• Pregleda: 1797

Uloga Bunjevaca u prisajedinjenju – vek kasnije

U okviru 17. Festivala bunjevačkog narodnog stvaralaštva, održana je Akademija povodom 100 godina od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji.
Uloga Bunjevaca u prisajedinjenju – vek kasnije

Kolika je bila uloga Bunjevaca u prisajedinjenju Vojvodine 1918. godine? Unuk čuvenog Mije Mandića, koji je dobio ime po dedi, kaže da je najzaslužniji pop Blaško Rajić, zahvaljujući čijem zalaganju je izdejstvovano prisajedinjenje ovih krajeva, a Bunjevci dobili na značaju i postali konstitutivan narod nove države.

- On je bio narodni pop koji se zalagao da Bunjevci, ali i ostali Sloveni uđu sa ove teritorije u zajedničku državu. On je povodom toga prvo boravio u Zagrebu, pa je iz Zagreba otišao na sastanke koji su se vodili povodom biranja za Narodnu skupštinu i opredelio se da se direktno prisajedinimo Kraljevini Srbiji - rekao je Mijo Mandić

Jedan od najznačajnijih datuma za Bunjevce, svakako je 25. novembar 1918. godine, budući da su odabrali najbolje za svoj narod, što će i istorija kasnije pokazati, istakla je predsednica Bunjevačkog nacionalnog saveta, Suzana Kujundžić Ostojić.

- Ako razmišljate danas da li smo uradili dobro ili loše, možda je najbolji primer ako pogledamo naše Bunjevce u Mađarskoj. Mislim da je to najbolji odgovor. Dakle, u onom biranju, jer nismo bili u mogućnosti da pravimo svoju državu, mi smo kao nacionalna manjina pokupili sve svoje snage i pomogli drugom narodu da napravi svoju državu, za koju mi danas kažemo da je matična - istakla je Kujundžić Ostojić.

Povodom stogodišnjice od prisajedinjenja, Bunjevački kulturni centar "Bajmok" snimio je dokumentarni film koji govori ne samo o značaju Bunjevaca u Narodnoj skupštini, već i o tome kako se Austro-Ugarska odnosila prema njima, ali i šta se sa ovom manjinskom zajednicom dešavalo kasnije, nakon Drugog svetskog rata, pa sve do današnjih dana.

- Sve to, kako je teklo, koji problemi su se pojavljivali i kako je to običan narod shvatio, mi smo pokušali u ovom filmu da prikažemo, ali i da kažemo šta se desilo posle 1920. godine sa Bunjevcima, šta se desilo 1945. godine sa Bunjevcima i šta se sa Bunjevcima još uvek danas dešava - objasnio je Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog cetra "Bajmok".

Inače, u Velikoj narodnoj skupštini učestvovalo je čak 84 delegata Bunjevaca, od kojih su mnoge bile i žene.

Izvor: TV Subotica

povezane teme

11
Rok Odgovori
Da su bunjevci bili bitni i zasluzni bili bi proglaseni za narod.Sad su oni posle 100.god.zasluzni,hahaha.Bajke su na 2.spratu
ipo
Ti mora da si dođoš!?
NaIvan Odgovori
Ovde su Jedino dobro prošli Bunjevci koji su se "dali" u politiku.
I to jako dobro, mogli su slobodno baciti konje i ralo, vile i motiku i preorjentisati se na "čiste i intelektualne" vrste poslova.
Ovim ostalima je svakako svejedno.
Za koju godinu ako ovako ostane, Bunjevci će pričati i pisati ćirilicom.
Toliko o njihovom poštovanju od strane ostalih ustavostvornih naroda.
Franjcek
Pa oduvek su i pisali ćirilicom,šta je tu loše ?
istinitost Odgovori
Boze koje zlo se ovde javlja.Mi Bunjevci smo uvik ponosni,a imamo i zasto.Tacno je da smo trebali biti proglaseni narodom,kako se i osefamo.Nekada nas je bilo vise od sto hiljada,no madarizacija,a kasnije pohrvacivanje i crna komunisticka naredba nas je desetkovala.No,Bunjevac nikome zlo nije cinio,a nama jesu.Da nije Bunjevaca,drugacije bi se tu divanilo,nezahvalni skotovi.Braca uvek i ivik zajedno!
Rajko
Mađarizacija, pohrvaćivanje i komunistička naredba još uvek traju. Ugred, zarad, kako Vam nick kaže, istinitosti; "skot" je baš izvorna bunjevačka reč.
Daddy
Braca uvek i uvik zajedno!

Ovo triba procitat: (ako je image / slika objavljena)
PSIHOLOSKINJA Odgovori
Ziveo Mirko Bajic!
Daddy
I bravo i hvala gospodjo!
Daddy Odgovori
Nek se znade da Bunjevac zivi!
Mirko Gottesmann Odgovori
Besprimerno sramna uloga Bunjevaca, podivljalog popa Blaška Rajića i drugog bunjevačkog prvaka Mije Mandića. Nakon što su se prodali Srbima, dai kakav-takav legimitet "prisajedinjenju", dobro znajući da to znači tragičan udar na potpuno obespravljenu mađarsku većinu, okomili su se na Mađare i naroćito Jevreje. Vredi pročitati tupave antisemitske ispade zloglasnog Mije Mandića u Nevenu. Dan bruke i sramote za sve Bunjevce, zvali se oni danas Hrvatima, Bunjevcima ili već ko zna kako.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.