Sudbina jezera Majdan prepuštena prirodnim procesima

Mesto na kojem je voda nekada dostizala dubinu od metar i po, sada je iznad površine vode, a od ivica koje je nekada zapljuskivala, voda se povukla u unutrašnjost i do četiri metra. Tako danas izgleda jezero Majdan, jedno od omiljenih kupališta Subotičana, ali i građana iz okolnih mesta, koji upozoravaju da je stanje u kojem se ovo vodeno stanište nalazi alarmanto, te apeluju na nadležne da preduzmu neophodne korake kako bi se voda ponovo vratila u jezerski basen.

- Da uputim molbu Gradu, pošto je Majdan jedino mesto u Subotici, osim bazena, gde se ljudi mogu kupati za ove vrele letnje dane. Voda se iznosila (krala) kada se gradio ipsilon krak i vodostaj je mnogo opao. Najdublje je do kolena, a nekada se moglo plivati. Da li bi mogli da se izbuše bunari da voda nadođe ponovo do jezera i da se sredi oko jezera trska? Ljudima bi mnogo značilo - napisao je jedan naš sugrađanin u Rubrici "Pištaljka".

Iz JP "Palić-Ludaš" odgovaraju da vodeno okno Majdan, koje se prostire na područjima pod režimom zaštite drugog i trećeg stepena, predstavlja napušteno površinsko pozajmište peska, te da se ne može tretirati kao jezero, već kao otvoreno freatsko okno. Kako objašnjavaju, u ovom vodenom staništu se beleže veoma velike oscilacije vode tokom godine, a tokom letnjih meseci ono se u nekim godinama i isuši.

- Vodostaj Majdana zavisi isključivo od padavina i nivoa podzemnih voda, koji u zadnjim decenijama drastično i kontinuirano opada. Razlozi su masovno i nekontrolisano bušenje bunara za navodnjavanje, neadekvatno upravljanje vodenim resursima i klimatske promene, prema tome bušenje još jednog bunara za punjenje Majdana je neopravdano - navode iz JP "Palić-Ludaš", dodajući da zbog oscilacija vode, ovo područje ne predstavlja pogodno stanište ni za opstanak ribljih vrsta, od kojih su, kako su istakli, evidentirane isključivo invazivne vrste. - Pojava trske i vodene vegetacije u ovakvim uslovima je prirodna pojava i predstavlja proces ekološke sukcesije, koja obezbeđuje ekološku ravnotežu, odnosno utiče i na kvalitet vode.

Stanje u kojem se jezero Majdan nalazi, od 2008. godine aktivno prati Jožef Kujundžić, građanin-aktivista koji se, kako i sam kaže, zaljubio u ovaj biser čiste vode na prvi pogled, zbog čega već godinama apeluje da se spasi ono što je od njega ostalo. U nekoliko navrata je samostalno, ali i udružen sa drugim aktivistima, čistio okolinu jezera, a takođe se obratio i svim nadležnim organima za pomoć, ali bez uspeha.

- Više puta sam kontaktirao i dobio dopis i odgovore od raznih instanci, ali to je isto što ste i vi dobili, da to nije jezero, da je to iskopina i da se tu ne može ništa. To je apsurdno i veoma žalosno, jer je Majdan kao prirodno bogatstvo, jedan biser čiste vode na sred šume koji je vremenom postao jezero, pojavile su se ptice i ribe, a sada gledamo kako se ostavlja i ništa ne preduzima. Ne vidim niti jednog čoveka u celoj toj priči, a pričalo se sa "Vojvodina šumama", "Vodama Srbije", "Šumama Srbije", sa ljudima koji su u Gradskom veću, i ne vidim nijednu osobu koja smatra da bi trebalo nešto da se preduzme, osim ljudi koji vole i dolaze na Majdan i koji bi voleli da u jezeru uvek bude vode - kaže Kujundžić, predočavajući da oscilacije vode, poput ove ili one u septembru prošle godine koju je i dokumentovao, ranije nisu bile toliko česte niti ovoliko drastične, kao i da je nazivanje jezera iskopinom zamena teza. - Nazivati nešto iskopinom, što je bilo pre nekoliko desetina godina, po toj analogiji naš grad i Vojvodinu možemo zvati Panonskim morem, jer je tako bilo pre mnogo godina. Davanje takvih atributa jezeru, jeste guranje pod tepih, kao da ono ne postoji.

Ipak, naš sagovornik kaže da nije izgubio nadu i veruje da će se jednog dana situacija promeniti, a kako ističe, to će se desiti onog trenutka kada se svest o očuvanju životne sredine, pre svega onih ljudi koji se nalaze na odgovornim pozicijama, a onda i građana, promeni.

- Vodene površine se nedovoljno cene, kao da su ništa, a to je ogroman dar od prirode. Kada tako svi budu razmišljali, onda će se stvari dešavati automatski i neće biti potrebe za apelom. Neće se nazivati iskopinom, već će se preduzimati akcije i rešenja koja će održavati harmoniju na tom području - poručuje Kujundžić.