Komentara: 23
Pregleda: 5237

Ljubiša Stepanović: "Grad bez Radio Subotice i dobrih medija je urbana pećina"

24.08.2014. u 10:26h
Izvor: Subotičke novine
Trebalo bi naći model da se sačuvaju dostignute vrednosti gradskog - javnog servisa za informisanje. Gašenje Radija bi bilo bogohulno delo. Ko će jurišati na Radio Suboticu, na radio građana Subotice koji je Treća subotička crkva? Ona ima svoje vernike, sledbenike i apostole. Grad bez našeg radija i profesionalnih medija postaje urbana pećina, kaže Stepanović.
Ljubiša Stepanović: "Grad bez Radio Subotice i dobrih medija je urbana pećina"

Kakav je vaš stav ili komentar na činjenicu da je i Radio Subotica među medijima koji su na listi za privatizaciju?

- Zakon, čak i najgori, mora da se poštuje, a oni koji su možda i najbolji mogu još da se popravljaju. Inače, položaj medija koji su sada izloženi prodaji liči na slučaj onog blesavog optimiste, koji je padao sa vrha nekog oblakodera i brzo brojao spratove pored kojih je leteo pravo dole na beton, a kad je već fijuknuo pored prvog sprata, čulo se kako viče da mu ništa neće biti, kad mu se već ništa nije desilo u onih prethodnih sto spratova propadanja. Svi mediji koje je sada Zakon o informisanju isterao na tržište, vidim da su potpuno nepripremljeni i nesvesni da će gadno “tresnuti mikrofonom o ledinu”.

Ima i onih poput Radio Subotice koji su svesno, planski, insajderskim manipulacijama, već godinama pripremani slabljenjem, zapuštanjem programa, degradacijom profesionalnog potencijala i urušavanjem investicionih tehničkih kapaciteta da ne prežive tržište. Kao kad u rasadniku pustite biljku da lagano umire, da bi se drugo drvo razvijalo, iako je ono kvrgavo, zdepasto i bez genetskiog potencijala!

Ima li šanse da zaposleni dobiju besplatno osnivačka prava?

- To je "teorijska novost" u partiji tranzicije: ukida se društveno i državno vlasništvo u medijima, ali se omogućava zadrugarstvo. Perspektiva tih novih medijskih kolhoza je jasna, na osnovu istorijskih eksperimenta zadrugarstva na kojima smo odavno propali .

Kako bi zaposleni podelili vlasničke udele, kako razdelili uticaj na uređivačku politiku? Čiji će uticaj biti važniji: portira, stražara, spremačica, majstora i drugog poštenog sveta, koji nema profesionalnog medijskog znanja, ali ima mnogo godina staža i odatle crpiti upravljačka prava ili će se pitati “mladi vukovi” koje su partije brzo školovale, lako i nezakonito zaposlile, i koji bezobzirno odmah vade mač i na najrođenijeg, ako treba sačuvati sopstvenu vlast i interes. Naivno je verovati, da će se u medijima čuti i glas i uticaj ljudi koji su dugo, strpljivo i časno gradili karijeru i podnosili žrtve, da se ne bi novinarska profesija pretvorila u političku prostituciju. Za profesiju ima najmanje nade!

Černiševski bi pitao, šta da se radi?

- Da se što pre dorade zakoni ! Privatizacija da, ali sa drastičnim jačanjem profesionalizacije! Zašto lekari i apotekari moraju da imaju čvrste licence, sudije i advokati državne ispite, ni čamac na Tisi ne može da tera onaj ko nema “befell” ali u novinarstvo može da uđe svaka protuva! Kao i u bolnicama, sudovima, advokaturi, na ozbiljnim univerzitetima i u redakcijama trebalo bi da rade ljudi od profesije, autoriteta, integriteta i znanja, jer takvima bi trebalo da pripadaju institucije, a ne onima kod kojih "može sve za lovu", jer nema profesionalnih standarda. Oni nisu za institucije, mogu da rade na ćošku ispod fenjera!

Da li očekujete da privatizacija Radio Subotice može da ima i pozitivan ishod, s obzirom na ranija iskustva u drugim medijima, kakav je Vaš stav?

- Imamo bogato iskustvo: nestala je subotička televizija koja je bila jedan od najjačih gradskih TV servisa u Srbiji ? Kome je pripadao mandat izvršne vlasti u Subotici kad je ugašena gradska televizija? Kako je mrak pojeo subotičko TV dopisništva prema RTS-u nacionalnom javnom servisu koje je imalo najveći TV studio u regiji? Subotica je plaćala televizijski porez (pretplatu), ali je izgubila poziciju, učešće, prisustvo u nacionalnom TV programu. Nacionalni servis nas vidi samo kad je neka nevolja.  Da li je privatizacija Subotičkih novina, koje su nekad imale jak uticaj, imala cilj jačanja tog medija ili gubljenja uticaja na javnost? Sve se to desilo u prvoj dekadi ovoga veka, kada je “Sever” završio u električnoj stolici, kad je preklan "29 Novembar", kad je preoran i zatrpan “Agrokombinat”, kad je samlevena “Fidelinka”. Zar nije bilo dosta rušenja, gašenja i gušenja ?

Na osnovu čega da zaključim da Radio Subotica neće biti izvedena na Golgotu?

Da li postoji evropski model privatizacije, koji bi ipak sačuvao Radio Suboticu, nakon četiri decenije izuzetnog rejtinga među elektronskim medijima?

- Imam pravo da predložim da se nađe model, da se sačuvaju sve dostignute vrednosti, a profesionalno javno informisanje je deo tog javnog kapitala i dostignuće političke kulture. Ovo je jedna od situacija kada državne linije ne rade i kada partijska komunikacija može da pokaže šta sve može, šta hoće i kakve su joj stvarne namere. I kakav je autoritet ! To je i imovinsko pitanje: ima li pravnog osnova da se proda ono što su lokalni građani direktno finansirali, gradili i kupovali svojim novcem? To je i tehničko pitanje: ko je profesionalno, tehnički i stručno osposobljen da preuzme funkciju javnog preduzeća za informisanje?

Ko će potpisati akt da se taj posao i novac daju ljudima koji se lažno predstavljaju kao privatne medijske institucije iako je svaki šraf njihovog privatnog vlaništva plaćen državnim novcem?

Pitanje privatizacije Radio Subotice ima naglašenu i političku dimenziju: ko će prihvatiti rizik da se potpiše ispod likvidacije jednog javnog preduzeća? Da li je rodila nana nekoga ko bi smeo da potpiše akt o prodaji i gašenju gradske rasvete? Ako ne može to da se demontira, onda treba naći model da se sačuvaju dostignute vrednosti i gradskog - javnog serrvisa za informisanje.

Gašenje Radija bi bilo bogohulno delo. Ko će jurišati na Radio Suboticu, na radio građana Subotice koji je Treća subotička crkva! Ona ima svoje vernike, sledbenike i apostole. Grad bez radija i dobrih medija postaje urbana pećina.

VRAĆAMO PROGRAME U ŽIVOT

Da li u Radio Subotici ima još nekih krucijalnih problema ili teškoća, osim promena koje će neminovno doneti proces privatizacije?

- Osnovni problem je reanimacija pojedinih programa ili programskih celina. Preduzeću je već nekoliko godina skidan imunitet, gurano je u veštačku komu, pripremano je da kao slab i tržišno neotporan subjekt bude brzo uklonjen sa subotičke medijske scene. Pojedini programi su prepuštani potpunoj stihiji i urušavanju. Kad je to pre šest meseci zaustavljeno, napravljen je pokušaj da se definitivno Radio Subotica kompromituje po modelu “ posle nas potop”, ali ta lažna žuta raketa se vratila lanserima u nedra i imaju nevolju da spašavaju sopstvenu kožu i zaleče opekotine. Sada se paralelno radi na vraćanju programa u život, ali u novim okolnostima, međutim, sreća je da nismo izloženi prirodnim- nesavladivim silama, a u pravno-političkim procedurama mogući su kompromisi.

Izvor: Subotičke novine
Postavljeno pre 6 godina i 1 mesec
Komentara: 23
Pregleda: 5237
Povezane vesti
Povezane teme
Radio Subotica Ljubiša Stepanović
Komentara
0
Napiši komentar
Pošalji komentar
Dodaj grafički fajl
(do 2 MB)
    Imaš na raspolaganju 1000 karaktera
    Pravila komentarisanja
    Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.