Ilegalna eksploatacija peska i dalje traje

Divlji majdani nikli su još tokom 90-ih, a na tom poslu mnogi su zaradili ogroman novac, prodajući u stvari bez ikakve nadoknade i zakonske dozvole, javno bogatstvo. Za sve to vreme lokalna vlast na to reaguje prilično mlako. U momentima kada žalbe građana postanu preglasne, ali se tada sve obično završava na komisijama, obećanjima i (navodnim) zabranama nadležnih organa.

U posao nelegalne eksploatacije peska upuštali su se pre svega oni biznismeni(?!) koji su, što je uverenje većine građana Subotice, imali svoje ljude u političkim redovima, ili pak oni koji su se sami nalazili u tim redovima. Svojevremeno, dok se radila deonica auto-puta i pesak masovno koristio za taj posao, i do lokalne skupštine stigao je zahtev da se preispita, takođe nezakonita, eksploatacija peska na drugoj lokaciji, iza koje su, kako se tvrdilo, stajali i neki funkcioneri DS. Skupština naravno to nije stavila na dnevni red. Ovih dana ponovo se građani Kelebije bune, jer eksploatacija direktno nanosi štetu njihovim voćnjacima koji se masovno suše zbog spuštanja nivoa podzemnih voda. Oni, pak, koji stanuju na obodu ovog dela naselja suočeni su direktno sa nesaniranim majdanima, što stvara opasnost i po bezbednost stanovnika u okolnim kućama. Pri tome se narušava ekološka ravnoteža čitavog kraja, a nakon što se majdan iscrpi, ostavljaju se nesanirani krateri koji se zatim pune vodom i žabama. No, i pored brojnih žalbi građana, poljoprivredna inspekcija nije podnela nijednu prijavu protiv eksploatatora peska.

Dnevno se iz ovih rudnika peska iznese pedesetak šlepera, što je, kako je izračunato, zarada i do desetak hiljada evra. Novac, naravno, odlazi u privatne džepove, a grad od svega toga ne dobija ni dinar, iako bi mogao, da se posao obavlja pod regularnim uslovima. „Kopači“ peska su najčešće pravno pokriveni, time što kupuju parcele na kojima se radi eksploatacija, mada zakon kaže da čak ni na sopstvenoj njivi vlasnik nema pravo da eksploatiše javno rudno blago. Stav lokalne samouprave je da ona nikome nije dala dozvolu za vađenje peska, a da tajkuni nalaze razne modele eksploatacije kroz preporuku Ministarstva poljoprivrede za prenamenu zemljišta. Sa tim papirima o legalnoj prenameni zemljišta i gradska vlast je „pokrivena“.

Problem nelegalne eksploatacije, nažalost, muči i mnoge druge opštine u Vojvodini, pogotovo one pored i u blizini Dunava, gde je tlo peščano. Bezbroj je do tada obrađivanih oranica pretvoreno u iskopine, koje su nakon vađenja peska ostavljene bez ikakve rekultivacije, neretko zatrpane šutom i drugim smećem, i potpuno nepodesne za bilo kakvu ponovnu obradu.

Potraga za lokacijom

Pre dve godine pokrenuta je inicijativa da grad nađe lokaciju na kojoj će biti dozvoljena legalna eksploatacija peska, ali ponuđenu lokaciju nije odobrio Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine. Navodno se još traži druga lokacija, a za to vreme se odgovornost za pravni haos i javašluk u otvorenoj krađi zajedničkog bogatstva prebacuje s jednog nivoa na drugi.