Biljka na koju smo zaboravili se vraća na njive: Mak iz Male Bosne ide pravo za Nemačku

Ideja da se oproba u proizvodnji maka nije potekla od samog proizvođača, već od otkupljivača sa kojim već godinama sarađuje. Umesto da, kako kaže, krene sa nekoliko jutara, odmah je zasejao dvadeset.

- Lane sam počeo prvi put. Čovek koji ima otkupno mesto predložio mi je da probamo mak. Ljudi uglavnom poseju dva ili tri jutra, ali ja ako nešto radim, radim odmah na većoj površini. Uradili smo 20 jutara i prošle godine mak je odlično rodio. Bila je idealna godina - počinje priču poljoprivredni proizvođač iz Male Bosne, Dragan Antunović.

Prošla sezona donela je veoma dobre prinose, dok je ovogodišnja bila znatno zahtevnija zbog nepovoljnih vremenskih prilika. Ipak, ovaj proizvođač je uspeo da očuva useve i zadovoljan je ostvarenim rezultatima.

- Još nemamo konačan prinos jer nismo završili selektovanje, ali očekujemo između 800 i 900 kilograma po jutru. Ima proizvođača koji su imali i znatno manje, između 300 i 500 kilograma. Ovu godinu obeležio je majski mraz koji je ostavio posledice i na drugim kulturama - dodaje Antunović.

Najveći deo proizvedenog maka iz ovog kraja namenjen je izvozu. Kupci su velike prerađivačke kompanije iz Nemačke i Mađarske, koje, prema rečima proizvođača, imaju dovoljno kapaciteta i zainteresovane su za različite sorte.

- Naš mak završava u nemačkoj i mađarskoj firmi. Zapravo, u Nemačkoj postoji velika fabrika, a u Mađarskoj je izgrađena nova, druga po veličini u Evropi. Oni dolaze kod nas i nude ugovore za plavi, a moguće je da će biti tražen i beli mak - precizira sagovornik.

Proizvođači ističu da je mak manje zahtevan od pojedinih ratarskih kultura, ali uspešna proizvodnja ipak zahteva poštovanje plodoreda, kvalitetno seme i pažljiv izbor parcela.

- Trenutno je proizvodnja isplativa. Ulaganja su slična ili manja nego kod uljane repice i pšenice. Mak nije zahtevna biljka, ali treba voditi računa da na parceli nema pupe, koja mu pravi najveći problem. Važno je i kakvo seme dobijete, jer se može desiti da se tek posle setve pokažu problemi - objašnjava poljoprivrednik iz Male Bosne.

Većina semena koje se koristi u proizvodnji dolazi iz uvoza. Antunović objašnjava da se mak razlikuje od drugih kultura jer seme namenjeno setvi mora određeni period da odstoji kako bi dostiglo najbolju klijavost.

— Devedeset odsto semena je iz uvoza. Mak je specifičan jer seme ne možete odmah sačuvati i ponovo posejati. Potrebno je da odstoji godinu ili dve u odgovarajućim uslovima kako bi dobilo najbolju klijavost - veli on.

Planovi za proširenje proizvodnje postoje, ali će njihov obim zavisiti od iskustava iz prethodnih sezona.

- Širićemo proizvodnju ako se takav potez bude pokazao kao isplativ. Sin Goran je nastavio da radi sa mnom i smatra da proizvodnju treba proširiti. Ja sam uvek optimista - završava Antunović.