Umesto rešetaka - salaš pokraj Palića

Sve ovo ukazuje na bogato seosko domaćinstvo, samo što je u ovom slučaju neobičan „domaćin" - Okružni zatvor u Subotici, a ukućani su osuđenici, uglavnom oni koji su počinili lakša krivična dela.

Na salašu, odnosno ekonomiji Okružnog zatvora na periferiji Subotice, uz samu obalu Palićkog jezera, kaznu izdržava 12 ljudi, uglavnom očeva koji su „fasovali" zatvor jer ne plaćaju alimentaciju, zatim oni koji su krali struju, a ima i bajkera dospelih s druge strane zakona zbog nepropisnog upravljanja biciklom, ali i osuđenika za krađe, povratnika... Država ih je osudila zbog minornih krivičnih dela, a zbog činjenice da je većina prvi put osuđena i da je sama došla da izdržava kaznu pružila im je vrhunac privilegije - salaš, tačnije otvoreno odeljenje - ekonomiju Okružnog zatvora.

Iako na salašu oko sto osuđenika godišnje izdrži svoju kaznu, interesantno je da ovu privilegiju zatvora bez rešetki i stražara poslednje dve, tri decenije gotovo nijedan zatvorenik nije prokockao, ali je i dokaz da stručni tim Okružnog zatvora u Subotici odlično procenjuje profile njihove ličnosti i pravi odabir „salašara". - Onome koga uputimo na salaš nakon što naš stručni tim napravi profil ličnosti otvoreno kažemo da za nas nije kriminalac, ali država ga je osudila i želimo da mu pomognemo. On mora da se ponaša kao da je u zatvoru, da poštuje red, instruktora i svako kršenje pravila je povratna karta za zatvor - objašnjava Rajšić.

Samoodrživi zatvor

- Sve što se pojede u zatvoru, osim hleba, proizvodi se na ekonomiji. Salata, krompir, svaki gram mesa za 10.000 obroka mesečno stiže sa ovog imanja. Pored toga, prošle godine predali smo 23 vagona pšenice, sadili smo i kukuruz i kad odbijemo sve troškove, zaradili smo oko pet miliona dinara. Sve pare koje zaradimo uložimo u salaš. Bez njega ne bismo preživeli, jer umesto 10.000 obroka imali bismo novca za svega 500 - kaže Svetislav Rajšić, upravnik Okružnog zatvora u Subotici.

Pun komfor

Na salašu danas postoje telefonske govornice sa kojih zatvorenici svakodnevno mogu da kontaktiraju sa porodicom, primaju posete, odlaze kući na vikend, imaju toliko motivacije da ne zloupotrebe toliku slobodu.

- Rade svoj posao, popodne znaju kad im je odmor, mogu da igraju stoni tenis, da se odmaraju u dvorištu kao domaćini koji svakodnevno obavljaju svoje seoske poslove. Ima i onih koji dobro savladaju povrtarstvo da kažu da će po izlasku sigurno gajiti paradajz i drugo povrće i primeniti ono što su na salašu naučili. Za one koji odbiju posao postoji rešenje, pozovemo vaspitače i nakon razgovora odluči se o povratku u zatvor - kaže Mladen Krnajski, stražar-instruktor, koji ne pamti da je na salašu nekada bilo incidenata.

Radno angažovanim zatvorenicima satnica je 20 dinara i oni mesečno zarade od četiri do sedam hiljada dinara, što im je dovoljno za cigarete i druge potrepštine, ali većina svoju zatvorsku platu šalje kući.

T. Aleksić