Zbor građana u Bajmoku – na kom koloseku smo zalutali?

Meštani Bajmoka, njih oko 30, okupili su se sinoć u prostorijama Mesne zajednice i razgovarali o problemima u njihovom mestu. Nedostatak prečistača i kanalizacije, bazen koji ne radi, zakorovljeno groblje, zapuštene ulice, nedostatak sportskih, kulturnih i zabavnih sadržaja, samo su neki od problema koje će meštani predočiti nadležnima.

- Želeli smo da se okupimo i da svako iznese svoje mišljenje i da zaključke pošaljemo nadležnim ljudima da nam oni kažu na kom koloseku smo mi Bajmočani, zalutali već 20 godina - kazala je Erika Heđi, potpredsednica Saveta MZ Bajmok, inicijatorka skupa. - Ne kosi se trava na groblju, centar je zapušten, zabava i rekreacija su svedeni na minimum, deca su prepuštena da sama idu na stadion koji nije uređen kako bi trebalo da bude, bajmočki bazen, sportski centar gde smo odrasli ne radi. Jedina fabrika koja je radila se zatvara. Okolna sela napreduju, a mi ne samo da stojimo, nego idemo unazad.

Heđi takođe smatra da bi 24-časovni rad Graničnog prelaza "Bajmok" značajno unapredio perspektivu Bajmoka po pitanju kretanja ljudi, robe i kapitala.

Po mišljenju meštana, jedan od ključnih problema je nedostatak kanalizacije i prečistača, jer kako tvrdi Dušan Stipanović, nijedan investitor neće graditi postrojenje na septičkim jamama.

- Ima više od 20 godina kako je u Bajmoku postavljena kanalizacija, a obaveza grada je bila da 2000. godine izgradi prečistač. Ako nema prečistača, nema nijednog novog radnog mesta. Bila je inicijativa za izgradnju klanice, industrijske mlekare, ali ne može bez prečistača - predočio je Stipanović. - To je ozbiljna investicija, ali to je dug grada Bajmoku, koji je nekada bio industrijski centar, dok posle privatizacije nije sve otišlo u nečije džepove, a vrhunac svega je privatizacija „Ravnice“.

Danica Vignjević je upitala koji je udeo Bajmoka u budžetu Grada Subotice i zašto deo tog novca ne dolazi u naselje.

- Znamo da Mesna zajednica treba da dobije pet odsto, a Bajmok ima 15.000 hektara zemlje i 2.500 kuća i može se lako izračunati. Više od dve godine saksija cveća nije stavljena, deset godina unazad imamo tri novogodišnje zvezde, a grad izdvaja milione za kićenje - rekla je Danica. - Pre tri godine je opština dala tri miliona za sportski centar, a više niko ne spominje gde je taj novac potrošen. Svi smo izdvajali od plate za taj sportski centar. O ambulanti, laboratoriji koja radi samo jednom nedeljno, neću ni govoriti, to svi dobro znamo.

Iako nije Bajmočanin, Ervin Batа već više od 15 godina radi u Bajmoku i pita se da li postoji industrijska zona koja bi privukla potencijalne ulagače.

Odgovore na neka od pitanja, okupljenima je dao njihov sugrađanin Radoslav Vukelić, inače sekretar Sekretarijata za komunalne delatnosti.

- Da bi nas neko ozbiljno shvatio, moramo ozbiljno i da istupimo pred nadležne. Bajmok ima uređenu industrijsku zonu koja postoji u Generalnom urbanističkom planu. Kanalizacija će neminovno i nezaustavljivo stići u Bajmok, projekat koji će je obezbediti pokrenut je 2019. godine,  ali je zbog kovida sve stopirano, a ove godine ulazimo u projekat „Čista Srbija“ - najavio je Vukelić. - On će doneti 100 kilometara kanalizacione mreže na teritoriji Grada Subotice. Da bi se Bajmok pokrio, treba 60 kilometara i prečistač od 8.000 ekvivalentnih jedinica prečistača otpadnih voda da bi mogao da radi u punom kapacitetu. Lokacija prečistača se nalazi prema Đušinom salašu, ka Mišićevu. U prvoj fazi uradiće se 25 kilometara kanalizacione mreže i neće biti obuhvaćene samo ulice, već i krakovi ka Pačiru, graničnom prelazu, Subotičkom putu koji će stvoriti uslove da se može sagraditi fabrika. Vrednost projekta je oko 1,5 miliona evra, koji će obuhvatiti potisni vod, vodovodnu mrežu do prečistača i trafo stanicu.

Što se tiče sportskog centra, tri miliona dinara je uloženo za filtere za prečišćavanje vode u bazenu u Bajmoku.

- Bazen je i sada dostupan, ali niko nije zainteresovan da ga preuzme jer su veliki troškovi. Ja bih voleo kada bi se neko pojavio i kada bi ponovo počeo da radi. Sportski centar se vodi kao legalan objekat, upisan je deo svlačionica, deo restorana i nekadašnja kuglana, a ostalo što je naknadno dograđivano nije ništa upisano. Sa svim tim dogradnjama, objekat prelazi 2.500 kvadrata i ima problem sa hidrantskim vodom koji ne zadovoljava bezbednosne uslove i niko ne želi da ga prihvati, odnosno ozakoni  - objasnio je Vukelić i dodao da je pokrenut postupak za novi projekat za izgradnju hidrantske mreže, koji je neophodan da bi se završio postupak legalizacije.