Razlika između sklopljenih i razvedenih brakova sve manja

Kako Porodični zakon poznaje dva načina za razvod braka, supružnici mogu da se razvedu po tužbi ili po sporazumnom predlogu. Prema rečima Daniela Kovača, portparola Osnovnog suda u Subotici, brakovi se češće razvode na osnovu tužbe jednog od supružnika, te je prethodne godine po tužbi okončano 403 bračne zajednice, dok je po sporazumnom predlogu razvedeno 264 braka.

- Ukoliko se brak razvodi po tužbi, supružnici imaju pravo na razvod kada su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili kada se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika. S druge strane, sporazumni predlog za razvod braka podrazumeva da supružnici imaju pravo na razvod ukoliko zaključe pismeni sporazum o razvodu, koji mora da sadrži sporazum o deobi zajedničke imovine i vršenju roditeljskog prava, odnosno kojem roditelju će pripasti maloletno dete i koliki će iznos roditelj plaćati za izdržavanje deteta - objašnjava Kovač, dodajući da se u Osnovnom sudu, svakog petka u periodu od 8 do 12 časova, građanima pruža besplatna pravna pomoć prilikom pisanja tužbi ili sporazumnih predloga za razvod braka, kao i izmena odluke o izdržavanju dece.

Osim ova dva zakonska kriterijuma, naš sagovornik ističe da se sud ne upušta u dalje produbljivanje odnosa i razloga za okončanje braka, niti da utvrđuje krivicu supružnika za neodrživost bračne zajednice.

Iz dugogodišnjeg iskustva u rada sa bračnim drugovima koji su pred razvodom, Nada Vereš, psiholog i rukovodilac Centra za savetovanje i podršku porodici pri Centru za socijalni rad, kaže da su osim patoloških ispoljavanja, poput porodičnog nasilja, preljube, zloupotrebe alkohola i opijata, najčešći razlozi za neodrživost bračne zajednice to što mnogi parovi ljubav izjednačavaju sa zaljubljenošću.

- Kada zasnuju brak u fazi zaljubljenosti, mnogi parovi misle da će se iz te zaljubljenosti prirodno roditi ljubav. Međutim, to nije baš tako, jer su u pitanju dva potpuno odvojena koncepta. Zaljubljenost je idealizacija, zasnovana na projekcijama idealnog partnera, dok je ljubav odnos prema stvarnoj i konkretnoj osobi. Kad idealizacija splasne i kada se osoba upozna onakva kakva zaista jeste, sa svim vrlinama i manama, veoma često se dešava da se umesto ljubavi tada rodi razočaranje i to je karateristično za mlade parove koji su, nakon kratkog poznanstva, stupili u brak - objašnjava Vereš, napominjujući da za brak, ljubav nije dovoljna. - Osim ljubavi, veoma je važno da supružnici imaju usaglašene predstave o zajedničkom životu, naročito po pitanju trošenja novca, vaspitanja dece, korišćenja slobodnog vremena, seksualnog života i drugih važnih činioca. Takođe, ono što se pokazalo kao okidač za trajno narušavanje braka, jeste uplitanje primarne porodice u bračnu zajednicu, odnosno kada roditelji počnu da uređuju bračne odnose svoje odrasle dece.

Osim kroz lični rad pojedinca, uz pomoć terapije ili bračnog savetovanja, naša sagovornica kaže da je za negovanje zdravog i kvalitetnog bračnog odnosa najpre potrebna otvorena i jasna komunikacija među supružnicima.

- Supružnici nikada ne bi trebalo da prestanu da dele važne stvari jedno sa drugim, da misle da se sve ono što je neizrečeno podrazumeva i da očekuju od partera da im čita misli. Važno je da neguju drugarski odnos u braku, odnosno da budu jedno drugom osobe od poverenja sa kojima mogu da razgovaraju o svemu i da budu posvećeni - poručuje Vereš.