Decembar "najkraći", januar "najduži", a februar će biti "najteži" mesec u godini

Gotovo po pravilu, zima pored temperaturnog, nosi sa sobom i minuse na bankovnim računima. Iako su ove godine praznici obeleženi skromnije i u krugu porodice, po rečima prof. dr ekonomskih nauka Danice Drakulić, u gradu se osetila praznična euforija, koja se najviše ogledala u punim trgovinama i užurbanosti građana da predstojeće praznike obeleže na svečan i dostojanstven način.

- Tradicionalno se tokom decembra na ovim prostorima forsira veća potrošnja, u nastojanju da se obeleži kraj još jedne poslovne godine. Najveći sloj stanovništva sigurno ima finansijskih poteškoća, ali se i onda trude da praznike obeleže svečano i dostojanstveno, da obezbede bogatu trpezu i poklone, a u slučaju poslovnih komunikacija, simbolične znake pažnje. Upravo se iz tih razloga januar, i u mnogo razvijenjim i bogatijim društvima, smatra "najdužim" mesecom u godini, jer je potrošnja tokom decembra bila predimenzionirana i neprilagođena stvarnim budžetima - objašnjava prof. dr Drakulić.

Tako već u januaru, dodaje naša sagovornica, građani pokušavaju da smanje troškove i redukuju potrošnju, koja se pre svega ogleda u kupovini samo neophodnih i nešto jeftijih namirnica, ne bi li izbegli zaduživanje i finansijsku krizu koja se može prolongirati i na naredne mesece. Ipak, po predviđanju ekonomista, ove godine će posebno teško biti u februaru, jer će na naplatu doći i veći računi za komunalne i druge usluge.

- Od januara je najavljena serija novih poskupljenja koja su u toku ili će biti aktuelna od februara, te se očekuje da će januarski računi biti znatno veći i tu će na videlo izaći ta umetnost preživljavanja koja je na ovim prostorima toliko razvijena. Prolongiranje dugovanja i odlaganje plaćanja, pri čemu su mnogi u situaciji da troše novac koji nemaju, koji će tek zaraditi ili očekuju u budućnosti. To je filozofija preživljavanja i ljudi su postali izuzetno elastični na ekonomske teškoće, veoma prilagodljivi i tu se umetnost rastezanja prihoda razvila gotovo do savršenstva. Mislim da ljudi iz bogatijih društava ovde ne bi mogli da previže nekoliko meseci sa ovakvim prihodima, ne bi mogli toliko da se prilagode kao mi, koji smo gotovo 30 godina u situaciji ekonomskih teškoća - ističe prof. dr Drakulić.

Da bi na adekvatan način obeležili slave, božićne i novogodišnje praznike koji su karakteristični za ovaj period godine, a uz to imali dovoljno da novca da pokriju sve režijske troškove, po proceni ekonomista četvoročlanoj porodici je potrebno između 120.000 i 150.000 dinara.

- Naši ljudi su poznati po gostoprimstvu i uvek nastoje da ponude mnogo više od onoga što realno mogu, da bi se pokazalo da porodica drži do običaja. Kod nas se praznici obeležavaju na veoma viskom nivou i procena je da su četvoročlanoj porodici za to sigurno neophodne bar dve prosečne plate. Međutim, ovde je učešće svih režijskih troškova u strukturi potrošnje jako visoko, sigurno više od 50 do 60 odsto kućnog budžeta. Dakle, značajan deo odlazi na redovne režijske troškove i budući da će upravo te stavke poskupeti, to će jako opteretiti porodice i bez 120.000 do 150.000 dinara verujem da će četvrotočlanoj porodici biti izuzetno teško da sve to isfinansira - poručuje prof. dr Drakulić.