada je predlog reorganizacije predat sudu“ pa se Medoprodukt našao na Apelacionom sudu u Beogradu.

Na kraju ispada da je od svega što se sa firmom događalo danas vredna pažnje jedino činjenica da li je ili nije ispoštovan tajming predaje plana reorganizacije, pri čemu će o daljoj sudbini ugledne tavankutske firme možda odlučivati jedna finansijska organizacija, koja po principu „kupovine iz fotelje“ i uz činjenicu da je vlasnik (tuđeg) novca, možda dođe u posed nečega što su vrednim radom stvarale hiljade radnika Medoprodukta. Glasine već najavljuju odlazak dvadesetak radnika, koji kao i u vreme štrajkova pre dve godine, kupuju hleb na veresiju, jer mesecima nisu dobili platu.