Da li smo zaista prvi? Samoubistvo nije slučaj

Na tribini pod naslovom „Da li smo zaista prvi? Samoubistvo nije slučaj“ problem suicida u našem gradu, ali i kao fenomen prisutan u celom svetu, sa naglaskom kod mladih ljudi, bio je posmatran iz tri ugla gostujućih stručnjaka iz Subotice: neuropsihijatra dr Zoltana Šagija, psihologa Maje Stoparić i antropologa Viktorije Šimon Vuletić. Moderator razgovora bila je Dijana Živanović, psiholog, transakcioni analitičar i savetnik, stručni saradnik u Fondaciji mentalne higijene „Expecto“.

Kod osoba koje pokušaju samoubistvo uvek je isto početno uverenje da ne vrede dovoljno uz šta obavezno postavljaju određeni uslov zašto vrede kao ljudska bića. Ukoliko ne ispune taj uslov koji su sebi postavile one smatraju da nisu dovoljno vredne i kao jedino rešenje problema vide samoubistvo. Najčešći uzroci zbog čega se neko odlučuje na samoubistvo jesu nezaposlenost, raskidi partnerskih odnosa, nedostatak novca i drugi.

Proces izlečenja osoba koje su pokušale samoubistvo je dugotrajan, ali je izvodiv. Iskustva psihoterapeuta koji rade sa ovim ljudima pokazuju da je terapija jako važna za osobu koja menja svoje stavove. Psihoterapeut sa pacijentom pravi jednu vrstu ugovora o tome šta osoba želi da promeni, a osobe koje potraže stručnu pomoć psihoterapeuta već su bile u bolnici i već koriste terapiju lekovima koja sama po sebi nije dovoljna da osoba promeni način razmišljanja.

Prema rečima stručnjaka treba razbiti zabludu da o temi samoubistva ne treba govoriti. Bitno je primetiti da osoba ima želju da sebi oduzme život, jer se ona na to priprema, to se ne dešava preko noći, već postepeno.