Šetnja za penzionere – najiščekivanijih sat vremena u danu

Prvi je dan maja, penzioneri od danas imaju još više vremena da budu napolju, da se prošetaju i porazgovaraju sa svojim komšijama i poznanicima, u krugu od 600 metara od svog doma.

- Samo da vidim ovo parče neba. Udahnem dašak svežeg vazduha i protegnem noge. Kakvo ulje i brašno, ništa mi više ne treba! - u svega nekoliko reči naša sugrađanka Marika sa Prozivke rekla je ono što je na duši većine naših vremešnih sugrađana, kojima je, u cilju sprečavanja epidemije virusa korona, već mesec i po dana zabranjeno kretanje.

- U stanu sam, šetam iz jedne sobe u drugu, pa u kuhinju i tako u krug. Ne može čovek po ceo dan da sedi i leži – kaže Tereza Temešvari (73). - Okrečila sam kupatilo i predsoblje, poradila već šta je trebalo. Dođe mi ćerka i donese šta treba, tako je kako je. Sad jedva čekam šest sati popodne da izađem iz stana.

Vreme za predviđeno za šetnju  iskoristili su i Kata Poljaković i njen otac Aleksandar Urban (76), kome je izlazak na svež vazduh neophodan za zdravlje.

- Ceo dan sam unutra, stan je sa druge strane i uopšte nema sunca i stvarno nam fali – pričaju – Nigde bukvalno nismo izlazili. Vreme najviše provodimo uz televizor,  sve ćemo izdržati samo da se ne razbolimo. Nadamo se da će sve ovo brzo proći.

Nedostatak kretanja najviše nedostaje i Marti Pečerić (74), kojoj je ova situacija narušila dnevnu rutinu.

- Čim izađem napolje bude mi bolje. Prepodne mi brzo prođe, jer imam posla oko kuvanja, ali popodne mi nedostaje jako šetnja, jer sam navikla svaki dan bar sat vremena da prošetam ili vozim bicikl do Palića ili Bunarića.  Sada mi to jako nedostaje, pre svega iz zdravstvenih razloga, zbog kolena – kaže Marta u trenutku predaha.

Šetnju po parku na Prozivci sa nestrpljenjem očekuju i Rada Janić (64) i Jovanka Prćić (72) .

- Bili smo kao u zatvoru, jedva smo dočekali da izađemo napolje. Jedino što bi trebalo je da dezinfikuju park, jer mi šetamo posle svih koji su tokom celog dana ovde i kada uđemo unutra unesemo svašta – poručuju naše sugrađanka. – Čuvamo se koliko možemo, deca nas posećuju a dan provodimo uglavnom uz televizor, knjigu telefon. Dan i prođe, ali  popodne i noć se oduže.

Svojih sat vremena iskoristile su i Ana Kaurin i njena prijateljica Zlata.

- Inače sam uvek u pokretu i ovo što smo zatvoreni mi jako smeta. Nemam više šta da uradim po stanu, kako ustanem tako i legnem – Imam bar terasu, ali i to je jako malo. Nije trebalo nas da zatvaraju, ovo preterano ograničenje mi jako smeta, mi smo disciplinovani, nas ne treba opominjati, znamo da se čuvamo, mladi su ti koji ne slušaju - objašnjava Ana Kaurin.

Našim starijim sugrađanima zasigurno prija šetnja koju poslednjih nedelju dana mogu da praktikuju sve češće, a posebno ih raduju najave da se ograničenja povodom epidemije korona virusa sve više ublažuju i postepeno nestaju, život se, koliko toiko, vraća u normalu, a to znači i punu slobodu kretanja i za njih.

Šetnja na Radijalcu (snimatelj i montažer Radivoj Paroški)