Razgovori o problemima psihološke i psihičke prirode još uvek tabu tema

Najviše stope suicida u Srbiji registruju se u Vojvodini i na samom severu zemlje, gde su stope oko 26 ljudi na 100.000 stanovnika. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Subotica, pošle godine je 50 osoba u Severnobačkom okrugu izvršilo samoubistvo, od čega 38 muškarca i 12 žena, a posebno brine činjenica da je 18 odsto njih bilo mlađe od 50 godina. 

Na Odeljenju neuropsihijatrije u Opštoj bolnici Subotica, gotovo svakog meseca je zbrinuto od 5 do 10 pacijenata zbog pokušaja samoubistva, što čini oko 10 odsto ukupnog broja pacijenata koji su na ovom Odeljenju. Prema rečima dr Zoltana Šagija, načelnika Odeljenja neuropsihijatrije, postoje određeni periodi u toku godine u kojima se beleži nešto veći broj pacijenata, kao što je bio slučaj ovog proleća, kada je zbrinuto 11 pacijenata.

- Najčešći načini pokušaja suicida su intoksikacija medikamentima, odnosno trovanje lekovima koje je najpristupačnije, zatim venosekcija, a kao najgrublji način je samovešanje, kojeg nije bilo mnogo. Venosekcija i samovešanje su karakteristični za populaciju srednjih godina, dok je trovanje lekovima prisutno i kod mladih. Najčešći razlozi koji dovode do autodestruktivnog ponašanja su, pre svega, egzistencijalni problemi, odnosno problemi ekonomske prirode, a potom emocionalne krize, razvod braka i gubitak, odnosno neimanje posla - kaže dr Šagi, dodajući da je nakon pokušaja suicida, sledeći najvažniji korak izolacija osobe iz sredine u kojoj je došlo do kriznog stanja. - Prvo se obezbeđuje druga sredina u kojoj osoba ima mogućnost da, uz pomoć psihoterapije i lekova, dođe do stanja u kojem može da razmišlja, razrađuje i priča o konfliktima. Pacijenti su ovde u mogućnosti da verbalizuju svoje psihičke probleme, da razgovaraju o onome što ih muči i što ih je navelo da dignu ruku na sebe. Tako se rasterećuju od misli da nema rešenja i budućnosti, te postepeno izgrađuju viziju o daljem životu.

Suicidalno ponašanje je vrlo složeno, objašnjava dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine i načelnica Centra za promociju zdravlja, naglašavajući da su faktori rizika brojni i različiti, od kojih se kao vodeći ističu raniji pokušaj suicida, te mentalni i psihički poremećaji, od kojih su na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola.

- Doživljeno nasilje ili zlostavljanje, žalost ili gubitak, katastrofa, migracije i izolacija su snažno povezani sa samoubilačkim ponašanjem. Impulsivnost u situacijama teških kriza je uzrok brojnih suicida, brze neplanirane reakcije bez promišljanja o posledicama u situacijama velikih finansijskih gubitaka, prekida partnerske veze ili teške bolesti - objašnjava dr Kosić Bibić, naglašavajući da je na sprečavanju suicida potrebno raditi zajednički, te da svi imamo ulogu i možemo pomoći da se spase ljudski životi i smanje trenutne stope suicida. - Potrebna je porodica, prijatelji, saradnici, članovi zajednice, vaspitači, učitelji i nastavnici, verski lideri, zdravstveni radnici, politički zvaničnici i vlade. Prevencija samoubistava zahteva integrativne strategije koje obuhvataju rad na nivou pojedinca, sistema i cele zajednice. Ako ste zabrinuti za nekog u vašoj zajednici, obratite se toj osobi i pitajte da li je dobro. Podstaknite one koji su u nevolji da ispričaju svoju priču i saslušajte ih, pružite im podršku i razumevanje bez osuđivanja. Važno je da znate da osobe u nevolji često ne traže posebne savete, već samo da ih neko sasluša sa saosećanjem i empatijom.

Nakon što napuste bolnicu, osobe koje su pokušale suicid ostaju u kontaktu sa stručnjacima i terapeutima nekoliko meseci, kako bi se kontinuirano pratilo njihovo stanje i sprečila mogućnost recidiva. Takođe, kako dr Šagi tvrdi, u planu je da se deo Odeljenja neuropsihijatrije organizuje tako da isključivo radi na kriznim situacijama, gde bi pacijenti imali mogućnost grupnih terapija na kojima bi se susretali i razgovarali sa osobama koje su prošle kroz isto iskustvo i dele slične probleme, te na taj način uvideli da nisu usamljeni.

- Za naš mentalitet je karakteristično da se o suicidu veoma malo priča, zbog čega se stvara utisak da je sramota imati i govoriti o psihičkim problemima. Sama činjenica da pričamo o tome i da se pojavljuje u medijima, daje mogućnost pojedincima da se otvore i o tome razgovaraju sa sebi bliskim osobama i ljudima od poverenja, ali i sredini da percipira ovaj problem kao važan, te da podstiče pojedinca da o tome priča - ističe načelnik Odeljenja neuropsihijatrije.

Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva, uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, 10. septembra obeležava Svetski dan prevencije samoubistva, s ciljem da podigne svest sveukupne javnosti o suicidu kao velikom zdravstvenom problemu koji je moguće sprečiti. Tema ovogodišnjeg obeležavanja je "Radimo zajedno kako bi se predupredilo samoubistvo", koja će se zadržati i u naredne dve godine, jer naglašava najvažniji faktor za efikasnu globalnu prevenciju samoubistva, a to je saradnja.

- Na svako samoubistvo dolazi 25 pokušaja suicida, a mnogo je veći broj onih koji razmišljaju o suicidu. Procena je da je 135 ljudi pogođeno svakim samoubistvom, što na godišnjem nivou daje ogroman broj ožalošćenih zbog izvršenih suicida. Zapalite sveću u blizini prozora večeras u 20 časova i tako dajte podršku prevenciji samoubistva. Setite se voljene osobe koju ste izgubili i dajte podršku preživelima od pokušaja samoubistva - pozvala je dr Nada Kosić Bibić.