Za godinu dana registrovano 7 slučajeva hepatitisa u našem okrugu, među obolelima nema mlađih od 40 godina

Oboleli su isključivo stariji od 40 godina. Dvoje je bilo u starosnoj grupi od 40 do 49 godina, troje od 50 do 59, dok su dve osobe bile starije od 60 godina. Upravo ovakva starosna struktura, prema rečima epidemiologa, potvrđuje značaj imunizacije protiv hepatitisa B, koja je u našoj zemlji obavezna dve decenije.

- Od 2005. godine obavezna je vakcinacija protiv hepatitisa B, tako da oni koji su primili vakcinu odmah po rođenju tokom života imaju solidan i postojan, smatra se trajni imunitet protiv ove infekcije. Nakon 21 godine primene vakcine u tim uzrasnim kategorijama i ne beležimo oboljenje, što znači da je najznačajnija strategija borbe protiv hepatitisa B upravo vakcinacija - kazao je epidemiolog dr Nebojša Bohucki.

Za razliku od hepatitisa B, protiv hepatitisa C vakcina ne postoji. Reč je o ozbiljnoj bolesti koja može dovesti do ciroze i raka jetre, ali je danas, zahvaljujući kvalitetnoj terapiji, izlečiva u više od 99 odsto slučajeva. Zbog toga je rano otkrivanje infekcije ključni deo borbe protiv bolesti.

- Strategija borbe protiv hepatitisa C je testiranje. Građani mogu da se provere i na hepatitis B i na hepatitis C u Zavodu za javno zdravlje. Kada otkrijemo da je neko pozitivan na hepatitis C, odmah započinjemo lečenje i time prekidamo tok infekcije - precizira dr Bohucki.

Hepatitis C prenosi se prvenstveno kontaktom sa zaraženom krvlju. Najveći rizik predstavljaju nesterilne igle i instrumenti.

- Hepatitis C se prenosi putem krvi i krvnih derivata, nesterilnog pribora u medicini i paramedicinskim intervencijama, kao i seksualnim putem. Međutim, za hepatitis C najznačajnije su kontaminirane igle i predmeti kojima se narušava integritet kože, kao što su tetoviranje, pirsing i pojedine kozmetičke intervencije. Zato bi svi koji su imali takve zahvate trebalo da se testiraju. Pod rizikom su i osobe koje koriste intravenske droge - navodi sagovornik. - Što se tiče prenosa preko krvi i krvnih derivata u smislu transfuzije, tu nema problema, budući da se testiraju dobrovoljni davaoci krvi, a prekontroliše se uvek i krv.

Simptomi hroničnih hepatitisa često su nespecifični i mogu dugo izostati. Slabost, malaksalost, gubitak telesne mase ili bol ispod desnog rebarnog luka nisu dovoljni za postavljanje dijagnoze, pa se bolest neretko otkriva tek nakon laboratorijskih analiza koje pokažu povišene enzime jetre.

- Kada osoba požuti, tada je lako posumnjati na hepatitis, ali nije retkost da akutna faza prođe neprimećeno. Tada mogu da prođu godine, bolest pređe u hroničnu fazu i jetra polako propada. Zato se na hepatitis često posumnja tek kada rutinske laboratorijske analize pokažu povišene enzime jetre, nakon čega sledi ciljano testiranje - kažu iz Zavoda za javno zdravlje.

Za razliku od hepatitisa B i C, hepatitis A ne izaziva hroničnu infekciju. Vakcina postoji, ali u Srbiji nije obavezna. Stručnjaci navode da je kod ove bolesti, osim imunizacije, najvažnija prevencija kroz održavanje lične higijene i upotrebu higijenski ispravne vode.

- Sama priroda hepatitisa A je drugačija, jer nikada nemamo hroničnu infekciju. Strategija borbe protiv hepatitisa A jeste da naučimo ljude održavanju lične higijene, da uvek peru ruke pre jela i koriste zdravstveno ispravnu vodu, jer je reč o fekalno-oralnoj infekciji, odnosno bolesti prljavih ruku - završava sagovornik.

Hepatitisi D i E nemaju značaja u našoj sredini.

Inače, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2024. godine u svetu je oko 287 miliona ljudi živelo sa hroničnom infekcijom hepatitisom B ili C, dok je od posledica ovih bolesti umrlo 1,3 miliona ljudi. Stručnjaci poručuju da se vakcinacijom protiv hepatitisa B, testiranjem i pravovremenim lečenjem hepatitisa C, virusni hepatitisi mogu eliminisati kao značajan javnozdravstveni problem.