Piske - Nekada iza svake kuće, danas tek u ponekom voćnjaku

Klara i Ištvan Husar već petnaestak godina neguju ovo staro voće, prvenstveno za svoju porodicu, ali i za sve one koji se, uz njegov kiselkasto-slatki ukus, prisećaju detinjstva provedenog u bakinom dvorištu. Ideja je potekla od Ištvana, koji je iz roditeljske bašte sačuvao stari bokor ogrozda i godinama ga razmnožavao, čuvajući tako sortu koju su, negde uz tarabu u zabačenom ćošku okućnice, gajile naše bake. 

- Nekada je skoro svaka kuća u Vojvodini imala piske. Jele su se sveže, a domaćice su od njih pravile sos koji je često bio na nedeljnoj trpezi uz kuvano meso ili pečenje. Taj slatko-kiseli sos, specifičnog i osvežavajućeg ukusa, danas se retko pravi. Mi ga i dalje pripremamo, a jedemo i sveže piske - objašnjava Klara. 

Ređe, od piski su domaćice nekada kuvale pekmez i pripremale sok. Ti recepti brižljivo su se čuvali u sveskama čije su stranice odavno požutele, a ljudi piske danas pazare uglavnom zbog uspomena koje ih vraćaju u detinjstvo.

- Ljudi se iznenade kada ih vide i obavezno ih podsete na detinjstvo. Kupuju i oni mlađi, koji su od roditelja slušali o ovom voću, pa žele da probaju. I vraćaju se posle - nastavlja Klara.

Iako ne spada u veoma zahtevne biljke, ogrozd zahteva stalnu brigu, redovno zalivanje i praćenje svakog žbuna.

- Ogrozd ne podnosi ni veliku sušu, ali ni previše vlage. Tako da ova biljka iziskuje dosta pažnje i stalni rad u voćnjaku. Danas retko ko ima vremena i strpljenja za takvu proizvodnju, zato ovo voće polako odlazi u zaborav - dodaje sagovornica.

Ogrozd obiluje vitaminom C, vlaknima i antioksidansima, a osim zelenog, postoji i crveni. Sazreva početkom leta, a njegov specifičan ukus čini ga prepoznatljivim među voćem koje je nekada bilo neizostavni deo subotičkih bašti.

Iako ne planiraju proširenje zasada, Husarovi ne žele da odustanu od pisku.

- Dok možemo, gajićemo ih. Šteta bi bilo da nestanu. Bilo bi lepo da neko jednoga dana nastavi tamo gde smo mi stali i da piske opstanu - zaključuju sagovornici.