Tišina oko Narodnog pozorišta

Jedna od zakletvi sa okruglog stola u Plavoj većnici kada se donosila odluka rušiti ili ne, pre dve godine, bila je da će se javnost obaveštavati precizno o svim poslovima na obnovi i gradnji Narodnog pozorišta. Bio je pozvan na okrugli i Đorđe Sorad, čovek koji je stekao imidž preduzimljivog graditelja pre dvadesetak godina. Sorad je tada kao investicioni guru podržao inicijativu lokalnih i ostalih vlasti da se obnovi jedan od najstarijih teatara u zemlji ali, da bi se javnost umirila, sugerisao je blagovremeno i valjano obaveštavanje.

Investitor danas ćuti, predstavnici finansijera se ne oglašavaju, nosioci lokalne vlasti nit' govore nit' pominju građevinu koja im je stalno pred očima, koordinatori, timovi i pomoćnici za investicije ni reč ne progovaraju o tome šta se dešava na najvećoj graditeljskoj sceni. Uvežbano je to ćutanje kroz karijeru i uvek se lepo naplaćivalo.

Ipak, ono što je pisalo i ono što sada piše na tabli gore visoko na pročelju Narodnog pozorišta izaziva ljude na čijim vizit kartama piše da rade nešto u vezi sa investicijama da objasne nastale promene ili da to učine njihovi šefovi ukoliko pomoćnici u kriznom momentu izbegvaju „da telom, delom i ugledom" štite svoje pretpostavljene.