Slobodan Jaramazović: Spartak nije priča sa srećnim krajem – još uvek, ali jeste priča sa dušom

Spartak je, kako sam Jaramazović kaže, 2019. godine dotakao dno. Klub je izbačen u najniži rang takmičenja, dugovi su se gomilali, a budućnost je bila neizvesna. "Tadašnji predsednik mi je ponudio da preuzmem klub. Bio sam svestan da to nije bajka sa srećnim krajem, već ozbiljan izazov. Ali znao sam da klub ima dušu i istoriju koju ne smemo zaboraviti. Spartak je za mene bio više od sportskog kolektiva – bio je simbol detinjstva, mesta gde sam odrastao i učio prve lekcije o borbi, disciplini i timskom duhu."

VRAĆANJE DECE NA TEREN

Njegova prva misija bila je vraćanje dece na teren. "Čuo sam da deca u Subotici ne mogu da treniraju ako roditelji ne mogu da plate članarinu. U moje vreme to nije bio slučaj. Osnovao sam besplatne škole košarke za sve devojčice i dečake. Iznajmili smo sale, kupili opremu, obezbedili trenere. Danas u našem sistemu imamo više od 600 dece. To je ono na šta sam najponosniji – što je košarka opet postala dostupna svima."

Kada je preuzeo Spartak, klub je bio u problemima – finansijskim i organizacionim. "Angažovao sam advokatski tim, dogovorio otplatu dugova sa starim rukovodstvom. Bilo je 13 sudskih procesa, i još mnogo toga što je kasnije isplivalo. Isplatio sam sve. Fokusirali smo se na budućnost, na ono što možemo da izgradimo. Bilo je trenutaka kada sam se pitao da li sam doneo pravu odluku, ali svaki korak napred pokazivao je da vredi. Veoma pazimo kako trošimo novac. Nemamo puno zaposlenih. Osim igrača, trenera i stručnog štaba, imamo zaposlenu samo sekretaricu. U mlađim kategorijama imamo još 14 trenera koji rade sa decom."

Foto: Aleksandar Šećerov

INVESTICIJA U HALU – POKLON GRADU

U međuvremenu, Spartak je prešao dug put – sve do ulaska u ABA ligu. "Uložio sam preko dva miliona evra u halu Dudova šuma. Kompletno grejanje, hlađenje, parket, rasveta, svlačionice, semafori – sve je renovirano. Trenutno radimo i na ugradnji novih teleskopskih tribina. Kada završimo, Subotica će imati najlepšu halu u Srbiji sa 3.000 mesta. To nije trošak – to je investicija u zajednicu, u grad, u budućnost. Želim da to bude mesto gde se rađaju novi snovi, ne samo za košarku, već i za sve sportiste. Moram da se zahvalim i gradu i Javnom preduzeću "Stadion", zato što su ljudi prihvatili moju inicijativu i ukazali poverenje. "

Finansiranje kluba gotovo u potpunosti dolazi iz njegovog privatnog kapitala. "Spartak se 80 odsto finansira iz moje firme. Grad nas podržava koliko može, ali od početka sam rekao – moje ambicije ne treba da plaća grad. Imamo 13 miliona dinara od grada, što smo dobili prošle godine. Imamo i sponzore koji su nam se sami javili i prepoznali naš projekat kao nešto pozitivno za grad. Sport treba da bude dostupan svima, ali bez tereta za zajednicu. Zato ne tražimo više nego što realno pripada. Ono što dobijemo, znamo da poštujemo i opravdamo."

DOLAZAK VLADIMIRA JOVANOVIĆA – KLJUČNI ZAOKRET

Jedan od ključnih momenata u modernoj istoriji kluba bio je dolazak trenera Vladimira Jovanovića. "U tom trenutku smo igrali niži rang, a on je dolazio iz Evrolige. Nisam ga ni razmatrao jer nisam verovao da će pristati. A onda se sve poklopilo. On je znao u šta ulazi – ja nisam. Pristao je bez razmišljanja, ne zbog novca, već zbog izazova. To je bio trenutak kada su se stvari počele menjati. Bio je to čin poverenja i zajedničke vere da možemo nešto veliko da napravimo."

Jovanovićeva filozofija odmah je unela novu energiju. "Otkazali smo dvojici najboljih igrača usred sezone. Svi su nas kritikovali, ali on je imao viziju. Ispostavilo se da je bio u pravu. Kada je najviše trebalo – bili smo najbolji. Bili smo tim, bili smo porodica. A to se ne stvara preko noći."

DOMAĆI IGRAČI I PLAN ZA BUDUĆNOST

Govoreći o Filipu Barni, jednom od istaknutih domaćih igrača, Jaramazović priznaje da mu je žao što je otišao. "Filip je bio MVP Druge ABA lige, Subotičanin, neko ko je kod nas oživeo karijeru. Imao je ponudu od nas, ali odlučio je da ode. To je njegov izbor, a ja mu želim sve najbolje. Voleo bih da je ostao još godinu ili dve, ali to je život. Takve odluke moramo poštovati, koliko god da su teške."

„SPARTAK NIJE BAJKA, ALI JESTE POBEDA VIZIJE I RADA“

Na pitanje o lokalnim igračima i planovima za njih, Jaramazović dodaje: "Voleo bih da imamo više Subotičana u prvom timu, ali to ne može biti kriterijum. Kvalitet mora da odlučuje. Gradimo trenažni centar sa tri terena, sa svim pratećim sadržajem, kako bismo obezbedili razvoj domaćih igrača. Želim da više niko ne odlazi iz Spartaka sa gorčinom. Imamo primer Kalinića – najboljeg košarkaša iz Subotice, kojem nismo ostali u lepom sećanju. Ne želim da se to ponovi. Želim da Spartak postane mesto koje neguje svoje ljude."

CILJ – EVROPSKA KOŠARKA

Ciljevi kluba su jasni. "Hoću da Spartak igra Evropu. Već sledeće sezone. Imamo infrastrukturu, tim, trenera, navijače – samo nam treba kontinuitet. Već sada smo među najgledanijim ekipama u regionu, karte su među najskupljima, a tribine pune. To govori sve."

PONOS I IDENTITET

Govoreći o saradnji sa velikim klubovima, ističe: "Zvezda i Partizan imaju svoje puteve, svoje probleme. Mi ćemo raditi svoje, pošteno i predano. Kada smo igrali protiv njih, atmosfera je bila neverovatna. To je znak da Spartak raste. Voleo bih da u budućnosti sarađujemo više – ali bez kompleksa. Spartak ima svoj identitet."

Na kraju, osvrćući se na sve što je urađeno i što tek dolazi, Jaramazović kaže: "Ne znam da li je Spartak priča sa srećnim krajem. Ali znam da jeste priča sa smislom. I to mi je dovoljno. Ako za deset godina neko kaže – 'Ovo što imamo danas počelo je tada', ja sam ispunio svoju misiju."

* Intervju izvorno objavljen na portalu Basketball Sphere, značajno skraćen uz dozvolu autora i sagovornika za potrebe našeg portala. Za kompletan intervju pratite vezu do navedenog portala.