Takmičenje risara: Ruža Juhas i Marinko Kujundžić i dalje neprikosnoveni

U takmičarskom programu učešće je uzelo 16 parova iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Mađarske, a prvo mesto su i ove godine zauzeli Ruža Juhas i Marinko Kujundžić, koji su nas već navikli da su pobednici. Spretno baratanje alatom i veština u rukama - kad oni izađu u polje, posao samo teče, sve deluje tako jednostavno, iako je sve, samo nek lak posao. 

 - Dobra risaruša mora da radi brzo, da slaže. Ovo je već 33. godina da dolazim. Nikad se ne umorim, ni sad se nisam umorila, kao da ništa nisam radila. Tako sam rođena - volim raditi, i onda mi ništa nije teško - kaže Ruža Juhas, sa nadom da će doći i naredne godine, iako će tada već imati 78 godina.

Tajnu kako postati dobar risar Marinko je poneo iz kuće, budući da je i njegov otac bio dugogodišnji pobednik na ovom takmičenju, a za buduće dane polako sprema naslednika.

  - Tajna dobrog risara je dobra kosa, a zatim dobra risaruša iza njega. Ovo znači za očuvanje tradicije, da se ne zaboravi kako se nekad radilo, da i naša deca znaju kako je bilo našim dedovima. Za koju godinu će i sin nastaviti, kao što sam i ja nastavio očevim stopama. Sada se sve radi mašinski, dosta brže, ali mislim da smo izgubili onaj moralni deo - ljudi su se nekad više družili. Danas svi negde žurimo - kaže Marinko Kujundžić, istakavši da je pobeda u njihovoj kući već više od 3 decenije - Tata se takmičio od 1991. i mislim da od tada do danas, svega dve godine nije pobedio niko iz naše kuće.

Pre samog košenja važno je obaviti sve pripreme, a jedna od glavnih jeste pravljenje užadi kojima se kasnije vežu snopovi.

 - Pre same žetve plete se užad, to se nekad radilo i uveče, uoči žetve, dok je žito popustito, vlažno, da bi se moglo vezati. Užadima se veže snop, a da se ne bi rasparalo, mora se čvrsto vezati - kaže Elizabeta Jelić iz Bošnjaka. 

Autentičnosti nekadašnjeg načina košenja žita doprineo je i risarski doručak - slanina, hleb, luk i kiselo mleko, ali i tarana - održano je i takmičenje u gotovljenju ovog tradicionalnog jela. 

-  Ove godine su domaćini Miroslav i Jelena Kujundžić, koji su nas dočekali. Ovogodišnje takmičenje ima i niz drugih ponuda i programa, a sem tradicionalnog košenja, imamo priliku i da pogledamo stare alate. Ovo je najznačajnija manifestacija u programu Dužijance, koja će ove godine biti 10. avgusta. Jedna od najznačajnijih misija jeste da uključimo mlade ljude kako bi oni naučili da čuvaju tradiciju, a ove godine imamo 4 mlada risara koji imaju priliku da pokažu šta su oni naučili - kaže Marinko Piuković, direktor Udruženja bunjevačkih Hrvata "Dužijanca".

Manifestacije koje čuvaju tradiciju uvek su i od strane gradskih čelnika prepoznate kao izuzetno važne za život u ovdašnjoj sredini. 

 - Okupili smo se na njivi pored crkve Svetog Josipa Radnika u Đurđinu da ponovo zajedno prisustvujemo jednoj prelepoj manifestaciji. Grad Subotica je grad nasleđa, a Dužijanca svakako predstavlja jedan od najlepših delova tog nasleđa - istakao je Srđan Samardžić, pomoćnik gradonačelnika Subotice. 

Podrška Dužijanci i svim manifestacijama u okviru nje, stiže i iz Hrvatske. 

- Čuvajući tradiciju bunjevačkih Hrvata ovde u Vojvodini, izražavam zahvalnost za ono što čine da bi tradicija njihovih dedova i pradedova živela i ovde. Osiječko-baranjska županija snažno podržava hrvatsku zajednicu ovde u Subotici, i jednostavno u ovih desetak godina koliko se družimo, izgradili smo niz, ne samo prijateljstva, nego smo i postavili temelje za ono što smo u drugim vremenima samo sanjali - kaže Goran Ivanović, zamenik županice Osiječko-baranjske županije.