Saopštenje pokreta "Dosta je bilo"
U petak 19. februara uhapšen je stečajni upravnik Šandor Šomođi zbog zloupotreba u vođenju stečajnog postupka u preduzeću "Agrokombinat". U zvaničnom saopštenju Višeg tužilaštva u Subotici navedeno je da se Šomođi tereti zato što je za drugo lice pribavio korist u iznosu od oko 14,6 miliona dinara. Ovo hapšenje je epilog krivične prijave koju su mali akcionari "Agrokombinata" podneli još 2009. godine. Naizgled bi se moglo reći da je pravda spora ali dostižna, ali da li je to stvarno tako u ovom slučaju?
Navodimo kratak istorijat afere „Agrokombinat“:
Stečaj u "Agrokombinatu" otvoren je davne 2004. godine i odmah na početku za stečajnog upravnika postavljen je Šandor Šomođi. Dve godine kasnije, na predlog stečajnog upravnika usvaja se plan reogranizacije i tada se stečaj obustavlja. Reorganizacija je trajala do 2011. godine, kada zbog neispunjavanja obaveza prema poveriocima, Privredni sud u Subotici ponovo otvara stečajni postupak i ponovo za stečajnog upravnika imenuje Šandora Šomođija. Mali akcionari su svih tih godina ukazivali i upozoravali da se u tom postupku dešavaju sumnjive radnje, tražili pomoć od Suda, obraćali se tužilaštvu, međutim nije reagovao niko osim Agencije za licenciranje stečajnih upravnika koja je izvršila kontrolu upravo u ovom predmetu 2014. godine. Ovlašćena lica ispred navedene angencije su sastavila Izveštaj koji ovom prilikom ekskluzivno objavljujemo. U izveštaju je konstatovano da postoje brojne nepravilnosti u radu stečajnog upravnika između kojih je navedeno da je stečajni upravnik bez propisanih saglasnosti nastavio proizvodnju, te da je samovoljno, ponovo bez propisanih saglasnosti, nabavljao sirovine i repromaterijal pod nepovoljnim uslovima, kao i da je samostalo ugovarao kompenzacije i prodaju zaliha nastalih poljoprivrednom proizvodnjom na poljoprivrednom zemljištu u vlasništvu "Agrokombinata". Jednostavno rečeno, neodgovorno se ponašao i nije vodio računa o imovini koja mu je predata na čuvanje i upravljanje u skladu sa Zakonom. U ovom izveštaju navedeno je i da u tromesečnim izveštajima koja je dostavljao stečajni upravnik (što je i njegova obaveza po zakonu) nisu prikazane proizvodnja i prodaja zaliha, te da ne postoji transparentnost podataka o proizvedenim i prodatim količinama useva. Prodaja koju je stečajni upravnik ogranizovao 2012. godine i na kojoj je prodata celokupna imovina kojom je "Agrokombinat" u tom momentu raspolagao je takođe spomenuti u ovom izveštaju, i tu se stečajnom upravniku zamera da nije postupio po Zakonu, nije sačinio prodajnu dokumentaciju, nije oglasio prodaju u dva dnevna lista i, možda najvažnije, nije omogućio jednak pristup informacijama vezanim za imovinu koju prodaje svim potencijalnim kupcima. Kupac imovine je bila Industrija mesa "Matijević". Na kraju je konstatovano i to da je nakon izvršene javne prodaje stečajni upravnik naknadnim aneksima kupcu predao čak i vlasništvo nad imovinom koja nije bila predmet prodaje. U izveštaju nisu konstatovane primedbe stečajnog upravnika na navedene činjenice.
Zaključak je:
Ovaj izveštaj je dostavljen i tužilaštvu, pa se logično postavlja pitanje - što se čekalo skoro dve godine da se reaguje?! Iz izveštaja se jasno može zaključiti kome je stečajni upravnik pribavio korist. Zašto i ta lica nisu uhapšena? Pitanje je da li tužilaštvo želi da ozbiljno pocesuira ova slučaj i obuhvati istragom sve aktere ili i ovo hapšenje treba da predstavlja predizborni marketing aktuelne vlasti, pošto se samo hapšenjem Šomođija ceo slučaj banalizuje. Mali akcinari su ukazivali u javnosti da je u ovom stečaju za 10 godina učinjena neviđena pljačka i da je u tom periodu iz njihove firme na razne načine izneto oko 20 milona evra! Izveštaj Agencije za licenciranje stečajnih upravnika obuhvatio je kontrolu samo perioda posle drugog otvaranja stečajnog postupka odnosno od 2011. do 2014. godine. Ceo postupak u tom periodu je vođen netransparentno odnosno, nema evidencija o tome koliko je bilo roda, niti prodajne dokumentacije iz koje bi se utvrdilo šta se konkretno prodaje. Informacije o imovini koja se prodaje nisu bile dostupne svim potencijalno zainteresovanim kupcima, a imovina je poklanjana bez naknade aneksima ugovora. Zar nisu upravo na ovo ukazivali mali akcionari punih deset godina a da niko od nadležnih nije reagovao? Šta bi tek moglo da se utvrdi da neko napravi ozbiljnu kontrolu i u periodu od 2004. do 2011. godine? Da li bi se tada stvarno došlo do cifre od 20 miliona evra? Zar nije to posao tužilaštva i istražnih organa?
Pokret "Dosta je bilo" zahteva od tužilaštva da sprovede ozbiljnu istragu po izveštaju Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, jer se na osnovu njihovog izveštaja jasno može zaključiti da je u ovom slučaju bilo mnogo više zloupotreba od strane stečajnog upravnika od onih koje su mu stavljene na teret (a koje se navode u saopštenju za javnost), kao i da je iznos stečene protivpravne koristi mnogo veći od 14,6 miliona dinara, kao i da utvrde kome je stečajni upravnik omogućio imovinsku korist. Pored ovoga tražimo od tužilaštva da sprovede istragu o celom toku stečajnog postupka i da postupkom budu obuhvaćeni svi akteri u ovom slučaju. Insistiramo na potpunoj transparentnosti u vođenju postupka. Javnost mora da sazna punu istinu. Dosta je bilo!
// kraj saopštenja
