U toku je Siropusna sedmica i poslednje pripreme pred Vaskršnji post

Siropusna nedelja, ili u narodu poznata još i kao Sirna sedmica, je poslednja pripremna sedmica za Časni post. U ovoj nedelji počinjemo da se suzdržavamo od najteže vrste hrane - mesa, a dozvoljeno je da se hranimo takozvanim belim mrsom, odnosno mlečnim proizvodima i jajima. Siropusnu nedelju je Crkva ustanovila da bismo se, na neki način, i psihički i fizički pripremili na ono što nam predstoji od sledećeg ponedeljka, a to je Vaskršnji post, koji se još naziva i Velikim ili Časnim postom. Poslednja nedelja pred početak Velikog posta je ujedno i jedna od Trapavih sedmica u godini.

- To su sedmice u kojima je post sredom i petkom, jednodnevni postovi koje postimo tokom čitave godine, razrešen, odnosno, tokom Trapavih sedmica ne postimo. Ovo je i duhovna i telesna priprema kako bi naše celokupno biće što spremnije dočekalo ovaj period koji nam predstoji. Ljudi koji češće poste znaju koliko su početak i kraj posta, i u duhovnom, a pogotovo u  telesnom smislu, neka vrsta velike promene za svakog čoveka - kaže đakon Ognjen Zvekić.

Siropusna nedelja je još poznata i kao nedelja praštanja kada bi jedni drugima, pred početak Vaskršnjeg posta, trebalo da zatražimo oproštaj i izmirimo se.

- Vrhunac ove sedmice jeste u samom nedeljnom danu kada večernjim bogosluženjem počinjemo Časni post i to je za sve pravoslavne hrišćane značajan trenutak, između ostalog, i zbog toga što upravo na tom večernjem bogosluženju, na njegovom samom kraju, prilazimo jedni drugima i tražimo oproštaj. S tim u vezi treba naglasiti da mi svako veče služimo Večernje u 18 časova, ali ovo "Večernje praštanje" nekako bude još posećenije, jer predstavlja neku vrstu našeg zajedničkog ulaska u post i priliku da se izmirimo jedni sa drugima u jednom bogoslužbenom duhu. U Crkvi sve što radimo, radimo zajednički, u crkvu i dolazimo da bismo se zajednički molili i blagodarili Bogu, ali i da bismo zajednički jedni od drugih tražili oproštaj i praštali - priča đakon Zvekić.

Vaskršnji post je poznat kao najstroži post kada je u pitanju uzdržanje od hrane. Međutim, iako pravila posta postoje, ljudi često "na svoju ruku" biraju da poste, recimo, samo prvu i poslednju nedelju posta i tada se pričeste. Post je, u konačnici, individualna stvar te se za sva odstupanja najbolje posavetovati sa parohijskim sveštenikom ili duhovnikom.

- Svako od nas treba da se posavetuje sa svojim parohijskim sveštenikom ili duhovnikom u jednom kratkom razgovoru, najbolje bi bilo tokom ispovesti. Živimo u takvom vremenu u kojem se bavimo različitim poslovima i živimo različitim ritmovima, ali isto tako se nalazimo i u različitim uzrastima, različitim zdravstvenim stanjima, tako da je teško naći neko pravilo koje bi bilo univerzalno za sve. Savet je da ništa ne radimo na svoju ruku, da ne budemo sami sebi savetodavci i oni koji sami sebi određuju. Sveštenika treba da posmatramo kao duhovnog lekara, i kao što kada želimo da popravimo svoje zdravstveno stanje, nećemo sami sebi određivati terapiju, nego ćemo se posavetovati sa lekarom, tako treba da postupimo i u ovom slučaju i slušamo savete sveštenika, našeg duhovnog lekara - objašnjava đakon Zvekić.

Iako je prva asocijacija na intenzivnost Časnog posta sama strogost ishrane, ovaj post nas poziva da intenziviramo i mnoge druge aspekte duhovnog života.

- Post nije samo jelo i piće, on je mnogo više od toga. Iako mi često pribegnemo tome da nam se post pretvori samo u uzdržanje isključivo od hrane i piće, uvek sebe treba da podstičemo na to da se ne samo suzdržavamo od zlih misli, reči i dela, dakle od povređivanja jedni drugih, nego da, na neki način, više snage i ljubavi uložimo u približavanje Bogu i drugim ljudima, da budnije stražarimo nad svojim dušama - napominje đakon Zvekić i dodaje - U ovom postu se i molimo više, sa naglaskom na zajedničku molitvu. Bogosluženja u toku Časnog posta su vrlo bogata i intenzivna, drugačija od svih ostalih nedelja u godini. To se pogotovo vidi u prvoj nedelji gde ćemo se i ujutru i uveče mnogo duže i više moliti zajednički nego što to inače činimo i čak ćemo uvesti i neke discipline koje inače nemamo tokom godine kao što su Veliki pokloni, takozvane Velike metanije. Bogosluženje tokom čitave godine je najvažniji aspekt našeg duhovnog života, a u Časnom postu je to posebno naglašeno. Učešćem u bogosluženju mi sami sebe osvećujemo, bolje doživljavamo post, bolje razumemo naš duhovni život i, što je najvažnije, sve to činimo zajednički kao Crkva, a ne kao pojedinci, individue, svako za sebe, jer to nije Crkva.

U toku Časnog posta preporučeno je da se češće pričešćujemo, zato se samo u toku ovog perioda godine služe liturgije sredom  i petkom, te će tako ove godine u Hramu Vaznesenja Gospodnjeg liturgije sredom i petkom počinjati u 11 časova i trajati otprilike do 12 časova, kada će vernici moći da se pričeste. Za pričešće na ovoj liturgiji vernici uzimaju malo veći podvig na sebe, da od ponoći do podne, kada je pričešće, ništa ne jedu i ne piju.

- Liturgije sredom i petkom, koje se nazivaju Liturgijama pređeosvećenih darova, nastale su kao odgovor na potrebu vernika da se tokom ovog perioda češće susreću sa Gospodom u Svetoj tajni pričešća. To je jedno posebno bogosluženje koje bi trebalo da bude večernje bogosluženje sa pričešćem, međutim kod nas je najrasprostranjenija praksa da se ova liturgija služi ujutru, upravo imajući u vidu ritam današnjeg čoveka. 

Kada je u pitanju ispovest, to je nešto čemu možemo pristupiti bilo kada tokom godine, pa tako i u toku posta.

- Svetoj tajni ispovesti, odnosno pokajanja, ljudi pristupaju najčešće u toku posta, pogotovo tokom ovog posta, jer to je vreme preispitivanja, suzdržanja, razmišljanja o tome kakav je naš odnos sa Bogom i bližnjima, pa je samim tim pokajno raspoloženje prisutno i treba da bude prisutno. Ono što se najčešće praktikuje jeste da ljudi dolaze na večernje bogosluženje, nakon čega se ispovedaju. Naravno mi možemo da se dogovorimo sa sveštenikom i lično ako nam neki drugi termin u toku dana odgovara - navodi đakon Zvekić.

Odnedavno, sve informacije o terminima bogosluženja, kao i o svim ostalim aktivnostima i manifestacijama, možete dobiti i putem Viber kanala hramova u našem gradu.

- Pošto Viber kanal još nije dosegao taj nivo da može da bude javni, tj. da se pronađe u pretrazi, praksa je da ljudi ostave svoj kontakt telefon u Prodavnici sveća i onda ih mi dodamo u tu grupu - pojašnjava đakon Zvekić.

Bitno je napomenuti da se crkvena organizacija u Subotici promenila u prethodnoj godini, te umesto pređašnje pripadnosti vernika određenom hramu i dodeljenom svešteniku po početnom slovu prezimenu, sadašnja organizacija podrazumeva postojanje tri aktivna hrama i pet parohija vezanih za te hramove, gde svaka parohija obuhvata jedan deo grada, tako da su vernici raspoređeni po hramovima odnosno parohijama na osnovu dela grada u kom žive. 

Za sve dodatne informacije vernici se mogu obratiti u kancelariji Crkvene opštine subotičke u porti Hrama Vaznesenja Gospodnjeg, Zmaj Jovina 22, a odgovore na najrazličitija pitanja vere mogu dobiti na Veronauci za odrasle koja se u istoj zgradi održava svake subote u 17 časova.