U biblioteku pre nego što prohodaju: Kako Subotica stvara male čitaoce još od pelena

Iako je školska godina završena, knjige se i dalje svakodnevno pozajmljuju. Ima i onih koji tokom raspusta čitaju lektiru, jer to traže nastavnici ili roditelji, ali mnogo je više dece koja konačno imaju vremena da biraju ono što zaista žele.

- Mogu reći da imamo i dalje jedan lepi krug dece koja dolaze da čitaju, iako je školska godina završena. Čitaju ono što žele, što ih interesuje i što možda tokom školske godine nisu uspeli. Doduše, primetila sam jedan trend da profesori, učitelji i roditelji sve češće traže da se lektira čita tokom raspusta, pa se gotovo jednako nose kao i tokom školske godine -  kaže Bernadica Ivanković,  bibliotekar-savetnik.

Na policama se zato istovremeno nalaze obavezna školska literatura i knjige koje deca sama biraju. Popularni su stripovi, avanturistički romani, tinejdžerske priče o odrastanju, kao i ilustrovane biografije poznatih ličnosti. Među naslovima koje bibliotekari najčešće preporučuju su serijali o Geronimu Stiltonu i Marsupilamiju, knjige Dejvida Valijamsa, Sanje Pilić, Uroša Petrovića i Jasminke Petrović. Ali, ono po čemu se ovo odeljenje razlikuje od mnogih drugih nisu samo knjige, već atmosfera.

- Često se u našem predvorju nađu kolica, mali motorići ili bicikli, jer roditelji dolaze sa sasvim malom decom. Nekad to fotografišemo i kažemo: "Evo voznog parka ispred Dečjeg odeljenja. Naši članovi su stigli." Roditelji razgovaraju, deca se igraju, čitaju ili razgledaju knjige. Ovde se mnogi i upoznaju - priča Ivanković.

Bebe uopšte nisu retkost. U biblioteci imaju zvučne knjige, taktilna izdanja koja deca mogu da dodiruju, kao i knjige od platna, plastike i tvrdih korica namenjene upravo bebama i mališanima koji tek otkrivaju svet čitanja. Bibliotekari smatraju da je upravo predškolski uzrast ključan za razvijanje ljubavi prema knjizi.

- Dok još nisu krenuli u školu, biblioteka im je mesto uživanja. Dolaze da gledaju, pipnu knjige, slušaju priče. Kada kasnije krenu u školu, ovde se već osećaju kao kod kuće. Nije im biblioteka mesto gde postoje samo lektire, nego mesto u kojem vole da budu - dalje će sagovornica.

Zbog toga se između dece i bibliotekara često razvije poseban odnos. Mali čitaoci ne dolaze samo da vrate knjigu, već žele da ispričaju šta im se dopalo, koji ih je junak nasmejao ili šta bi voleli da pročitaju sledeće.

 - Jedna mama mi je jednom rekla da kod njih postoje samo dve kategorije – "radila je Beca" i "nije radila Beca". Nas je dve na Dečjem odeljenju, pa kada me neko menja, deca odmah primete. Ne zato što taj neko nije dobar, nego zato što se kroz razgovore toliko vežu za svog bibliotekara - objašnjava bibliotekarka.

Koliko ozbiljno predškolci shvataju knjige, dokazuje i jedna anegdota koju Bernadica i danas rado prepričava.

- Imala sam jednog dečaka od pet godina koji je obožavao Pecona. Došla je jedna devojčica kojoj sam ponudila tu knjigu, ali nije bila zainteresovana. On se okrenuo prema njoj i počeo da objašnjava zašto je Pecon odličan i zašto baš tu knjigu mora da pročita. Toliko je ubeđivao da je na kraju i uzela. Posle je samo rekao: "Ja ne mogu da shvatim da neko ne voli Pecona" - kroz smeh će ona.

Takve vršnjačke preporuke, kažu bibliotekari, često imaju veću težinu od svake njihove preporuke.

Zato se i novim članovima pažljivo bira prva knjiga. Cilj nije da pročitaju ono što je najpopularnije, već da pronađu naslov zbog kojeg će poželeti da se vrate.

- Uvek kažemo deci da se ne muče ako im se neka knjiga ne dopadne. Neka je vrate i uzmu drugu. Imamo mnogo knjiga i sigurno postoji neka koja će biti baš za njih - zaključuju sa Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke.