Kako se hrane subotički srednjoškolci?

Brza i masna hrana, previše slatkiša i sokova, kao i preskakanje obroka – tako se hrani većina srednjoškolaca, upozoravaju stručnjaci. Zbog toga, kao i svake godine, a povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava 16. oktobra, lekari Zavoda za javno zdravlje, organizovali su seminar o pravilnoj ishrani u Gimnaziji „Svetozar Marković“.

O ishrani vode računa, koliko mogu, kažu subotički gimnazijalci. Mada, priznaju, u školu najčešće dolaze praznog stomaka, a doručkuju tek na velikom odmoru. Neki obroke donose od kuće, ali uglavnom posežu za sendvičima i pecivima iz obližnjih pekara.

- Što se tiče ishrane gledam da donekle balansiram, jedem emso svaki drugi, eventualno treći dan, a u školi se većinom baziram na sendviče, ako uopšte i nešto jedem. - kaže jedan gimnazijalac, dok njegova školska drugarica kaže da uglavnom trudi da živi zdravo, da od kuće donosi sendvič, eventualno kupi neko pecivo, pojede voće zbog energije, pije dosta vode i izbegava slatkiše i grickalice.

Upravo je preskakanje obroka najčešća  greška u adolelescentnom uzrastu, upozoravaju stručnjaci, kao i konzumiranje „brze“ hrane, ali i veliki unos šećera, jer su sokovi i grickalice često na meniju mladih. Doručak bi trebalo da se pojede najviše dva do tri sata nakon ustajanja, a preporučuju se dve voćne užine između obroka.

- Taj doručak bi trebao da ima i ugljenih hidrata, integralne žitarice ili neko voće. Trebalo bi da ima nekih proteina tipa nekog mlečnog napitka (mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir) i nekih proteina kao što su jaje, šunka, humus ili nešto tog tipa. - kaže Karolina Berenji, specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje Subotica

Upravo zbog loših navika u ishrani, lekari svake godine rade sa srednjoškolcima, kako bi ih ne samo posavetovali o zdravim životnim navikama, već i da bi ih naučili određenim veštinama. Ipak, ističu – deca navike u ishrani stiču u porodici.

- Učimo ih da sami sastave svoj jelovnik, šta bi trebalo da pojedu u toku dana, takođe učimo ih da budu vrlo kritični, da znaju analizirati sve to što čuju putem reklama, da znaju šta sadrži praktično sva ta gotova hrana, peciva koja oni najviše unose i šta na taj način praktično unose u svoj organizam, pogotovo što se tiče unošenja ugljenih hidrata kroz slatke napitke koje oni piju - ističe dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja ZZJZS

Poslednje istraživanje o zdravlju stanovništva iz 2013. godine pokazalo je da svega 60 odsto stanovništva u Vojvodini ima sva tri obroka, dok svako drugo dete ne unosi  voće i povrće. Dominantno se i dalje konzumira beli hleb, kao i masti životinjskog porekla – kod čak 30 odsto stanovništva.