Stil života i fizička aktivnost važni za zdravlje dece

Novosadski Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja uz podršku Grada Subotice realizovao je krajem septembra ove godine, zajedno sa nekoliko osnovnih škola, roditeljima i decom projekat koji je imao za cilj analizu stanja po pitanju držanja tela i položaja kičmenog stuba, ali i promociju fizičke aktivnosti u svrhu zdravlja, sa akcentom na decu mlađeg školskog uzrasta.

Brz tehnološki razvoj i razvoj telekomunikacionih sredstava i veza uslovio je i nov način života, te se, osim mnogobrojnih prednosti, susrećemo paralelno i sa nedostacima koje takav način života donosi, a tu se pre svega misli na smanjeno kretanje i smanjenu fizičku aktivnost dece, ali i povećanje unosa brze hrane što za posledicu ima sve veću pojavu gojaznosti, stresa kod dece i niz drugih tegoba, smatra Jasmina Stevanović, sekretar Sekretarijata za društvene delatnosti Grada Subotice.

- Činjenica da su negativni uticaji takvog načina života primećeni u značajnoj meri kod dece i da su stvoreni preduslovi da poremećaj kičmenog stuba i držanje tela kod dece i mladih bude sve zastupljeniji, predstavlja alarm za sve nas, za čitavu zajednicu. Upravo iz tog razloga mi smo, kao lokalna samouprava, podržali jednu ovakvu inicijativu koja je imala za cilj da se na određenom uzorku dece mlađeg školskog uzrasta sprovede merenje o stanju disbalanasa kičmenog stuba i upozori na mere preventive u smislu stila života i preporučene fizičke aktivnosti - naglasila je Stevanović.

Merenje je sprovedeno u Osnovnoj školi „Sonja Marinković“ krajem septembra 2018. godine, za blizu 400 dece iz nekoliko subotičkih osnovnih škola, Osim OŠ "Sonja Marinković" u projektu su učestvovale i osnovne škole "Ivan Goran Kovačić" i "Sveti Sava", kao i deca iz subotičkih vrtića.

Prema rečima prof. dr Dejana Madića, sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja iz Novog Sada, testirano je oko 250 dečaka i devojčica uzrasta od sedam do 12 godina, i oko 150 mališana iz subotičkih vrtića.

On je naveo da 65 odsto testirane dece poseduje neki oblik poremećaja ili loših držanja, da dečaci imaju nešto lošije držanje tela i nogu u odnosu na devojčice i da se najveći broj posturalnih poremećaja uviđa između sedme i osme godine života.

- Rezultati istraživanja pokazali su da čak 38 odsto dece ima kifotično loše držanje, 26,4 odsto skoliotično loše držanje, 13,5% ravna leđa, 9,8% ima lordotično loše držanje, dok 6% njih ima takozvane "X", a 2% "O" noge. Nekada je trećina dece imala loše držanje, a danas je svega trećina onih koji nemaju neki poremećaj. - poručio je prof. dr Dejan Madić, redovni profesor Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja

Kako bi se ovakvoj statistici stalo na put, ističe Madić, neophodno je prećenje posturalnog statusa dece, kao i sistematsko i organizovano korektivno delovanje putem vežbanja na postojeća loša držanja u senzitivnom periodu rasta i razvoja deteta

Stevanović je na kraju rekla da je Grad Subotica svestan važnosti ovog problema, da želi da podrži napore i pomogne tako što će savremenim metodama pratiti zdravstveno stanje kod dece, te da roditelj mogu da očekuju povratnu informaciju o stanju svog deteta.