Protest ispred vodovoda: "Voda je pravo, a ne luksuz"

Godinama unazad meštani Tavankuta muku muče sa vodom - sem što ovo selo nema izgrađenu vodovodnu mrežu, dodatni problem je što bunari presušuju - voda se sve dublje povlači, pa je potrebno kopati nove bunare - što nije mala investicija. 

 - Prvo što je voda loša, žuto-zelena, naranžasta, imala sam problem sa detetom, da ne može da se kupa, jer se ospe od te vode. To je kad ima vode, ali u poslednje tri godine, svake godine je nestašica vode. Imali smo cisternu u selu jedne godine, ali to nije rešenje. Iskopali smo novi bunar prošle godine, jer smo ostali potpuno bez vode - kaže Željka Francišković, koja u Tavankutu živi više od decenije. 

Porodica Francišković bavila se jedno vreme uzgojem stoke, ali su ovaj posao morali da prekinu upravo zbog nestašice vode. 

 - Imali smo životinje, ali smo ih prodali, jer u periodu suše, morali smo da vučemo po 400-500 litara vode za njih svaki dan, to je zaista ogroman problem i veliki posao. Zbog poljoprivrede, ljudi su prinuđeni da kopaju dubinske bunare, jer ako se ne zaliva, ne može se očekivati nikakav prinos. To je začarani krug, sa čim se susrećemo i na šta apelujemo duži niz godina. Bilo je priča da će biti vodovod, ali to je samo priča na papiru, ništa se ne dešava. Nemamo nikakvu informaciju kada će to biti. Tako imamo i vrtić u Tavankutu, koji je završen, koji ispunjava sve, i svi dokumenti su podneti, ali jednostavno zna se zašto neće da se otvori. Ljudi koji imaju malu decu su prinuđeni da decu daju na čuvanje, bakama i dekama, koji su zaposleni, ili privatno. Mi smo zadnja rupa na svirali - ogorčen je Marinko Francišković. 

Budući da je Tavankut selo u kome živi veliki broj pripadnika hrvatske zajednice, oni se pitaju da li su zapravo zapostavljeni na nacionalnoj osnovi. 

 -  Puno njih neće reći da je tako, ali ja mislim da je to na nacionalnoj osnovi. U gradu se nisam susretala sa tim, ali u Tavankutu itekako. Zbog čega postoji ta odbojnost ne znam. Konkretno, i prijateljice kada pitam da li bi upisale dete u taj novi vrtić kažu da ne bi, kaže zato što nisam Hrvat, isključivo zbog toga. Hrvatska je Tavankutu donirala vatrogasne kamione, vrtić je izgradila, mnoge stvari za koje nije ništa zauzvrat tražila, ali eto mi sad imamo kamione da gasimo državu Srbiju, Suboticu, i imamo novi vrtić, koji nije prljav, nije buđav, nov je, ali stoji prazan - objašnjava meštanka Tavaknuta, Željka. 

I stanovnici Željezničkog naselja suočeni su svakodnevno sa brojnim problemima i izazovima, kojih, kako kažu, u 21. veku ne bi trebalo da bude. 

  - Naša voda je narandžasta. Mi smo kupili prošle godine filter, koji smo postavili u šahtu. Sada menjamo na nedelju ili dve. To je već 20 godina, mi već 20 godina vodimo ovu borbu, oni kažu da je to slepa ulica, i da je to tako, par kuća ima. Kad operem beli veš, pamučni, ta rđa ulazi u veš, to je strašno. Ćerka je pisala "Vodovodu" zahtev, prvo nisu odgovorili, ali je ona insistirala, na šta su rekli da ne mogu ništa, jer je slepa ulica i slepo crevo. Ali mi ne odustajemo - kaže meštanka ovog naselja. 

Građani su pokušali da uđu u dvorište JKP "Vodovod i kanalizacija" ali su ih obezbeđenje i policija i toj nameri sprečili.