Samoubistva: Ravnica nam uzima dušu
U Panonskoj ravnici, opojno mekoj i zelenoj, negde ispod žita, vekovima već klija depresija koja čoveka podstiče da podigne ruku na sebe. Da tako nađe izlaz iz teškog života. Tu crnu pojavu, tako karakterističnu za Vojvodinu, u kojoj se dogodi polovina od ukupno 1.500 samoubistava zabeleženih tokom jedne godine u celoj Srbiji, objašnjavali su brojni psiholozi, pesnici i sociolozi. Ali nisu je dorekli niti pokolebali. Ravnica i dalje ubija svoju decu. Uzima im dušu.
Ovakav crni bilans godinama je bio najizraženiji na krajnjem severu Bačke, u Subotici. Epidemija suicida, međutim, poslednjih godina sve je učestalija i u Novom Sadu, vojvođanskom središtu, u kojem je nezaposlenost manja nego u ostalim vojvođanskim gradovima. U ovaj grad, univerzitetski centar, svake godine na hiljade mladih ljudi pohrli da studira i ostane.
Sociolog Dragan Koković veruje da nema samoubistava, već samo - ubistava. Jer, uvek je tu neko ili nešto, nekog ubilo ili ubio. Ljudi su usamljeni, guše se u osećaju bespomoćnosti i odbačenosti, nemaju kome da se obrate ili se stide da traže pomoć i izlaz iz beznađa.
- Ubija nas mnogo toga, od egzistencijalne krize do poremećenog sistema vrednosti - smatra Koković. - Suicid se desi kada čoveku dođe “žuta minuta,” mora se analizirati u širem kontekstu, ali za to iracionalno stanje nema racionalnog objašnjenja.
MAĐARSKA BOLEST:
Najveću stopu suiucida u svetu drži Mađarska: na 100.000 žitelja 58 oduzme sebi život. Tu crnu pojavu Mađari vuku još iz austrougarskih vremena, pa su je sami prozvali “mađarskom bolešću”. Ona se preliva i u Vojvodinu, naročito na sever Bačke. U Subotici, koja je u samom vrhu evropskih gradova po broju suicida, među samoubicama čak 60 odsto su Mađari.
Po broju samoubistava Srbija zauzima vrlo visoko 13. mesto u svetu. U našoj zemlji na 100.000 stanovnika, život sebi oduzme 14 ljudi. Podatak je još sumorniji u Vojvodini gde se crna brojka popela na 23 samoubistva. Statistika kaže da se u severnoj pokrajini na svakih 17 sati dogodi po jedno samoubistvo.
Stručnjaci samoubice dele na one koji jednom pokušaju da dignu ruku na sebe i nikada više to ne učine, i na one koji pokušavaju sve dok ne uspeju. Statistika tvrdi da od desetoro njih koji su pokušali da se ubiju, devet - ako ostane u životu - to više nikada ne ponove. To ide u prilog tezi da je “žuta minuta” iracionalan trenutak, ali i prolazan. Treba samo izdržati.
Ponedeljak:
PREMA istraživanjima za Subotičane sklone samoubistvima najkritičniji dani su ponedeljak i utorak, kada 15,6 odsto njih sebi oduzme život. Naredni kritičan dan je petak (14,7), sreda i subota su izjednačeni sa 13,8 odsto, nedelja (13,5), dok je “najopušteniji” četvrtak sa 12,7 odsto samoubistava.
Prekinuta mladost
Suicid je sve izraženiji među mladima. Skoro četvrtinu samoubistava u svetu čine tinejdžeri i mlađi od 25 godina (250.000 samoubistava godišnje). Po podacima Zavoda za statistiku, samoubistvo je drugi najčešći vid smrti mladih uzrasta od 15 do 24 godine, odmah iza saobraćajnih nesreća. U Srbiji oko 90 mladih ljudi godišnje počini samoubistvo.
J. Simić
