Svaki korak za Jovanu i Sofiju: Humanitarna misija sa planinskih vrhova

Dok se većina ljudi na planinu penje zbog pogleda, izazova ili ličnog mira, za Đorđa Miloševića svaki uspon ima mnogo dublji smisao. Njegovi koraci, već deset godina utabani po planinskim stazama, danas nose poruku podrške, solidarnosti i nade.

- Prošli vikend smo bili na Prenju, to je masiv u Hercegovini iznad Konjica. Taj uspon sam posvetio Jovani i Sofiji, a ići ću da penjem i neke vrhove na Prokletijama, kao i na Olimpu u Grčkoj. I tada ću podsticati ljude da, u skladu sa svojim mogućnostima, pomognu lečenju naših malih sugrađanki - počinje priču Đorđe. - Svi usponi koje sam naveo su zapravo priprema za ekspediciju na koju idem u julu, kada ću pokušati da osvojim Elbrus, zvanično najviši vrh u Evropi sa 5.642 metra nadmorske visine.

I tokom te ekspedicije svaki njegov korak biće posvećen upravo Jovani i Sofiji. Ovaj član Planinarskog kluba „Josif Pančić” iz Beograda u sebi nosi i snažnu ličnu priču.

— Planina me prati od detinjstva, iz Hercegovine gde sam provodio letnje raspuste. Počeo sam da planinarim sa svojim ćerkama. Starija već osam godina nije sa nama. Na nekom lepšem mestu je. A ja, kada sam na planini, osećam da sam bliže njoj i Bogu. Zajedno smo počeli da planinarimo godinu dana pre njenog odlaska, a ja sam, eto, nastavio do danas - priča nam sagovornik.

Zato njegovi vrhovi nisu samo geografske tačke. Oni su mesta susreta — sa sobom, sa najbližima, ali i sa ljudima kojima je pomoć potrebna. I dok se penje ka novim visinama, Đorđe dokazuje da najveći vrhovi nisu oni koje osvojimo, već oni koje podelimo sa drugima.

Dok on svoje granice pomera na visinama, na nama je mnogo jednostavniji zadatak – da pokažemo solidarnost i pomognemo Sofiji Pranić i Jovani Trlaić.