Subotičani u manjim grupama išli po badnjake, ističu da je važno očuvati tradiciju

Kao što vekovna pravoslavna tradicija nalaže,  Badnjeg jutra, pre izlaska sunca, uz domaćini su otišli u  šume po hrastovo drvo – badnjak. Pre sečenja drvetu se nazove "Dobro jutro", čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Drvo se uvek zaseca sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj koji seče badnjak, trudi se „da se drvo ne muči“ tj. da obori iz jednog ili najviše sa tri udarca. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, po verovanju, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.

- Po tradiciji, okupljamo se i dolazimo u šumu oko šest ujutru. Tražimo badnjak, prekrstimo se i sečemo tri puta sa istoka, zalijemo ga vinom – objašnjava nam Milan Ranogajec. – Onda svi idemo svojim kućama i uz posnu trpezu čekamo najradosniji praznik. Badnjak ćemo naložiti, a kažu da što više bude varnica biće više zdravlja i novaca.

Ove godine, zbog epidemiološke situacije, izostaće paljenje badnjaka u crkvenim portama, ali  to ne znači da se običaji neće ispoštovati.

- Žao nam je što smo ove godine smo sprečeni da  budemo u crkvenoj povorci i svi zajedno budemo u crkvi za paljenje badnjaka, ali se nadamo da će sledeće godine biti drugačije – kaže Marko Malbašić, koji sa drugovima već godinama odlazi u seču badnjaka.

Kako smo se uverili šetajući sa vrednim domaćinima, badnjak za seču nije bilo nimalo lako pronaći.

 - Dolazimo svake godine, već oko četiri ujutru i tražimo badnjak. Čini se da iz godine u godinu ima manje hrastovog drveta i trebalo bi obratiti pažnju na to i pošumiti kraj – smatra Nebojša Radulović. – Ove godine je sve drugačije, ali treba da čuvamo svoje pravoslavne običaje ma kakve okolnosti bile.

Virus koji hara planetom badnjeg jutra nikome nije padao na pamet.  Boravak u prirodi i oralna dezinfekcija domaćom rakijom kojom se nazdravljalo preporučivani su kao preventiva.

- Okupljanje jeste zabranjeno, ali svi idemo u manjim grupama. Na vazduhu smo, šetamo, atmosfera je sjajna... O bolesti ne mislimo – kaže Novica Ferković. – Nismo sekli pola kubika drva kao neki, već pokoju grančicu, simbolično da se unese u kuću. Sada idemo svi svojim kućama i gde ćemo nastaviti da proslavljamo Badnji dan.

Iako po tradiciji badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u šumi smo zatekli i dame.

- Nije nam prvi put, idemo već nekoliko godina. Naši muški kod kuće su malo lenji pa idemo mi, ipak smo vitalnije i okretnije – kroz smeh će Lara Lozo i Bojana Mijatov. - Srele smo kavaljere i oni su nam pomogli u seči. Nadamo se da će dogodine  biti više devojaka. Ovu draž svako mora da oseti.

Inače, badnjak vodi poreklo od čudesne Vitlejemske noći kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. Slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin Božiji, i kada je položen u jasle na slamu.

Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.

Dragi čitaoci, neka su vam srećni i od Boga blagosloveni Badnji dan i Badnje veče.